ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Nevidljivi komandant „operacije Slatina”

Novi zamenik ministra odbrane Rusije Junus Bek Jevkurov bio je u delegaciji premijera Dmitrija Medvedeva, ali malo ko je prepoznao specijalca koji je pre dve decenije zauzeo aerodrom u Prištini
Autor: Aleksandar Apostolovskipetak, 25.10.2019. u 22:55
Јунус Бек Јевкуров (у средини) на приказу способности ВС на аеродрому у Батајници (Фото Танјуг)

Visok, krupan i tek na prvi pogled nezgrapan, s velikom generalskom šapkom koja kao da je specijalno krojena za njegovu glavu, koračao je sporo, pazeći da slučajno ne nagazi neku od visokih zvanica u prvom redu montažnih tribina postavljenih na batajničkom vojnom aerodromu.

Povodom 75-godišnjice oslobođenja Beograda, Vojska Srbije izvela je prikaz sposobnosti „Sloboda 2019”, a gotovo da niko nije prepoznao generala u pratnji premijera Rusije Dmitrija Medvedeva s licem koje brkovi više skrivaju nego što ga ukrašavaju. 

Srbija je bila logični izbor za međunarodnu promociju novog zamenika ministra odbrane Ruske Federacije. Pre 20 godina, Junus Bek Jevkurov bio je major Glavne obaveštajne uprave Rusije (GRU) i komandovao je operacijom „Slatina”, kada su ruske desantne snage zauzele prištinski aerodrom.

Kolona ruskih borbenih vozila iz mirovne misije u Bosni, u noći s 11. na 12. jun, dobila je naređenje da prefarba vozila u boje i oznake Kfora i uputi se ka Prištini. Prema kasnijem svedočenju Jevkurova, već krajem maja 1999. godine, 18 pripadnika ruske vojne obaveštajne službe faktički je preuzelo kontrolu nad prištinskim aerodromom „Slatina”, po tajnoj naredbi vrha Kremlja iz aprila.

Specijalci GRU-a, prerušeni u novinare i lokalno stanovništvo –  neki u Srbe, drugi u Albance – već su kontrolisalo ključne punktove oko aerodroma.

Nekoliko dana pre dolaska borbenih vozila Sfora prefarbanih u boje Kfora, posle višednevnih mukotrpnih pregovora vođenih u vojničkom šatoru u vojnoj bazi NATO kod Kumanova, potpisan je Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i Kfora, kojim su stvoreni uslovi za prestanak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Snage Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije počele su odmah povlačenje sa Kosova. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodnu pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja.

Međutim, iako su međunarodni ugovori potpisani, nastavljene su strateške geopolitičke igre velikih sila. U južnu srpsku pokrajinu planirano je upućivanje 37.200 vojnika iz 36 zemalja (Kosovo forces – Kfor) sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost, dok se ne definiše status Kosova, u skladu sa Rezolucijom 1244.

Usledila je trka za zauzimanje strateških punktova. Snage NATO-a nisu ni slutile, ni znale zašto pripadnici ruskih mirovnih snaga u Bosni tokom noći boje borbena vozila i na njih stavljaju oznake tek novorođenih mirovnih snaga za Kosovo.

To da nije reč o ulepšavanju auto-limarije, svet je ubrzo saznao. Pred izlazak sunca, usledila je komanda za pokret. Ruske desantne snage ušle su u Srbiju, prošle kroz Beograd i nastavile ka Prištini, gde su ih Srbi dočekali bakljama, zastavama i pucanjem u vazduh.

Snage NATO-a, stacionirane u Makedoniji, bile su šokirane. Ušle su na Kosovo nekoliko časova posle Rusa, 12. juna ujutru. General Majkl Džekson, srećom, nije poslušao naređenje generala Veslija Klarka, komandanta NATO snaga, da po svaku cenu istera ruske padobrance sa aerodroma, pod izgovorom da mu ne pada na pamet da izazove treći svetski rat.

Ključni operativac ruske vojne obaveštajne na terenu, mogao je da pogladi svoje brkove. Pre zauzimanja Slatine, već je kao oficir stekao dragoceno iskustvo u Severnokavkaskom regionu. Nije prošlo ni godinu dana od zauzimanja aerodroma, a Jevkurov je postao potpukovnik, a tek izabrani predsednik Vladimir Putin odlikovao ga je najvišim odlikovanjem „Heroj Rusije”.

Specijalac ruske vojne obaveštajne službe ne samo da je bio tek šesti pripadnik desantnih snaga koji je postao ruski narodni heroj, već je, kako će se ispostaviti mnogo godina kasnije, tokom Putinove vladavine, uleteo u kadrovski rolerkoster ruskog šefa države.

Kao Inguš, skida uniformu komandosa GRU-a i postaje predsednik Ingušetije, čime ga Putin ubacuje u političke igre, što nije samo njegova zabava i kapric, već zbunjivanje kako zapadnih političara i službi, tako i svog kremaljskog okruženja.

Naravno da Vladimir Vladimirovič nije slab na negovane Jevkurove brkove,, već je dobro upoznat sa detaljima iz njegove radne biografije. Naime, tokom operacije „Slatina”, Putin je bio šef Federalne službe bezbednosti (FSB), a da je tom akcijom dirigovano iz Jeljcinovih i Putinovih kabineta, ukazuje to da su tadašnji predsednik Rusije i njegov naslednik dobili dve specijalne medalje od srebra.

Treća se čuva u Muzeju oružanih snaga Rusije. Posebno izrađene medalje „Učesnik marša 12. juna 1999. Bosna–Kosovo” dobilo je 250 neposrednih učesnika, kao i 93 planera i logističara ove operacije, čiji su detalji još uvek pod žigom tajnosti. Sasvim logično, jer je marš na Slatinu poslužio kao model po kojem će ruske specijalne snage izvoditi operacije u Ukrajini i Siriji. 

Vođen principom „porodica u prvom redu, a služba uvek ispred reda“, Jevkurov 2008. godine, kao predsednik Ingušetije, stiče političko iskustvo nužno perspektivnim kadrovima u kremaljskim igrama Vladimira Putina. 

Ujutru, 22. juna 2009. godine na federalnoj magistrali Kavkaz, u kolonu predsednika Jevkurova, uleteo je, vozilom prepunim eksploziva, bombaš samoubica. Dvojica pratilaca su poginula, ali su predsednik i njegov brat Uvajs, koji se nalazio s njim u vozilu, čudom preživeli.

Javnost nije davala previše šansi Jevkurovu, ali, posle tri meseca na intenzivnoj nezi, izašao je iz bolnice čudesno oporavljen. Nekoliko dana kasnije, 13. oktobra, tadašnji šef FSB-a šturo je saopštio da su organizatori atentata likvidirani.

Pre godinu dana, Jevkurov se sukobio sa glavnim muftijom Ingušetije i prognozeri kadrovske vrteške nisu mogli da naslute koja će biti njegova dalja putanja. Krajem juna ove godine, susreo se s Putinom i zamolio ga da prihvati njegovu ostavku, posle 11 iscrpljujućih godina na mestu predsednika Ingušetije.

Nekoliko dana kasnije, isti čovek koji mu je na grudi prikačio orden Heroja Rusije, imenovao ga je za zamenika ministra odbrane. Kako je neposredni šef Jevkurova Sergej Šojgu, jedan od najbližih Putinovih ljudi, Inguš je katapultiran ne samo formalno, već i simbolički, u stratosferu političke i vojne moći Rusije.

Rođen pre 56 godina, dovoljno je mlad da se popne još više. 


Komentari20
15122
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JorgeLB
Kad već spominjemo FSB zanimljiv je podatak da su nedavno uhitili svog načenika za bankarske poslove pukovnika Čerkalina, sumnjajući da je primio mito od 850 tisuća dolara. Pretresom objekata u njegovom vlasništvu otkirili su torbe s oko 185 milijuna dolara. Zanimljivo i poučno.
Nikola Nesic
Još jedan horski panegirik iz Srbije ovih dana za Rusiju. Potpuno nepotrebno kreiranje atmosfere pobornika nove Ruske gubernije. Zaluđivanje i nuđenje Rusiji kao da smo maloletna mlada. Niko se nije usrećio takvom poniznom i podaničkom politikom. Nevolje u koje smo ušli tokom zadnjih trideset godina su naše brljotine, koje smo sa pametnijim i odgovornijim vođstvom mogli da izbegnemo. Sad se nudi varijanta da sve može da se ispravi sa Ruskom zaštitom. Bedno, nepromšljeno i podanički.
Мр Радомир Шћепановић
Srbija ga nije zaboravila! A jos da je ostao? Sve bi bilo drugacije!
dr Slobodan Dević
Sebe ne smatran Rusofilom, ali, od činjenica se ne može pobeći. Kada nam se "dogodilo" Kosovo, Rusija je i sama bila na nogama. Posle nokauta zvanog Gorbačov, trebalo je Rusiju vratiti na noge, a to ne ide preko noći. Nego, da se mi manemo tog "očiglednog" američko-ruskog sukoba pa da problem počnemo da sagledavamo iz pravog ugla, i da se sa istim (problemom) odnosimo sa tačke srpskog nacionalnog interesa (ah, da, naši intelektualci još nikako da se dogovore šta je to) ...
Данило
У добру је лако добар бити, на муци се познају....2003 и њихово повлачење са КиМ је прекретница. 2004 следи погром Српског народа и Светиња. Оштар протест у СБ. Хоћемо ли икад доћи памети?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja