subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:35

Potpisan sporazum Srbije i Evroazijske unije o slobodnoj trgovini

petak, 25.10.2019. u 18:19
Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански и премијерка Србије Ана Брнабић (Фотографије Танјуг/Влада Србије/Слободан Миљевић)

Moskva - Premijerka Ana Brnabić potpisala je u Moskvi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije kojim se proširuje lista srpskih proizvoda koji mogu da se izvezu na teritoriju EAEU bez carine i povećavaju se kvote za izvoz robe za koje važe ograničenja.

Sporazum će zameniti postojeće bilateralne sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i proširiti zonu slobodne trgovine i na Jermeniju i Kirgiziju što obuhvata tržište od oko 185 miliona ljudi.

Prema sporazumu, Srbija će u zemlje unije moći da izveze bez carina i 2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka, 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i neograničene količine voćnih rakija. Prema sporazumu koji se danas potpisuje, ostaje carina na izvoz automobila iz Srbije.

Srbija potpisivanjem sporazuma neće postati članica Evroazijske eonomske unije, jer članstvo i nije bilo tema pregovora koji su se vodili od 2016.godine, već prvenstveno trgovinske kvote za sir, cigarete i druge proizvode.

Ukupna robna razmena Srbije sa pet zemalja članica EAEU u prošloj godini je iznosila 3,4 milijarde dolara, a oko 90 odsto ukupne trgovinske razmene se realizuje sa Rusijom.

Primena sporazuma će početi kada ga ratifikuju parlamenti Srbije, Rusije, Kirgizije, Jermenije, Belorusije i Kazahstana. Potpisivaju sporazuma prisustvovao je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić.

Evroazijska ekonomska unija zvanično je osnovana 1. januara 2015. godine.

EAEU je tržište od 183 miliona ljudi

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u Moskvi na sednici Evroazijskog međuvladinog saveta u širem sastavu da je Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) od velikog značaja za Srbiju i njenu ekonomiju, dinamičniji rast, konkurentnost kompanija i za bolji standard građana Srbije.

Ona je zahvalila članicama Unije što su uspešno zaključili pregovore sa Srbijom, navodeći da se sporazumom otvara tržište od 183 miliona ljudi. Podsetila je da je Srbija do sada imala bilateralne sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i da se sada unificiranim sporazumom sa Unijom proširuje na Jermeniju i Kirgiziju.

„Želim da zahvalim svima sto ste bili fer i otvoreni partneri tako da smo izdejstvovali dodatnu liberalizaciju u odnosu na sporazume sa tri zemlje. Mi smo dodatno dogovorili da će u zemlje unije moći da se izveze i 2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka, 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i neograničene količine voćnih rakija”, rekla je Brnabić.

Navela je da se obraća u ime Srbije koja je dugo bila izolovana, dodajući da pojedine članice znaju kako je biti pod sankcijama i koliko se vremena i prilika gubi dok drugi rastu i razvijaju se.

„Srbija je posle dugog perioda izolacije predugo bila neaktivna ili je čekala druge da joj otvore vrata. Danas smo okrenuti saradnji sa svima koji mogu da pomognu da se privreda razvija i da građani žive bolje”, rekla je premijerka.

Ona je podsetila da je Srbija postala članica Evroazijske infrastrukturne investicione banke, te da je juče imala sastanak sa guvernerom Japanske banke za međunarodnu saradnju, a sve sa ciljem saradnje kako bi građani Srbije živeli bolje. Prema njenim rečima, uprkos rastućem protekcionizmu u svetu Srbija je promoter i zagovornik slobodne trgovine i to, kako kaže, pokazuje svakodnevno.

Predsednik Vlade Rusije Dmitrij Medvedev podsetio je da je reč o tržištu od 183 miliona ljudi, navodeći da članice Evroazijske ekonomske unije Ruska federacija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan imaju ukupan BDP od skoro dva triliona američkih dolara.

Premijer Belorusije Rumas Sergej Nikolajevič rekao je na sednici da je ovo dobar primer kako zemlje evroazijske unije grade nove odnose sa svojim dugogodišnjim partnerima, prenosi Tanjug.

 


Komentari56
457e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivan
Krajnje vreme je bilo da se prevaziđe stanje koje je bilo "lipši do zelene trave".
Dule Los Anbeles
Sve se proizvodi na selu. Drzava je sve svoje prodala. Fabrike duvana su poklonjene strancima. Profit i pare u njihove banke! Ostalo je sa Sela koje Drzava nastavlja da unistava.Voce i rakija su na selu. Stocarstvo sir-na Selu. Jurnjava za strancima da bi proizvodili kablove, gume, kosulje gace...je trcanje u propast. Parama sjurenim samo u FIAT moglo se podici stotine hiljada hektara vocnjaka. I eto proizvoda za izvoz. I sve pare nase. Ovako, Selo pusto i "bele kuga" cveta! A mladost-u izvoz!
Srboljub Tudej
Ovo mu ga nekako dođe kao i oni poklonjeni Migovi. Remont je koštao kao kajgana Kraljevića Marka, a ovde je u pitanju veoma skučeni trgovinski sporazum...
ZORA
Najgori su oni kojima nikad nista nije dobro a licno nemogu da se pohvale nikakvim uspehom.Takvih u ovoj zemlji ima vise nego optimista koji VERUJU.Dosta nam je nagvadjanja.
Preporučujem 26
dr Slobodan Dević
Miroslav je car!
Panslavizam
Panslavizam pojavio se početkom 19. stoljeća kao romantični nacionalizam. Cilj mu je bio kulturno, vjersko i političko jedinstvo svih Slavena u Europi. Politička je i kulturna ideja i pokret, koji je težio ujedinjavaju svih slavenskih naroda, polazeći od pretpostavke da oni tvore jednu etničku cjelinu. Jedan od prvih zagovornika ideje panslavizma bio je Hrvat Juraj Križanić u 17. stoljeću. On je predložio osnivanje Velike Slavenske države s Ruskim carem na čelu.
fjodor
Nisu Kirgizija, Jermenija i Kazahstan slavenske zemlje.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja