četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
KAKAV NAM JE SAJAM KNjIGA POTREBAN

Da li je knjiga roba ili kultura

Od ubranih sredstava od PDV-a na knjige i udžbenike tek između 10 i 20 odsto vrati se kao podrška knjizi, suma za otkup još nikad nije prešla milion evra za 180 biblioteka, a vidljiv problem Sajma jeste i nestanak biblioteka kao kupaca knjiga
Autor: Zoran Kolundžijanedelja, 20.10.2019. u 19:19
(Фото лична архива)

Prilika je da se podsetimo da su Sajam knjiga osnovali sami izdavači i da su, posle marifetluka nekolicine izdavača posle 5. oktobra 2000, svi izdavači kažnjeni i sasvim neopravdano ga izgubili kao vlastitu manifestaciju. Svi su izdavači stavljeni u istu ravan kao oni koji su ga zloupotrebili za svoje interese i odjednom se Grad Beograd, odlukom Ministarstva kulture (?!), našao u funkciji osnivača nečeg što uistinu nije osnovao.

U naporu da se povrati uticaj na organizaciju Sajma knjiga nastala su nova udruženja izdavača i to je svakako dobro, iako bi, ruku na srce, bilo dovoljno samo jedno. No, napor udruživanja nije ocenjen pozitivno od strane državnih struktura i izdavači i dalje, iako bez njih ne može da se održi Sajam knjiga, ne mogu da utiču na njegovu organizaciju preko svojih predstavnika (nemaju uopšte predstavnika u odboru koji ima 5 članova). To je zaista ozbiljna nevolja. Proizvođači nameštaja, trgovci automobila i ostali organizatori sajmova pregovaraju sa upravom Beogradskog sajma, zakupe kvadrature i okupljaju izlagače, a kad dođe do knjiga, onda izdavači ostaju po strani.

Ovo što pišem ne treba shvatiti kao kritiku svega postojećeg, jer se pokazalo da se radi o uhodanoj manifestaciji i da stručna služba Beogradskog sajma zna svoj posao i retko se čuju primedbe. One su najčešće uzrokovane pozicijama izdavača na sajmu i kvadraturama podređenim najvećoj komercijalizaciji. Kada bi izdavači sami organizovali sajam bilo bi umesno pitanje: da li biste ustupili deo svoje kvadrature kolegi iz udruženja, a ovako to pitanje ne stoji, jer izdavači nisu ti koji određuju kvadrature.

Ovde se stiže do drugog zanemarenog a konstantnog pitanja: da li je knjiga roba ili kultura? Skloni smo da je prvenstveno priklanjamo uz kulturu, a živimo u dobu u kom je profit iznad svega. Izdavači koji ne jure za profitom postaju sasvim prikladan okvir za delovanje onim drugima čije kvadrature i profit rastu. Stvar je jasna, dok okvir bude toliko rastegljiv, rašće i ono što je pretežno zabava ali nije prava kultura, a dokle će – teško je proceniti.

U vreme sajma valjalo bi da se pojave valjane analize o objavljenim naslovima, rezultati, ocene, podaci zvanični iz nacionalne biblioteke i da se o tome razgovara. Ukazao bih, na primer, na činjenicu da se od ubranih sredstava od PDV-a na knjige i udžbenike tek između 10 i 20 odsto vrati kao podrška knjizi, a trebalo bi da se vrati najmanje 120 odsto ako ćemo da napredujemo kao društvo. Nije lepo da država zarađuje na knjizi, lepo je da je poštuje i podstiče. Na Novom Zelandu, samo za nacionalnu biblioteku suma predviđena za nabavku knjiga bila je godinama oko 10 miliona evra godišnje (Novi Zeland imao je 2014. oko 4,5 miliona stanovnika), a kod nas suma za otkup knjiga još nikad nije prešla milion evra za 180 biblioteka! Drugi očigledan primer: kod nas knjiga koja dobije prestižnu nagradu o kojoj se mnogo piše, stiže u biblioteke sa gotovo godinu dana zakašnjenja!

Vidljivi problem Sajma knjiga jeste i nestanak biblioteka kao kupaca knjiga. Tenderi koji su očigledno poželjni kao vid borbe protiv korupcije u društvu uopšte, obrušili su se na biblioteke i izdavače kao da su najveći kriminalci i tako imamo apsurdnu situaciju da izdavači, da bi održali goli život, iznose na sajam knjige sa ogromnim popustima, ali bibliotekari to ne mogu da iskoriste, jer su im ruke potpuno vezane propisima koji su postali kontraproduktivni za biblioteke. Bilo bi, recimo, korisno na sajmu čuti neku analizu stručnjaka o ovoj temi i doživeti pozitivnu reakciju predstavnika vlasti.

*Urednik u Izdavačkoj kući „Prometej”


Komentari7
de5d8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevo
Postoji li i jedna stvar da kod nas nije problematicna? I kako stvari znamo zapetljati da se nikad ne raspetljaju i vuci ce se u narednih 100 godina. Sadrzaj teksta / uz respekt prema autoru/ zapetljava dve niti ovcije vune, organizacioni i umetnicki. Ko i kad je osnovao, a kasnije preuzeo a nije osnovao Sajam, i modeli delenja kvadrature prostora, nemaju nikakve veze sa fenomenom knjige. Status knjige kao duhovnog produkta, ako do sada nije resen, ne treba ga ni resavati!
Miodrag Stojkovic
Kњига је уметност као и слика , ако нема поруке и поуке онда је само декор и роба за декорацију . Скоро сам испао из једног жирирања у коме је уважени професор ликовне уметности приметио да хвале сенке на слици а духовна вредност му неважна?! Људи су ти који на своју руку греше и битно претварају у небитно, зашто...
Д. Мирсин Сибничанин
Ево одговора да ли је књига "роба" или "култуар". Књига је, свакако, пре свега култура. Али је и роба чим се књига продаје.
Akihiro Masaaki
Knjiga je roba posebne vrste. Ali, "osveta losih djaka" knjigu izjednacuje sa ma kojom drugom robom.
Margarita Nikolajevna
Tako je, i nema gore osvete loših đaka nego kad Zorannah, Kija Kockar i slični đaci pišu i izdaju knjige, kojijma potom loši novinarski đaci daju medijski prostor...
Preporučujem 5
zoran stokic
Naši ratovi iz 90-tih nisu imali samo ekonomsku cenu – potpuno razorenu privredu koja sada nije u stanju da puni državni budžet – nego su uništili kulturnu osnovu građanskog društva i morala - "pomogni ako možeš, ne odmaži nikom"! Ratovi su dezintegratori one kulture koja ljudima omogućuje da prožive život vredan individue. Kultura je kumulativan simbolički proces, a svaki čovek je proizvod izvesnog niza kulturnih podsticaja. Knjiga koja nije roba mogla je da nam pomogne da iskoračimo iz ratova

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja