utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
ZANIMLjIVA SRBIJA: Zlatibor

Na krovovima zlatne planine

U miholjskom letu, čini se da priroda uživa ništa manje od sve ređih šetača
Autor: Dorotea Čarnićsubota, 26.10.2019. u 10:00
(Фотографије Д. Чарнић)

Zlatni zraci niskog jesenjeg sunca padaju na već zlataste brežuljke i livade naše najlepše planine. U ranu jesen, Zlatibor zablista svojim pravim sjajem i bojom po kojoj je dobio ime.

Dani su još topli i prijatni za duge šetnje po obroncima, ali zbog hladnih noći, zemlja i sve što iz nje raste sprema se za zimski san. U smiraj leta, sve se umiri. Visoko u krošnjama šuma crnog i belog bora huk utihne, pa se pojača s prvim povetarcem. U miholjskom letu, čini se da priroda uživa ništa manje od sve ređih šetača.

Tamne strane turizma

Za pravi doživljaj Zlatibora i odmor u tišini i na čistom vazduhu tražimo smeštaj što dalje od centra. Prednost je dvostruka – po nižoj ceni uživamo u novoizgrađenoj, prelepo uređenoj kući. Stihijska urbanizacija naružila je i promenila ovo nekada živopisno planinsko mesto. Mnogo je livada, šuma i pašnjaka koje su pretvorene u ogromne stambene blokove. Višespratnice zaklanjaju i sunce i pogled ka idiličnim starim kućama, na čijim su terasama uživale generacije. Mnoge vikendice prodaju se u bescenje jer niko ne želi kuću na planini s pogledom na soliter. Zida se, ne mareći ni za pristojnost, a kamoli estetiku, samo da se što pre udovolji galopirajućem razvoju turizma.

Zato priroda uzmiče pred betonom, gvožđem, dizalicama i gradilištima, a sve to prati neopisiva količina smeća. Da je Srbija zemlja deponija vidi se na svakom koraku grada nastalog ispod ruže vetrova koja stvara jednu od najboljih klima u Evropi. Turistički potencijal je potpuno iskorišćen. Sve ostalo je stvar ukusa.

Ipak, ko želi i ko ume, može da doživi Zlatibor na najlepši način. Ništa se ne može uporediti s ležanjem na tek pokošenoj livadi i udisanjem vazduha s mirisom borovine, daleko od centra kome hrli većina posetilaca. Među plastovima sena, na proplanku gde pasu konji, na obodu šume, pored planinskog potoka ili pod borovim krošnjama kroz koje se probija sunce, Zlatibor koji pamtimo čuva svoju dušu.

Visoka i vitka stabla belog, mada zapravo zlatnog bora, čijoj boji kore Zlatibor duguje ime, ogledaju se u mirnoj vodi Ribničkog jezera. U potpunoj tišini, posmatramo orlove i sve deluje kao da je civilizacija veoma daleko.

Vrh Čigota čini se kao da je nadohvat ruke. Pa ipak, uspon na 1.422 metra nadmorske visine traje oko dva sata. Šetnja do gore pravo je uživanje za ljubitelje prirode. Obavezan je odmor na improvizovanoj klupi pod starim drvetom, poznatim kao „usamljeni bor”, iako sam odavno više nije. Od njegovog podmlatka izrasla je mlada šumica svuda unaokolo. A kada se savlada poslednji i najduži strmi uspon do Čigote, pogled puca desetinama kilometara ukrug.

 

Na vrhu Tornika

Vrh Tornik, sa nadmorskom visinom od 1.496 metara, još je veći izazov, bilo da se odlučite za žičaru, pešačenje ili dolazak automobilom. Ovoga puta izbor je pao na pešačenje.

„Ima lisica i vukova, ali neće oni, beže od ljudi. Dolaze i medvedi s Tare, tamo su zaštićeni, pređu i iz Bosne, ali uglavnom ne prilaze. Jedino divlje svinje...”, pričaju meštani.

Naša mala ekspedicija spada u one koji bi radije rizikovali u šetnji sa vukovima nego ponovili iskustvo s žičarom na vetru. Sa Tornika posmatramo Zlatar, Taru i druge krovove Srbije. Durmitor i bosanske planine vidimo u daljini, ali kao na dlanu. Bila je retka privilegija što smo na ovom mestu satima bili sami, ako se izuzme leptir koji nam je pravio društvo privučen mirisom borovnica, pravom užinom za predah na planinskom vrhu. Jedna srna pretrčala nam je put kroz gustu šumu u povratku. Medvede i ostalo društvo nismo videli. Možda oni nas jesu.

Prkosni mrazovac

Proplanke u jesen krase prelepi ljubičasti cvetovi mrazovca. Dok se priroda uspavljuje, mrazovac prkosi. Mnogi ovaj cvet mešaju s veoma sličnim prolećnim šafranom, retkom biljkom od koje se pravi izuzetno skup začin. U želji da se obogate, neki su se otrovali, praveći prah od cveta koji se zove još i biljni arsen.


Komentari1
f3b34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Visnja Vitomir
Divan tekst o nasem lijepom Zlatiboru. Docarali ste ga tako da sam imala osjecaj da sam bila tamo sa Vasom ekipom. Ovakvi tekstovi ne pozivaju samo na putovanje, vec oplemenjuju dusu, posebno onima koji su daleko od rodne grude. Hvala Vam od srca!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja