četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:26

Kragujevac između „Fijata” i „Foksvagena”

Ukoliko automobilska grupacija „Fijat-Krajsler” uskoro ne donose odluku o proizvodnji novog modela u Srbiji, Kragujevac bi mogao da se suoči sa socijalnim nemirima i političkim potresima
Autor: Brane Kartalovićsubota, 26.10.2019. u 08:08
Да ли ће из Крагујевца стизати „фијат 500Л” и на електрични погон (Фото Раде Крстинић)

Kragujevac – Odluka „Folksvagena” da stopira već gotov projekat izgradnje fabrike kraj Izmira zbog vojne intervencije Turske u Siriji ponovo je uvela Kragujevac u trku za mogući aranžman sa ovim nemačkim automobilskim gigantom. U stvari, u trci je ponovo Srbija, što su potvrdili i neki naši funkcioneri, iako su napomenuli da ne treba očekivati previše.

„Folksvagen” bi fabriku mogao da izgradi i u Vojvodini zbog velikog broja nemačkih firmi u tom delu naše zemlje, ali prednost Kragujevca su dobro obučeni radnici i tradicija proizvodnje automobila duga više od pola veka.

Naša država mora ozbiljno da uzme u razmatranje sve potencijale Kragujevca, smatraju u vrhu gradske vlasti.

– Kragujevac je spreman da dočeka „Folksvagen”. Raspolažemo infrastrukturno opremljenim zemljištem i kvalitetnom radnom snagom. Mislim da investitoru kakav je „Folksvagen” odgovara šumadijsko podneblje. Ovde je stabilnost poslovanja zagarantovana, a naši stručnjaci bi „Folksvagenu” mogli da omoguće da se bavi i razvojem ne samo proizvodnjom – izjavio je gradonačelnik Radomir Nikolić marta ove godine, prilikom susreta sa premijerkom Anom Brnabić u Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu.

Vlada Srbije bi konačno trebalo da se suoči i sa trenutnom situacijom u „Fijatovoj” fabrici automobila u Kragujevcu. Radnici su poslednjih meseci više bili na odmoru nego u pogonima, jer se proizvodnja u kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija” i dalje zasniva na zastarelom modelu „500L” koji je počeo da se pravi još 2012. godine.

Naime, ukoliko grupacija „Fijat-Krajsler” uskoro ne donose odluku o proizvodnji novog modela u Srbiji, šumadijsku prestonicu bi mogao da zadesi pravi kolaps, jer bi bez posla moglo da ostane više od 4.000 radnika koji su angažovani u fabrici automobila i kooperantskim preduzećima za proizvodnju delova.

Ta socijalna bomba koja bi Kragujevac vratila u period od pre pet godina kada je u gradu bilo oko 23.000 nezaposlenih, mogla bi da dovede i do ozbiljnih političkih potresa u srpskom Detroitu, tim pre što među ovdašnjim naprednjacima postoje sukobi koji sve češće i otvorenije izbijaju na videlo.

Trvenja u kragujevačkom SNS-u i eventualne socijalne nemire ovdašnja opozicija bi mogla da iskoristi za još intenzivniji pritisak na vlast u četvrtom po veličini gradu u zemlji, a to bi moglo da izazove i domino efekat.

– Kragujevac je od doline gladi 2004. godine, kada smo došli na vlast, postao drugi grad u Srbiji, po svim parametrima, a sada je sto drugi. Zadužen je za više od 110 miliona evra, uprkos pomoći države od 25 miliona evra koja mu po zakonu ne pripada – izjavio je čelnik Zajedno za Šumadiju, bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović prilikom prošlonedeljnog okupljanja dela kragujevačke opozicije.

Fabriku automobila u Kragujevcu „Folksvagen” bi mogao da gradi u obližnjem Kormanu, koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio predviđen za „treću fazu” širenja „Zastave”.

Tim perifernim delom Kragujevca prolazi još nezavršeni put koji grad spaja sa Koridorom 10, kao i nedavno obnovljena pruga ka Lapovu sa kojom treba da bude povezana „Simensova” fabrika u Sobovici. „Fijatovi” kooperanti su odustali od te lokacije zbog pobune meštana koji i danas imaju spor sa državom oko eksproprijacije zemljišta.

„Folksvagen” je planirao da u Turskoj izgradi pogone u kojima bi oko 4.000 radnika proizvodilo 350.000 automobila godišnje, marke „pasat” i „škoda”. Ta investicija je procenjena na oko 1,3 milijarde evra, isto koliko su naša država i „Fijat” uložili u rekonstrukciju starih „Zastavinih” pogona.

Budućnost tog projekta je sada neizvesna, ali Srbija ima ozbiljnu konkurenciju u balkanskim zemljama koje su članice Evropske unije, pre svih u Bugarskoj, a odnedavno i u Hrvatskoj.

U raspodeli tržišta koje kontrolišu svetski automobilski giganti, Češka je, sa „škodom”, pripala Nemcima, a Rumunija francuskom „Renou”, koji u toj zemlji pravi „dačiju”. Zato je teško očekivati da bi „Folksvagen” mogao da se opredeli za Rumuniju, iako Nemačka, u kontekstu politike, ima uticaj i na tog našeg istočnog suseda.

Prvi električni automobil napravljen pre 120 godina

Prema pisanju italijanske štampe, grupacija „Fijat-Krajsler” ima već gotov plan tehničke modifikacije 13 svojih modela koji bi već naredne godine mogli da dobiju i električni pogon.

Od toga bi, kako prenosi RTS, 10 modela pokretale isključivo baterije na struju, dok bi tri modela bila hibridna, sa kombinovanim pogonom. Njih bi po gradu pokretala struja, a motori sa unutrašnjim sagorevanjem bi služili za duža putovanja.

Među modelima koji treba da budu modifikovani nalaze se i oni koji pripadaju seriji „fijat 500”, u koje spada i kragujevački „500L”, izjavio je Pjero Golijeri, jedan od rukovodilaca grupacije „Fijat-Krajsler”.

Grupa inženjera „Zastave” je pre petnaestak godina imala gotov projekat „juga” na električni pogon, koji su pokretale baterije nabavljene u Kini.

Prvi automobil na električni pogon napravljen je još davne 1898. godine. Njegov konstruktor je bio Ferdinand Porše, osnivač nemačkog automobilskog giganta. Taj auto i danas radi, pisao je nedavno „Algemajne cajtung”.

Ovaj ugledni nemački list istovremeno je objavio i vest da je električni prvenac ponovo u vlasništvu porodice Porše, koja ga je otkupila od prodavca koji je, kako se navodi, želeo da ostane anoniman. 


Komentari14
94e27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran T
Zašto ne razgovarati sa Kinezima koji prednjače u proizvodnji novih električnih automobila. Gledao sam njihove SUV automobile i mogu reči da prednjače po dizajnu i teh. rešenjima ako ih uporedimo sa VW el. vozilima. Imamo nalazište litija koji je osnova za izradu baterija. Šta se čeka!?
Đorđe
Čini mi se da su Nemci jasno rekli da nisu odustali od Turske. Ali vredi pokušati.
Janković Marko
Da je pisac pvog teksta iole upućen znao bi da Kg uopšte nije opcija za dovođenje ovog giganta,a još jedna stvar,non stop se pominje radna snaga itd.Verujte da Kg ni po tom parametru nije u prednosti.Ako veliki gigant odluči da dodje vratiće se dosta ljudi iz inostranstva,ostatak popuniti i obučiti u nemačkoj i zdravo.Mislim da se svima ovakvim tekstovima daje lažna nada,kakav kg i bakrači,radna snaga i iskustvo....a ovo o socijalnim nemirima je čista glupost.
stanislavsr
To su strane investicije. Pokupe se i odu. Nema privrede bez ulaganja države i srpskih investitora. Ali i oni radije beže napolje i odnose novac iz Srbije.
Борис
Дефинитивно није уложено толико, а и оно што јесте, вратило се у џеп иностраног улагача. Срби су плаћали раднике и ослободили пореза и осталих дажбина стране „добротворе".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja