utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00

Sumrak idola

Autor: Dragan Vukotićnedelja, 20.10.2019. u 22:00

Za nekoliko dana svet će proslaviti tri decenije od pada Berlinskog zida, ozloglašenog simbola hladnog rata i ideološke rovovske podeljenosti Istoka i Zapada. Mnogi su u ovom događaju videli vrhunsku potvrdu Fukujaminog predskazanja o „kraju istorije” i konačnoj pobedi liberalne demokratije nad komunizmom. Iako je u prvim posthladnoratovskim godinama ovakva postavka donekle i mogla da pije vodu, sa protekom vremena na političkom nebu s obe strane nekadašnje gvozdene zavese pojavile su se neke nove vedete. Zapad je, naročito u poslednjim godinama, iznedrio fenomene i ličnosti koje iznutra nagrizaju sistem čiji su temelji udareni raspadom SSSR. Na drugoj strani sveta, poreci koji su u međuvremenu stasali, a diktira ih „čvrsta ruka”, pokazuju tragove unutrašnjeg pucanja i teško da mogu predstavljati održivu alternativu liberalizmu. Kao da svedočimo nekom novom globalnom mešanju karata.

SJAJ NEKADAŠNjE IMPERIJE: Kada se u ponedeljak britanska kraljica Elizabeta Druga provozala u pozlaćenoj kočiji od Bakingemske palate do Vestminstera, na trenutak kao da je prizvala zlatno doba engleske imperije. Sjaj dijamanata i raskošni ceremonijal koji je pratio njen dolazak u parlament nije ipak uspeo da zaseni osećaj političke krize u kojoj se njeno kraljevstvo nalazi. Ni pomak u pregovorima o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, kojim su se ove nedelje pohvalili Boris Džonson i Žan-Klod Junker, nije odagnao utisak sve manje relevantnosti centra moći koji je nekad vedrio i oblačio globalnom politikom. Kada se razgrnu spekulacije o tome kako London, kao i u najvećem broju slučajeva tokom istorije, ipak i te kako zna šta radi, teško je oteti se utisku da je ostrvo ipak zašlo u sferu političke neizvesnosti.

Kako ovih dana zapaža levičarski „Nejšen”, ono što je za Britance bregzit, za Amerikance bi mogao da predstavlja Donald Tramp. Magazin navodi da je za vakta trenutnog predsednika došlo do razgradnje sistema savezništava i institucija koje je Vašington od 1945. gradio širom sveta, a koji su bili svojevrsni garant američke dominacije – od NATO do takozvanih institucija „Breton Vuds”. Trampova mantra o „Americi na prvom mestu” tako je, pomalo paradoksalno, postala refren politike američkog izolacionizma i svojevoljnog povlačenja sa velike scene.

Nekadašnji simbol razdvajanja danas je turistička atrakcija: ostaci Berlinskog zida
(Foto: EPA-EFE/Felipe Trueba)

BUDIMPEŠTA–ISTANBUL–MOSKVA: Da je prerano za otvaranje šampanjca i u sistemima koji predstavljaju manju ili višu antitezu liberalizmu, videli smo početkom nedelje u Mađarskoj, gde su saopšteni rezultati lokalnih izbora u Budimpešti, na kojima je Orbanov Fides izgubio vlast prvi put od 2009. godine. Šarolik front ujedinjene opozicije uspeo je da se nametne kao politički faktor, dovoljno relevantan da pobedi političku opciju oličenu u premijeru koji i dalje važi za najpopularnijeg političara u zemlji. Budimpeštanska mustra upadljivo nalikuje na scenario od pre nekoliko meseci kada je politička opcija Redžepa Tajipa Erdogana i drugi put potučena na lokalnim izborima u Istanbulu. Turski predsednik je, ne prvi put, dozvolio da ga ponesu hazarderski porivi i u onome što je izgledalo kao savršen plan – izgubio. Slično, mada istina mnogo blaže, proveo se i Putin na izborima u Moskvi, gde se broj poslanika njegove Jedinstvene Rusije u lokalnom parlamentu istopio za trećinu. A Jaroslavu Kačinjskom posle izbora u Poljskoj, na kojima je njegova partija pobedila, sreću kvari gubitak kontrole nad Gornjim domom parlamenta, što u prevodu znači da vladajuća partija Pravo i pravda više nema potpunu kontrolu nad zakonodavstvom i imenovanjem funkcionera u važnim ustanovama.

POSTOJI LI TREĆI PUT: Verovatno negde postoje i takvi političari iz ovih tabora, ali se dosta dobro kriju – oni kojima je pošlo za rukom da ne uvećaju svoje bogatstvo tokom bavljenja politikom. Dok su svi trenuto preokupirani temom narasle globalne ideološke podeljenosti, ispod radara kao da promiče jedan još zlokobniji trend. Naime, u proteklim decenijama je u svim delovima sveta rasla socijalna nejednakost, dok je ambis koji razdvaja šačicu bogatih od svih ostalih postao skoro, pa nepremostiv. U pravednijoj raspodeli kapitala liberalizam je omanuo, a još manje nade uliva politika gvozdene pesnice.

Ukoliko čovečanstvo uskoro ne iznedri novu generaciju političara koji neće robovati prethodno ustanovljenim postulatima, na dobrom je putu da ponovo uđe u onaj poslovično pogrešan voz koji je pre trideset godina krenuo posle pada Berlinskog zida.


Komentari6
cead8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vaki
Ne treba zaboraviti da je zapad ili kapitalizam uvek u nekoj "frci" ali da redovno "izmisle sami sebe" u novom okruzenju i pritom nametnu svoja resenja ostatku sveta.
Bora
Otkud autoru idaja da od svega u liberalizmu, ne valja baš ''raspodela bogatstva''? Znači samo protiv toga smemo da se bunimo, a protiv internacionale, otvorenih granica, emancipacije, tiranije ugroženih grupa ne smemo? Levičarsko usmeravanje je ponekad perfidno.
Bora
@Zora Podržavam američku izuzetnost. Amerika jeste izuzetna od Evrope i sveta svojom slobodom, nezavisnošću, verom u Boga i treba da se pazi stranih uticaja, a takvu suverenost želim i za svoju zemlju.
Preporučujem 0
Zora
Znaci, Vi bi voleli da su granice za nas zatvorene te da se 4 miliona Srba u rasejanju vrate u maticu? Vi cete im obezbediti poslove, da slazu i preslazu kocke ne trgu? To je sto dobri inzenjeri, lekari i programeri i treba da rade, "druze" Boro? Ili bi da zatvorite granice za Arape i crnce, ali da su one otvorene za Vas i Vasu decu, jer ste vi nesto specijalno? Ako je tako, ako ste Vi nebeski covek iz nebeskog naroda, kako ste onda drugaciji od americke posebnosti koja svima tako smeta?
Preporučujem 8
Aki
Kada se kaže Komunizam misli se na besklasno društvo, društvo u kome su radni i društveni proizvodni odnosi savršeni rešeni trajno, a raspodela je prema potrebama. Društva, države istoka pa i naše jugoslovensko bilo je partijskog a sa političkim pluuralizmom više partijsko. Smatram da je upotreba komunizam tendenciozno ako ga koristi novinar ili političar, jer sve je bilo daleko, to je samo prelazno doba koje uslovlja a razvoj društva do savršenstva.
i onda
Fukujama se izvinio i rekao da je pogrešio u svom tekstu, nije kraj istorije, jer se nastavlja borba protiv neoliberalnog i nečovečnog kapitalizma.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja