nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.10.2019. u 15:24 Slavica Stuparušić
GDE ZA VIKEND

Divčibare među top destinacijama Srbije

(Фото Википедија)

Za ljubitelje prirode najlepša mesta u Srbiji za predah tokom vikenda su planine. Jedna od omiljenih destinacijam za odmor naših turista su Divčibare, na planini Maljen.

Divčibare je na otvaranju konferencije „Turizam Srbije – Partnerstvo za bolju budućnost” ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić svrstao u vodeće turističke destinacije, rekavši da Srbija u naredne dve do tri godine treba da razvije još pet top destinacija, pored Beograda, Novog Sada, Kopaonika, Zlatibora i Vrnjačke Banje, a koje bi dodatno doprinele rastu turističkog prometa. Tu, kaže, misli na Palić, Donje Podunavlje, Divčibare, Niš i Sokobanju.

(Foto Vikipedija)

Divčibare imaju svoje draži, kao najzanimljivije atrakcije izdvajaju se kanjon Crne reke, vodopad Skakalo na reci Manastirica, četiri zaštićene šume, kao i najviši vrh ove planine – Crni vrh. Turistička organizacija Valjevo, u saradnji sa valjevskim planinarima, obeležila je pešačke staze. One su trasirane odabranim pravcima ka najinteresantnijim vrhovima Maljena.

Interesantna je i sama priča o visoravni na kojoj je naselje Divčibare. Bara tu nema, iako ima dosta izvora, potoka i rečica, kao što su Bela i Crna Kamenica, Bukovska reka, Paklenica, Manastirica, Krčmarska reka, Kozlica. Ime je, po narodnom predanju, nastalo kao uspomena na mladu čobanicu koja se utopila u nabujaloj rečici Crna Kamenica.

Ovo danas poznato turističko mesto koje se smestilo na nadmorskoj visini od 980 metara, u davna vremena bilo je sinonim za ispašu stoke, senokošu i seču šuma. Prvi put se kao selo pominje u turskom popisu iz 1476. godine. Sve do Prvog srpskog ustanka pašnjaci i veći deo šume bili su vlasništvo turskih trgovaca, a poslednji je bio Deli-aga Serčesma iz Srebrenice od koga je polja kupio Miloš Obrenović za uzgoj stoke a kasnije ih razdelio maljenskim seljacima.

(Foto Vikipedija)

Divčibare se protežu između planinskih vrhova zaštićene od vetrova, ali i ratnih vihora koji su proteklih vekova često tutnjali valjevskim krajem. Tako je najviši vrh na visini od 1 103 metra dobio ime Kraljev sto po kralju Dušanu koji je tu boravio za vreme jedne bitke sa Ugarima i na njemu od glasnika primao vest o pobedi nad Mađarima.

Na valjevskim planinama u prvom svetskom  ratu rešavala se sudbina Srbije, tragovi Kolubarske bitke još su vidljivi upravo na Kraljevom stolu.

Ostali visovi nose prepoznatljive nazive, tako je Crni vrh sa 1.098 metra drugi po visini na Maljenu, obrastao crnogoričnom šumom, po kojoj je dobio ime. Veliko brdo je na nadmorskoj visini od 1.061 metar nešto niži vrh je Golubac sa 1.044 metra, on je nekada vrveo od divljih golubova pa su ga po njemu i prozvali.

Blagodeti klime ovog kraja prvi je uočio knez Miloš Obrenović, 1822. godine, dolazeći na Divčibare zbog poslova vezanih za tov stoke. I tu počinje priča o klimatsko planinskom mestu za odmor i okrepljenje.

(Foto Vikipedija)

Tek nakon 100 godina, kada ih je vrelina leta „poterala” iz grada u planinu Valjevci su se setili Divčibara. O tom Bogoljub Boka Loka u knjizi „Divčibare” piše da je učitelj Nedeljko Savić, poznat kao čika Neđa i kasnije višegodišnji upravnik Divčibara, prvi sa svojim kolegama ukazao da se najlepši predeo nalazi usred Maljena. U tome ga je podržao kolega Ljubomir Selaković.

Već posle nekoliko dana u leto 1925. godine, krenula je put visoravni prva „ekspedicija”, bilo je potrebno osam sati prečicom da se stigne do odredišta. Doneta je odluka da se naselje za odmor podigne na mestu današnjeg tržnog centra i pijace. Na tom mestu je i danas pijaca, na otvorenom. Tu meštani svakodnevno nude svoje domaće proizvode: travaricu od ive, nane, kantariona.., odličan belim mrsom, slaniu i suvo meso, kao i slatko od šumskog voća i  čajevime od lekovitog bilja.

Razlog, što je baš tu udaren temelj, bio je više nego ubedljiv, mesto je zakonjeno od vetrova, ima u blizini tri izvora pijaće vode i što je domaćin, čije je to bilo imanje, pristao da proda tri hektara.

Već naredne 1926. godine na Divčibarama su nikle prve „vile” kako su ih Valjevci zvučno nazvali iako su bile tipične seoske brvnare. Putem od Valjeva do vila, 38 kilometara, putovalo se 12 pa i 16 sati zaprežnim kolima.

(Foto Vikipedija)

Osnovano je i „Zdravstveno društvo Divčibare” zahvaljujući kome je za vrlo kratko vreme postalo poznato i popularno letovalište i za goste iz Beograda, Pančeva, Novog Sada, pa i Subotice. Zanimljiva je jedna od usvojenih odredbi po kojoj niko od članova Društva nije mogao da ima više od jednog placa na zajedničkom zemljištu.

Već 1930 . godine bilo je 35 zgrada koje su služile za smeštaj, Dom Zdravstvenog društva sa 11 soba i restoranom, pekara, mesara... Stigla je i stalna autobuska linija.

Tadašnje ministarstvo trgovine i industrije, 1932. godine proglasilo je Divčibare za klimatsko turističko mesto i odredilo mu granice: od Paljbe, Crnog vrha, Velike plećke, Kraljevog stola, Ljutog krša i Golubca. Trideset godina kasnije naučnici Balneoklimatološkog instituta Srbije iz Beograda su potvrdili da su Divčibare klimatsko lečilište, posebno kod neurovegetativnih oboljenja, anemije, oboljenja pluća kao i poremećaja izazvanih stresom.

(Foto Vikipedija)

Pred Drugi svetski rat, 1941. godine, na Divčibarama je bilo 1.116 ležajeva. Gostima su na raspolaganju bile bakalice, obućarska radnja, poslastičarnica, mesara, organizovana lekarska služba, frizerske usluge za muškarce. Izgrađena su i topla kupatila sa kabinama, kadama i tuševima. Divčibare su se sa strujom snabdevale iz lokalne centrale... Bilo je to u ono doba najpoznatije klimatsko mesto u Srbiji.

Drugi svetski rat je Divčibare zavio u crno, uništivši skoro potpuno ovo turističko mesto. Ali je ono poput feniksa, niklo iz pepela, danas ponovo u punom sjaju. Izgrađena su hoteli, dečija i radnička odmarališta, auto-kamp i oko 3000 vikendica koje su „skrivene” među borovima.

Divčibare su danas i skijaški centar.

Na levoj obali potoka Žujana u samom centru je crkva posvećena Svetom Pantelejmonu. Protojerej Tripković se još 1930 godine zalagao da Divčibare dobiju svoj hram. Dolazio je i vladika žički Nikolaj Velimirović da odredi mesto... Ali je tek posle sedam decenija prvobitna ideja i ostvarna.

Komеntari5
3350e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Sadasnji svestenik na Divcibarama ima prekrasnu kucu sa sest apartmana na izdavanje. On je shvatio da je buducnost u turizmu a bog moze malo i da priceka...
dipl. agronom
...Samo da ih ne upropaste,poput Zlatibora...!!
Izletnik
Da li na Divcibarama ima vodovoda?
Višeslav
Ono što svakako postoji jesu ponornice i veći broj jama pod tanjim slojem zemlje. Vrlo zanimljivo mesto je i Vražji vir, sastav dve rečice, Crne i Bele Kamenice. Tu postoji nešto nalik na manji vodopad.
Дивчибарац
Крајем 60-тих година прошлог века провучен је водовод и већ средином 70-тих покривао је сва насеља. Вода је наравно изворска и доводи се из језерцета са забрањеним приступом. Ипак, поред свега тога многи од нас пијаћу воду доносе са неког од омиљених извора и велике се дискусије воде која од тих је укуснија или здравија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja