nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Trideset godina za obnovu plodnosti zemlje

Umesto jasnog i javnog isticanja veoma lošeg stanja od najviših naučnih i držanih institucija samo se ponekad bojažljivo pojavi poneki analitičar sa još bojažljivijim isticanjem kako je poljoprivreda Srbije pala na najniže grane u Evropi
Autor: Milan St. Tošićutorak, 29.10.2019. u 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

Poljoprivreda je jedna od najsloženijih i najvažnijih privrednih grana svake države. To se odnosi i na mnoge države Evropske unije kod kojih je učešće broja aktivnih poljoprivrednika ispod pet procenata stanovnika. Biljna i stočarska proizvodnja kao dva osnovna dela poljoprivrede imaju podjednak značaj. Najveću vrednost biljne proizvodnje (pored klimatskih uslova) ima zemljište. Tu vrednost u najvećoj meri čini sadržaj humusa kao organskog dela. U tom pogledu severni ravničarski deo Srbije nekada je bio čuven u svetskim razmerama kao žitnica ne samo bivše Jugoslavije već i Evrope. Tada je veliki deo zemljišta imao visok sadržaj humusa od pet ili čak više procenata. Vrednost stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivrede kod uglednih država redovno je veća od vrednosti biljne proizvodnje. Stočarstvo, preko stajnjaka, ima podjednak značaj i u održavanju visine humusa kao vrednosti zemljišta. Istaknuti značaj stočarstva je i u mnogo većem angažovanju broja zaposlenih i velikom obezbeđenju prerađivačke industrije.

Srbija je u okviru bivše države bila poznata po razvijenom stočarstvu, sa velikim izvozom tovne stoke i stočarskih proizvoda uz istovremeno obezbeđenje ne samo sopstvenih potreba, već dobrim delom i potreba drugih republika. Sa raspadom Jugoslavije dolazi do naglog opadanja stočarstva i sve opasnijeg snižavanja vrednosti zemljišta. Od tada se smanjuje izvoz uz obavezno povećanje uvoza ne samo stočarskih proizvoda, već i hrane u širem smislu. Po opštim i odavno poznatim stručnim saznanjima povratak umanjenih vrednosti zemljišta traje onoliko godina koliko je trajalo to umanjenje, a uz uslov da se sve mere usmere ka povraćaju vrednosti. To u slučaju Srbije znači najmanje trideset godina od one godine kad započne sistematski spas i obnova plodnosti zemljišta!!

Sadašnje stanje stočarstva i kvaliteta zemljišta u Srbiji ima dve osnovne karakteristike. Prva je opšte ćutanje o palim vrednostima! Umesto jasnog i javnog isticanja veoma lošeg stanja od najviših naučnih i držanih institucija samo se ponekad bojažljivo pojavi poneki analitičar sa još bojažljivijim isticanjem kako je poljoprivreda Srbije pala na najniže grane u Evropi. Pojavljuje se i sumnja kako će Vojvodina da postane – pustinja. Da li to znači da i oni najodgovorniji nemaju kuraži da javno istaknu jasnije činjenice i preporuke? Druga karakteristika su mere države. U stvari, pravih mera i dalje jednostavno nema! One koje se donose su pre negativne nego usmerene na pozitivan razvoj! To što država čini je svodi se na malu pomoć radi nekakvog održavanja poljoprivrednika. Država Srbija već godinama nema nikakav realan program razvoja za period od najmanje desetak godina. Umesto toga, na sceni su veoma naivna obmanjivanja javnosti čim se izveze koji vagončić govedine ili se svaki dan ponavljaju parole o spasavanju i onih sela koja prirodno nemaju uslova za opstanak.

U Evropi se već sada pojavljuju problemi sa prekomernim stočarstvom. Pored vodećih u toj oblasti, Danske i Holandije, ističe se i oblast Bretanje u Francuskoj. Tamo se stočari cele oblasti udružuju radi izgradnje zajedničke fabrike koja višak tečnog stajnjaka pretvara čak u pelete i kao vredno đubrivo prodaje po svetu. Još noviji primer potiče iz Austrije. Pre nekoliko meseca udružile su se tri najveće pokrajine u tzv. genosenšaft ili zadrugu svinjarstva. Tako je objedinjeno najmanje 70 procenata celokupnog svinjarstva države i sve tri dosadašnje stanice za osemenjavanje. Osnovni razlog je konkurentnost u proizvodnji kvalitetne prasadi za priplod i za tov, kao i smanjenje ukupnih troškova.

Vojvodina je u pogledu stanja zemljišta i stočarstva posebno pogođena. Ogromni poljoprivredni potencijal Vojvodine je čak mnogo manje iskorišćen od potencijala centralnog dela Srbije. Veliki pad kvaliteta zemljišta nemoguće je povratiti idućih decenija bez ozbiljnijeg povećanja obima stočarstva i time uništene prerađivačke industrije!

Pojam navodnjavanja počiva na pogrešnom shvatanju mogućnosti Srbije i opštoj opravdanosti navodnjavanja. Srbija će se za koju godinu, manje od deceniju-dve, suočiti sa velikim ograničenjima i količine i kvaliteta vode za navodnjavanje biljaka. To će se svoditi na sve uže i opravdanije pre svega u povrtarstvu. U tom pogledu očekuje nas i promene klime sa manje padavina i sa višim temperaturama. Vrlo slično je i sa pojmom organske proizvodnje. Tačno je da je to zaista proizvodnja budućnosti, ali da je i nemoguća bez stočarstva ili organskog đubriva. Današnji obim te proizvodnje u Srbiji je skoro beznačajan u odnosu na one države koje već sada planiraju da to uskoro bude jedini vid biljne proizvodnje!

Za kraj dve osnovne poruke:

treba realno sagledati razvoj poljoprivrede poslednjih decenija u državama i pokrajinama Evrope koje imaju makar približno slične uslove kao Srbija;

na osnovu toga hitno treba usvojiti program ili strategiju razvoja poljoprivrede Srbije za period od najmanje 10 godina;

Profesor dr

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
9f2dd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojsa
Svaka cast za ovu analizu! Neretko se srecem sa ljudima koji kazu da Srbija ima plodnu zemlju, pa ce i iz cackalice da iznikne biljka. Kakva zabluda o tome sta je to plodna zemlja. Tako nesto ne postoji, vec se stvara, a time i unistava, ako se ne odrzava. Jedina plodna zemlja na planeti je ona koja se redovno hrani i obradjuje. Za to je najbolji primer bas Holandija, jer ona hrani i Evropu i svet sa njiva koje su sve zajedno jednake Vojvodini i Sumadiji.
Боба
Кад је колапсирао Совјетски Савез Куба се окренула органској производњи. Просечни животни век је 80 година и не увозе храну. Паметном доста али мало је памети код нас нажалост да схвате шта погрешно раде.
Zorka Papadopolos
Mozda nije fer sa moje strane, ali moram da pitam autora: gde ste do sad bili?
Radomir
Tamo gde i svi stručnjaci, imaju političari za njih sigurna skrovišta da im ne bi smetali u stvaralačkim naporima.
Preporučujem 11
Александар Михаиловић
Ово је нека грешка, Кркобабић као велики стручњак за пољопривредно задругарство, свет му се диви јер ће наша пољопривреда имати своје ПТТ системе и пакет пошиљке сточног фонда, убрзано ради на оживљавању села, сваки дан су семинари о пружању прве помоћи, а населиће их мигрантима који обожавају да гаје стоку, ору, копају и производе органску храну. По тим бајковитим причама ускоро ће из Данске, Холандије и Француске да долазе код на обуку, да виде шта је компетентност за све области живота у СРБ.
Вид
Пермакултура - самоодрживи систем - код нас у Србији одувек познато као ДОМАЋИНСТВО. Рециклажа, природна енергија, изворне (бунари, кишница, жиле, потоци...зависно од регије), симбиоза човека и природе у чијој је основи Творац ( Господ, Бог, ...). Љубав према животу и одважност на стварање ЖИВОТА, а не профита. Петолетка, план за 10 год. Не. Начин на који се третира земља и живот нам је дат, али ми сматрамо да смо паметнији. Земљу треба одморити сваке седме године?! Питај учитељицу... или банку.
Dijaspora
Tačno I lepo receno
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja