sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:02

Nema znanja nemačkog bez sto časova učenja

Najaktivniji u savladavanju stranih jezika van redovnog obrazovnog sistema su studenti i radno sposobni stanovnici pretežno u dobi od 25 do 40 godina. – Raste interesovanje za mađarski a opada za engleski
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsreda, 23.10.2019. u 22:55
(Фото EPA/Julian Stratenschulte)

Reklamama tipa „Znanje koje ćeš unovčiti” škole stranih jezika sve češće pozivaju polaznike da se prijave na kurseve nemačkog, pogotovo u vreme kada mnogi razmišljaju da posao i sreću potraže u Nemačkoj.  Sa svih strana banerima zasipaju internet posetioce i uz nemačku zastavu stavljaju vidno uokvirene, istaknute natpise „Pronađi posao”. Takvih kurseva je sve više, posebno otkako je Mladen Šarčević, ministar prosvete, za deficitarno zanimanje proglasio profesiju nastavnika nemačkog jezika, iniciravši uvođenje katedri za taj jezik na fakultetima u unutrašnjosti zemlje. Uz oglase za časove jezika oblepljene na gotovo svakoj banderi neminovno ide i pitanje kakvo znanje se na tim kursevima nudi i kako odabrati prave škole jezika?

I potpredsednik Društva za strane jezike i književnosti Srbije dr Olivera Durbaba, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da je u poslednjoj deceniji povećano interesovanje za učenje nemačkog jezika, uglavnom iz profesionalnih razloga. Profesorka na Katedri za germanistiku ističe i da je sve veće interesovanje za učenje mađarskog jezika jer je mogućnost dobijanja njihovog državljanstva uslovljena posedovanjem nivoa A1.2, kao i norveškog jezika, zbog mogućeg iseljavanja.

– Najaktivniji u učenju stranih jezika van redovnog obrazovnog sistema su studenti i radno sposobni stanovnici pretežno u dobi od 25 do 40 godina, premda ima i mlađih i starijih. Jezik se može naučiti u svakom uzrastu, godine starosti nisu primaran faktor njegovog savladavanja – ističe prof. Durbaba.

Dodaje da ne postoji samo jedna poželjna metoda učenja stranog jezika i da je nemoguće proceniti koliko je vremena potrebno odrasloj osobi da savlada osnove nemačkog, ili norveškog jezika. Ko uopšte uspe da pronađe profesora nemačkog koji će na polaznike u školi prenositi znanje iz trenutno najpopularnijeg stranog jezika u našoj zemlji sigurno će i formirati kurseve, istakla je za naš list Marija Pejatović, predsednica Upravnog odbora Udruženja škola stranih jezika Srbije (YALS).

– Ko stvarno hoće da savlada nemački jezik, neka zaboravi na pomenute reklame na kojima znanje za ceo nivo nemačkog nude za oko 6.000 dinara. U našim školama, na ubrzanom kursu polaznici imaju časove i četiri puta nedeljno, mada mi preporučujemo maksimalno triput nedeljno kako bi se znanje lepo sleglo u glavi– ističe Pejatovićeva.

Smatra da je osnova kvaliteta kojeg zastupaju članice YALS-a to što prate preporuke Saveta Evrope da svaki nivo učenja stranog jezika sadrži od 100 do 110 sati.

I prof. Durbaba ističe da postoje postoje okvirne procene o broju časova stranog jezika neophodnih za dostizanje određenih nivoa, pa je, na primer, za nivo C1, koji predstavlja samostalnu i spontanu upotrebu jezika, potrebno između 800 i 1.000 časova učenja.

– Tvrdnje da se jezik, pomoću specijalnih metoda, može naučiti u rekordnim rokovima od mesec-dva potpuno su proizvoljne i naučno i faktički neutemeljene. Osim ako se pod „učenjem” jezika ne podrazumeva osposobljavanje za najprostiju komunikaciju, onda je dovoljno i toliko vremena – ističe Durbaba.

Pejatovićeva naglašava da je potražnja za nastavnicima nemačkog sve veća.

– Otkako je pre četiri godine naglo skočila popularnost učenja nemačkog, uglavnom zbog zapošljavanja u toj zemlji, kod nas u Leskovcu ko god zna nemački drži kurs. Tako u gradu imamo ženu koja je odrasla u Nemačkoj kao gastarbajtersko dete i donedavno je držala agenciju za čišćenje, a sada već neko vodi svoju „školicu” nemačkog jezika – ističe Marija Pejatović. 

Najviše je, kaže, brine to što je sve popularnije da čim upišu srednju medicinsku đaci iz Leskovca krenu i na kurs nemačkog. I to na insistiranje roditelja.

– Imam đaka koji je kao srednjoškolac završio najviši mogući nivo u školi engleskog jezika. Nedavno je došao i pohvalio se da je diplomirao na Medicinskom fakultetu. Upisao je zatim kurs nemačkog jezika i nije teško pogoditi gde će mladi doktor završiti posle stažiranja. O molerima i vozačima autobusa da i ne pričam. Njih u Leskovcu više nema, iselili su se – kaže Pejatovićeva i dodaje da je pre tri godine udruženje srpskih škola stranih jezika beležilo ekspanziju u učenju norveškog jezika, dok je interesovanje za engleski među odraslima u poslednjih sedam godina vidno opalo, sa oko 70 na 15 polaznika godišnje.

Potreba za radnicima menja zahteve poslodavaca

Prof. dr Olivera Durbaba ističe da su za rad u Nemačkoj potrebne i dodatne obuke, koje pre svega podrazumevaju savladavanje terminologije i ostalih elemenata stručnog jezika.

– U Nemačkoj se stručna udruženja nastavnika nemačkog jezika kao stranog zalažu za to da nivo jezičkog znanja za upotrebu u socijalnim zanimanjima, kao što su ona iz domena medicinske struke, ne bude niži od nivoa B2, za koji je okvirno potrebno od 600 do 800 časova. Trenutne okolnosti na tamošnjem tržištu rada, međutim, diktiraju poslodavcima nužnost zapošljavanja srednjeg medicinskog osoblja i na nivou B1– ističe profesorka.


Komentari23
d6f50
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мића Цар
Добро јутро свм коментаторима који пуцају из празне пушке. Сви јаки страни језици су веома добродошли: Немачки, Руски, Шпански, Енглески и најновији Кинески да се учи. Овде желим свима објаснити а посебно младим људима. Немачки је добар језик само за Србију и понегде у Европи иначе ван источне Европе заборави Немачки. било како ме разумели, најтраженији језици Енглески и Шпански. Не заборавите Јужноамерички континет који није индустријски развијен а Континент познат свим природним богаствима.
Пуно име
Матко@ Пријатељу, прави генијалци не пишу коментаре по порталима, поготово не такве какве пише твој старо-енглески пријатељ Микић. Дакле, мани ме твојих "генијалаца". пуна их је Србија...
Matko
Ništa ti, Puno Ime, ne razumeš. Ali ne u smislu da ti treba prevodilac... Tebi treba tumač!
Preporučujem 9
Пуно име
Матко@ Читам и ја Шекспира, Дикенса, од недавно Исака Асимова, све на енглеском. Ако мислиш да је то неки подвиг онда си јако , јако скроман (погоди у ком смислу).
Matko
Ako i ti čitaš Šekspira u originalu onda si ti treći (možda još veći!). Nisam siguran da razumeš šta znači "u originalu". A 100% sam siguran da Dikens i Asimov ne pišu na staroengleskom jer čak i ja, ne-genijalac, mogu da ih čitam.
Preporučujem 3
Пуно име
Саша Микић@ Имам на послу једног мануелног радника из Ритопека. Тај је негде на мору налетео на неке Енглезе, после нам је причао како су они најгора стока, а да је енглески страшно сиромашан језик, да они врте свега стотинак речи и да му није јасно зашто сви уче тај језик. Ето човека са којим бисте могли заједно свету да отварате очи и објашњавате колико је тај језик у ствари небитан, сиромашан, случајно популаран и тако даље. Свет вапи за стручњацима вашег профила.
Matko
@Puno ime: Saša (i Kosta!) su ne samo stručnjaci za savremeni engleski nego i staroengleski jer bez problema čitaju Šekspira u originalu! Moj prijatelj, Englez, rođen u Londonu, nazvao je ovu dvojicu "genijalcima".
Preporučujem 1
ZORAN BOGDANOVIC
Uzmite asimil metodu i mozete nauciti vise i brze i platiti manje.
Matko
Nije da nije istina! Ja sam, recimo, koristio Asimil metodu kao početni kurs engleskog, zatim upisao Srednji I na Institutu za strane jezike i položio taj kurs bez problema. Sa završenih 3 "srednja" obreo sam se u Americi. I gle čuda! Svi me odlično razumeju i čak tvrde da mi je engleski odličan (doduše, sa akcentom!) a ja jedva razumem o čemu pričaju!? O filmovima da i ne govorim. Naravno da sam znao u čemu je problem te sam ga relativno brzo rešio. Naš školski sistem jezike ne uči kako treba!
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja