četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:33
78 GODINA OD NACISTIČKOG ZLOČINA U KRAGUJEVCU

Lebac sutra nemojte poslati

Hitlerovi vojnici su 21. oktobra 1941. godine streljali 10 odsto žitelja grada, ali to nemačkoj delegaciji nije smetalo da lokalnim vlastima predloži da se na mestu zločina nad civilima podigne spomenik nemačkim vojnicima
Autor: Brane Kartalovićponedeljak, 21.10.2019. u 12:00
(Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Svaki kragujevački oktobar je vreme za tugu, pominjanje, ali i razmišljanje, pa i ovaj današnji, kada se obeležava 78 godina od krvave odmazde nemačkih vojnika nad nedužnim civilima. Na lokalitetu Dumača, između sela Ljuljaci i Bare, na putu od Gornjeg Milanovca ka Kragujevcu, Kragujevački partizanski odred i Gružanski četnički odred zajedno su napali kolonu 3. bataljona 749. pešadijskog puka. U tom napadu je ubijeno devet nemačkih vojnika, a ranjeno 27, od kojih je jedan kasnije podlegao ranama. Akcija je izvedena 16. oktobra, iako je naredbu poznatu kao „sto za jednog” general Franc Beme obznanio 10. oktobra. U toj naredbi je stajalo da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera biti streljano 100 civila, a za svakog ranjenog 50. Tako se došlo do broja od 2.300 ljudi koje treba pobiti. Streljano je oko 2.800 građana.

Racija u Kragujevcu počela je 18. oktobra uveče. Po spisku beogradske policije, prvo su pohapšene osvedočene pristalice partizanskog i četničkog pokreta, zajedno s njima i Jevreji. To ni izdaleka nije bilo dovoljno, pa je komandant okupiranog Kragujevca Oto fon Bišofshauzen predložio majoru Paulu Kenigu da 19. oktobra raciju sprovede u okolnim selima Beloševac, Mečkovac, Maršić, Korman, Botunje, Grošnica, Gornje i Donje Grbice. Tom akcijom je rukovodio kapetan Fric Fidler.

Interesantno je napomenuti da su vojnici Trećeg rajha u Kragujevcu uglavnom bili trećepozivci, porodični ljudi. Major Kenig je bio profesor teologije Protestantske crkve, a kapetan Fidler profesor tehničkih nauka sa službom u Austriji. Major Kenig je streljao svoje kolege, profesore Miloja Pavlovića i Lazara Pantelića. General Beme je izvršio samoubistvo posle suđenja u Nirnbergu, da bi izbegao izručenje novoj Jugoslaviji.

Velika racija muškog stanovništva u Kragujevcu, uzrasta od 16 do 60 godina, počela je 20. oktobra. Stariji su odvođeni iz kuća, kafana, prodavnica, radionica, s pijace, đaci iz škola. Nemci su ih privodili pod izgovorom da će im biti zamenjene lične karte. Prvi civili, uglavnom Romi i Jevreji, streljani su tog dana uveče na Stanovljanskom polju poviše Šumarica. Rafali su dopirali i do topovskih šupa u kojima su pohapšeni bili zatvoreni. Tad je i njima postalo jasno šta ih čeka. U noći između 20. i 21. oktobra napisali su poslednje poruke bližnjima, na komadićima papira, poleđini fotografija. „Lebac sutra nemojte poslati”, napisao je Jakov Medina, knjigovođa.

Streljanje u Šumaricama, u duboderinama kraj Erdoglijskog i Sušičkog potoka iz kojih je bilo teško pobeći, počelo je 21. oktobra u sedam sati ujutru i trajalo je neprekidno do 14 časova. Uoči Drugog svetskog rata Kragujevac je imao oko 30.000 žitelja. Dakle, Hitlerovi vojnici su 1941. godine pobili 10 odsto građana Kragujevca. Na kućama su visili crni barjaci, a među streljanima je bilo i mlađih od 16 godina. Najmlađi je bio Dragiša Nikolić, koji je u smrt otišao s 11 godina i 11 meseci. To, međutim, nije smetalo nemačkoj delegaciji da gradskim vlastima pre dve godine predloži da se u Šumaricama podigne spomenik nemačkim vojnicima iz Prvog i Drugog svetskog rata koji su tu sahranjeni. Zahtev je izrečen usmeno, ne u zvaničnoj formi.

U Spomen-parku „Kragujevački oktobar”, koji se prostire na oko 350 hektara, danas se nalazi 30 uređenih humki. Do oslobođenja 21. oktobra 1944. godine, na grobnicama su stajali krstovi, koji su posle skinuti i zamenjeni zvezdama petokrakama. Po naredbi posleratnih komunističkih vlasti, skoro u potpunosti je uništeno i Staro vojnički groblje u Šumaricama na kome su sahranjivani srpski ratnici iz bojeva s Turcima, balkanskih i Prvog svetskog rata.

Spomen-parkom dominira grandiozni Spomenik đacima i profesorima, autora Miodraga Živkovića. Spomenik je zbog oblika – rimskog broja pet – prozvan „Peto tri”. Iz odeljenja peto tri Kragujevačke gimnazije niko nije streljan. To dokazuju školski dnevnici iz 1941. godine, koji se brižljivo čuvaju u Istorijskom arhivu Šumadije.

U Šumaricama se nalazi i mala crkva kraj koje se 21. oktobra, uoči Velikog školskog časa, služi moleban za streljane. Hram posvećen Svetim kragujevačkim novomučenicima podignut je prilozima Jovana Aleksića. Iako su temelji osveštani 2002. godine, crkva još nije do kraja završena.

Poslednji preživeli streljanje u Šumaricama Dragoslav Jovanović preminuo je prošle godine u 94. godini. Imao je 17 godina kada je odveden na stratište. Majka ga je pronašla živog među leševima, s 11 rana na telu od metaka. Spomen-park „Kragujevački oktobar” zvanično je formiran 1953. godine, upravo na inicijativu Jovanovića. Spomen-muzej „21. oktobar” podignut je 1976. godine. Građen je po ugledu na kosovsku Gračanicu, što nadležni u to vreme nisu znali. Od 1964. godine u Šumaricama se svakog 21. oktobra organizuje Veliki školski čas, centralna manifestacija oktobarskih komemorativnih svečanosti. Danas će na Velikom školskom času biti izvedena poema „Pouke iz šume” Aleksandra Šurbatovića.

U Srbiji se 21. oktobar, od 2012. godine, obeležava kao državni praznik – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. I Veliki školski čas 2019. godine biće prilika da se suočimo s pitanjem: „Jesmo li dostojni žrtve kragujevačkih novomučenika?”


Komentari63
03a8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

СБ
А ко је направио Ужичку републику? И ко је све учествовао у уништењу исте? И како да су увек у офанзивама покушавали да униште баш партизане? Наравно помоћ Црвене армије је огромна, а слобода се плаћа.
Vlad Alekš
Милослав Самарџић, историчар аматер из Крагујевца, посветио је безмало 30 година историји Другог светског рата. Требало би погледати шта он има да каже о овој теми. У питању је некадашњи часопис "Погледи", а сада вероватно постоји и сајт.
Nebojša Joveljić
Podržavam potez Politika da prvobitni naslov ovog članka “Šumarice o kojima se ćutalo” promijeni u puno prikladniji “Lebac sutra nemojte poslati”. Originalni naslov članka je zaista bio skandalozno pogrešan i vjerujem da je izazvao brojna zgražavanja mnogih čitalaca ovog lista. Osobito mi, stariji čitaoci, dobro znamo da se o streljanju civila u Šumaricama nikad nije ćutalo, samo se možda nije govorilo dovoljno često i glasno, što je sad na mladoj generaciji antifašista da isprave.
Kremić Vladan
Preživeo je đak Milutin Marjanović,još je živ!
ЦЗВРС
Требало је додати да су креатори овог злочина углавном одшетали слободни или су рехабилитовани у Немачкој, и мирно дочекали смрт, у дубокој старости.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja