sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:23
BELEŠKE S PUTA: ALjASKA

Zemlja neobičnih igara na sreću

Postoje putna, zatim lutrija za zemlju ili upis dece u školu, pa čak i ona koja, ako ste srećne ruke, može da vam donese losa, severnog jelena
Autor: Gordana Pešakovićsubota, 19.10.2019. u 22:00
(Фото Ансплеш)

Aljaska je puna kontrasta i ekstrema. Tu je Denali najviša planina u Severnoj Americi sa vrhom od preko 6.100 metara, uz još 17 najviših planina na ovom kontinentu. Preko polovine svih zemljotresa u SAD se dogodi ovde. Postoji preko 100.000 glečera i 29 vulkana! Društveni bruto proizvod je viši nego američki prosek, nema poreza na promet ni na prihod građana. Ako ste stanovnik Aljaske možete dobiti godišnje od države i do 2.000 dolara! S obzirom na bogate rezerve nafte, koje na određeni način pripadaju svim stanovnicima, formiran je Aljaska stalni fond koji je u dividendama od 1982. do 2017. godine isplatio oko 21 milijardu dolara. Prva ruska ekspedicija je stupila na tlo Aljaske davne 1741. godine, da bi 1867. Aljaska prešla u ruke SAD. Aljaska je 1959. postala 49. država SAD.

O totemu i gavranu

Aljaska je puna narodnih predanja. Haa Shuká je zbirka priča koje su se nekada pričale samo na tlingit jeziku, a odnedavno su prevedene i na engleski jezik. U centru glavnoga grada Džuno dočekuje vas veliki mozaik na ulici sa porukom ove knjige: „Poštujmo svoje pretke i buduće generacije!” O kulturi i borbi za njeno očuvanje svedočanstva su na mnogim mestima: „Ne zaboravi svoj jezik, ne zaboravi svoju kulturu!” „Bez obzira na to koliko novih tržnih centara i hotela podignu, ovo je moja zemlja, zemlja mojih predaka i to me čini ponosnim!“

Važan deo kulture predstavljaju totemi koji imaju različita značenja, a prenose priču o porodici i njenim korenima, značajnim događajima, ismejavanju ili služe da pokažu nečije bogatstvo. Seksmen park i Kečikan muzej totema su dva mesta gde se može videti verovatno najveći broj totema na jednom mestu. U Seksmenu se nalazi čak njih 25!

U razgovorima s ljudima često sam dobijala isti odgovor na pitanje kako je moguće preživeti zimu. „Lepota prirode i druženje uz najlepše priče.” Legenda Haida, jedna od najpoznatijih, govori o gavranu i kako je on oslobodio zvezde, mesec i sunce.

Vlasnik restorana „Divlji cvet“ je bivši šef kuhinje Bele kuće (Foto G. Pešaković)

U muzeju u Kečikanu nailazim na mudrost vekova: „Ovde je život povezan s zemljom i vodom, elementima koje je nemoguće kontrolisati. Ali ih je moguće naučiti i raditi s njima!”

U malenom selu Huna učim smisao oseke – to je vreme kada je trpeza spremna. Kada se more povuče mogu se pokupiti školjke za ručak. U Kečikanu sam čula za divan običaj: svako ko dođe da podeli obrok u nečijem domu, izveze svoje ime na stolnjaku. Na ovaj način čovek postaje deo istorije ove porodice i ovoga mesta i priča koje će se pričati.

Proleće je vreme za predjelo, salatu i žbunje. Glavni obrok dolazi s letom kada se losos vraća rekama da bi položio i oplodio svoje buduće generacije. Desert su borovnice koje dolaze krajem avgusta i početkom jeseni.

Aljaska daje 70 odsto ukupne svetske količine lososa koja se pojede godišnje. Postoji pet vrsta lososa, a u zavisnosti od vrste oni provode neko vreme u slatkoj vodi u kojoj su se rodili da bi onda krenuli na svoj morski put i tamo ostali od godinu do sedam godina. Onda se vraćaju svome početku i na takoreći istom mestu gde su začeti sada oni posipaju od 1.500 do 14.000 jaja i nastavljaju svoju vrstu.

U Džunu se nalazi još jedno mesto gde su naši preci ostavili svoj trag, ruska pravoslavna Crkva Svetog Nikole podignuta 1894. Zajedno su je podizali Tlingit narod i Srbi.

Episkop Ruske pravoslavne crkve se prilikom svoje posete ovom gradu, susreo se sa Tlingit vođama kojima se u snovima prikazao oniži stariji čovek s belom bradom savetujući ih da postanu hrišćani. Pokazao im je ikonu Svetog Nikole i oni su u njemu prepoznali čoveka iz svojih snova. Tako je odlučeno da se crkva podigne u ovom mestu. U to vreme ovde je živelo dosta Srba koji su radili u rudnicima zlata, a koji su pomogli izgradnju crkve. Crkva se nalazi pod zaštitom države, a svojom duhovnošću i diskretnom lepotom priziva na poklon.

Tongas, nacionalna šuma, prostire se na oko 6,8 miliona kvadratnih hektara. Predstavlja moćni štit protiv globalnog zagrevanja. Udišem vazduh. Opija me njegova čistoća, bogatstvo kiseonikom. Čini mi se da prvi put zaista dišem celim svojim bićem. A da ovo nije samo moj subjektivni doživljaj govori i izraz „šumsko kupanje”.

Ako hoćete da doživite plimu i oseku, onda morate doći na Aljasku. Ovde su zabeležene verovatno najveće amplitude između plime i oseke, čak do 12 metara! Pošto su putevi malobrojni često se koristi oseka da bi se materijal s jedne strane obale prebacio na drugu. Knjiga sa satnicom plime i oseke je neizbežna za svakoga ko živi kraj mora.

Zanimljiva priča o birokratiji i plimi i oseki dolazi iz Džuna. Grupa momaka malo više je popila i nije primetila da je oseka nadošla, te im se brodica nasukala. Ko je nadležan da se brodica ukloni nije još rešeno. Kako je to moguće? Služba plovidbe je zadužena, zar ne? Zavisi, da li je plima ili oseka. Nadležni iz ove službe odlaze na uviđaj u vreme oseke… kada se brodica nalazi na kopnu! Nadležni komunalci, pak, odlaze na uviđaj kada je plima, a brodica je u vodi!

(Foto G. Pešaković)

Avion je glavno prevozno sredstvo na Aljasci. Nepostojanje puteva (čak 70 odsto sela je bez puta), surova klima i odsustvo zdravstvenih ustanova u malim mestima zahtevaju planiranje posete lekaru. Ukoliko vam je potrebna hitna pomoć, a puteva nema, račun za ovakvu uslugu može biti oko 30.000 dolara jer pomoć može doći samo nebom. Da biste izbegli visoke cene u lokalnim prodavnicama u malim mestima možete sve da naručite preko interneta.

Na Aljasci ne postoji tipična, državna lutrija, ali ima nekoliko različitih igara na sreću. U zimskim mesecima često se dogodi da los, veliki severni jelen, istrči na put privučen svetlom automobila i nastrada. Ukoliko se nalazite na listi za los lutriju možete dobiti poziv da dođete i podignete losa! Ukoliko osvojite putnu lutriju u Denali nacionalnom parku dobili ste jedan dan vožnje sopstvenim kolima po parku. Lutrija za zemlju vam može omogućiti da kupite zemlju po fer ceni. Lutrija za upis dece u školu znači da možete upisati dete u opštini u kojoj ne živite. Pobednik lutrije topljenja leda u Nenana je ona osoba, ili osobe koje pogode sa preciznošću do jednog minuta kada će led početi da se topi i tako najavi dolazak proleća.

Mačak kao gradonačelnik

Za Aljasku se kaže da je mesto drugih i trećih šansi. U mestašcu Talkitna pronalazim simpatičan kafe „Divlji cvet”. Restoran je poznat po svom gazdi s političkim pedigreom. Master šef Džeromi Longo je bio glavni šef kuhinje u Beloj kući za vreme predsednika SAD, Džordž Buša. Ovo mestašce sa 876 stanovnika i 8 crkava izabralo je Stabsa, mačka, za svoga gradonačelnika koji je verno služio gradu, čitavih dvadeset godina (1997–2017).

Nedaleko od Talkitne nalazi se još manje mesto sa samo 480 ljudi (koji uglavnom žive u brvnarama bez vode), Treper Krik, a u njemu Wal Mikes! Prodavnica kao prodavnica, a možda i nije! Logo i naziv prodavnice podsećaju na Volmart. Pravni tim čuvenog lanca supermarketa pojavio se u malenom mestu s namerom da tuži vlasnika, ali je videvši gde se prodavnica nalazi zaključio da im neće biti konkurent.

Galopirajući glečer

Aljasku čine nepregledna prostranstva na kopnu, moru, okeanu i nebu. A tu vladaju šume i tundre, životinje, ptice i ribe, aurora i glečeri.

Zadivljujući Haberd glečer je jedan od osam retkih na Aljasci koji se ne smanjuje i ne topi, već raste i širi se, pa ga zato zovu galopirajući! Dugačak je preko 120 kilometara, a dubok preko 365 metara!

Tesla je rekao: „Ono što je za nekoga Bog, za drugog čovek je zakon fizike!” Stoga prvo Teslinim načinom o fenomenu zvanom severna svetlost ili aurora. Električni nabijene čestice oslobođene od sunca prilikom ulaska u zemljinu atmosferu sudare se s gasovima poput kiseonika i azota i prirede za nas Zemljane nezaboravni ples svetlosti!

A onda o Bogu! Kada nebo osvoji tama i kada se ništa više ne može videti, aurora se dogodi! Celo nebo njoj pripada, njenim bojama i plesu. Njenom izvijanju i uvijanju, prelivanju, stvaranju, upijanju i nestajanju. Svaki ples je premijerni. Aurora traje nekoliko minuta i čini vam se da ste dodirnuli večnost!

Muzej u Ankoridžu, klavir na kojem svako može da svira (Foto G. Pešaković)

Zbogom ne postoji
U Seksmenu mladi kustos, koji pripada plemenu Tlingit, kaže da na njegovom jeziku ne postoji reč za zbogom jer je takav pozdrav mnogo surov. Ne može čovek čoveku reći zbogom jer to bi značilo kao da smo nekoga poslali na drugi svet. Oni kažu: Videćemo se ponovo!

Srpkinja iz plemena Tlingit
Elizabeta Peratrović je Srpkinja koja se borila za prava manjina na Aljasci. Pripadala je plemenu Tlingit, ali se udala za Roja čiji su preci – Srbi! Ona se 1945. izborila za donošenje zakona koji je obezbedio ista prava za starosedeoce kao i za doseljenike. Do tada su starosedeoci ginuli u ratovima SAD, ali nisu imali pravo da uđu u restorane, da kupe kuće u boljim delovima grada, bili su jednostavno – građani drugoga reda na zemlji svojih predaka.


Komentari2
7eb91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Akihiro Masaaki
Hvala autorki i Politici za ovaj edukativan, informativan i interesantan tekst. Boze, kako malo znamo.
realno
Bravo za tekst. Sjajno opisana Aljaska. Bio sam na Aljasci i posetio spomenutu pravoslavnu crkvu u Dzunu. Interesantno da je bilo pre najvise pravoslavnih crkava, posto su sluzbe sluzene na lokalnom jeziku. Takodje staresina crkve mi je pokazao sliku crkve Svetog Save, koju su podigli Srbi koji su radili u rudnicima. Sto se tice prirode, to se ne moze opisati. Samo mogu da zavidim autoru teksta sto zivi na Aljasci. Definitivno najlepse mesto za zivot. Svaka cast na izboru!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja