nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:20
POGLEDI

Predsoblje sa muškatlama

Autor: Radoš Bajićponedeljak, 21.10.2019. u 11:33

Pre trinaest godina, oktobra 2006. u Vrnjačkoj Banji je pala prva klapa televizijske serije „Selo gori a baba se češlja”. Kada se danas setim tih dana – sve mi deluje nestvarno. Polupraznih džepova, ali puni ogromne vere, zanosa i posvećenosti započeli smo priču u čijem su središtu mali ljudi iz moravskog mirkokosmosa. Svaki osmeh i blaga dobronamerna reč bila nam je ogroman podstrek. Svaka pomoć, pa i najmanja – sudbonosno mnogo nam je značila. Nažalost, na biljku koja je tek počela da niče –  rasuta je vrela voda. Na samom početku snimanja suočili smo se s vešću koja nas je potpuno obeshrabrila. Tada postupajući preosvećeni vladika Hrizostom, iz samo njemu znanih razloga odbio je našu molbu i zabranio snimanja u hramovima i manastirima na području Eparhije žičke. Uzalud su bile naše molbe i vapaji. Mojoj dešperatnosti i razočaranju nije bilo kraja. Nisam mogao ni sebi ni drugima da objasnim – šta se to dešava? Čime sam zaslužio takav odgovor od moje crkve, koju kao vernik poštujem, a kao čovek iz struke u svojim projektima uvek je uzdižem i sa pijetetom uvažavam?

Ali, božija volja čini čuda. A jedno takvo čudo se dogodilo jednog jesenjeg dana kada smo u selu Kukljin nedaleko do Kruševca, kod domaćina Rake Petrovića snimali scene istovara pokošenog sena na stogove pored Morave. Na setu se pojavio pedantan i lep čovek u mantiji, paroh kukljinske crkve gde ćemo, u godinama kojima smo išli u susret, snimiti mnoge antologijske scene naše serije. Došao je, blagoslovio snimanje  – i tražio da se vidi sa mnom. Strpljivo je sačekao da završim scenu sa Ljiljanom Stjepanović i Nenadom Okanovićem…

– Gospodine Bajiću, prenosim vam pozdrave i blagoslov njegovog preosveštenstva episkopa niškog gospodina Irineja, koji vam poručuje, da u su vam porte i unutrašnjosti svih svetinja naše eparhije dostupne i da možete snimati gde god želite.

Bio sam fasciniran i zapanjen. Ono što mi je bez dovoljno objašnjena, šturo, hladno i odbojno zabranjeno u Eparhiji žičkoj – u Eparhiji niškoj mi se dozvoljava uz blagoslov, široki osmeh i biranu reč punu pažnje i uvažavanja. Tri dana kasnije, uputio sam se u grad moje rane mladosti u kojem sam kao đak srednje muzike škole proveo četiri lepe i uzbudljive godine. Srce mi je snažno lupalo dok sam sa darovima koje sam poneo ulazio u vladičanski dvor u gradu na Nišavi, gde me je očekivao episkop – danas Njegova svetost patrijarh srpski Irinej…

Iz velike najlon kese vadim teglu najboljeg bagremovog meda i bocu ljute komovice. Spuštam ih na pleteni sto pred ruke i blage oči Irineja. On uzima bocu, znalački je promućka i kroz osmeh progovori: „Dobar joj je venac, mora da je odlična… Moravci peku dobru rakiju, ali i ovde u Sićevu su pravi majstori za mučenicu...”

Vremešna i tiha poslužiteljka u crnini sa majčinskim osmehom prinosi mi slatko od dunja, čašu vode, crnu kafu nalik na nekadašnju „divku” i čašicu sićevačke rakije… Kad ne znaš šta bi i kako bi, onda samo gledaj kako to radi domaćin koji ti ukazuje gostoprimstvo.

Irinej podiže svoju, tek dopola napunjenu čašicu, prekrsti se i nazdravi mi: „Dobro mi došao… od Boga ti zdravlje…”

„I vama, preosvešteni  vladiko”, odgovorih mu zamuckujući…

Razgovor koji sam tog kasnog oktobarskog dana vodio sa Njegovom svetošću pamtiću ceo život. U velikom zastakljenom predsoblju, u kojem se miris tamjana mešao sa opojom cvetova bezbroj raznobojnih muškatli koje su u saksijama bile uredno razmeštene po simsovima, razgovarali smo do predvečerja. O seriji koju snimam, o liku starog sveštenika Stanislava kojeg je briljantno tumačio nedavno počivši Momir Bradić, o porodici, o veri, o njegovim postdiplomskim studijama u Atini i obavljanju brojnih dužnosti u manastiru Ostrog i Prizrenu, gde je u čuvenoj Prizrenskoj bogosloviji bio profesor i rektor… O nadi, brizi i strahu za srpske svetinje na Kosovu i Metohiji… Čini mi se da sam posle tog razgovora koji ću pamtiti ceo život postao bolji čovek. Sklonjen od svake pomisli da nekoga mrzim i da bilo kome učinim zlo.

Šta me nagoni da se posle trinaest godina na ovakav način prisećam mog prvog susreta sa Njegovom svetošću? Da li je to stid i moja ničim zaslužena sramota? Da  li je to zato što pripadnici mog naroda i moje vere sve češće, sve bezobzirnije i bezumnije napadaju srpskog patrijarha? Što pokazujući da im ništa nije sveto, žele da ga uvaljaju u blato politikanstva, da ga okaljaju, da ga unize i obezvrede – drsko polemišući sa njegovim odlukama, osporavajući mu pravo da kao prvi čovek naše crkve koji se moli za sve nas – pohvaljuje, ukazuje, strepi i moli se za boljitak i opstanak svog naroda?

*Glumac, scenarista i reditelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari7
f36b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Da li je ovo pouka
Bilo je to davno. Neki kralj odluci, posle par godina, da potrazi mosti svoga oca , bivseg kralja, koji je poginuo u jednoj bitci. Dosao na mesto bitke, kad tamo zatekne coveka koji prebira po ljudskim kostima. Kralj ga upita sta radi, a on mu odgovori: "Vase Visocanstvo, cuo sam da dolazite, da biste pronasli kosti Vaseg cenjenog oca, pa sam dosao da ih pronadjem, pre Vas. Ali ne vidim nikakvu razliku medju kostima drugih ratnika koji izginuse sa njim. Tako da ih je nemoguce izdvojiti".
Siniša Stojčić
I obogatiše se na grbači naroda
Џејми Шеј
Narod srpski je uvek bio uz svoju crkvu. Kao takav ima pravo da zna kako su pravo, da budu odlikovani ordenom svetog Save, zasluzili dostojanstvenici koji su ga skoro dobili u odnosu na pocivseg patrijarha Pavla?
dzordz
ne pravi se englez. orden se dobija za razne zasluge. moj pradeda je dobio orden svetog save posle WWI kao neimar i graditelj crkava. i nije morao nikome ni da se pravda, ali se nije ni neprimereno hvalio. od drugih smo saznali nedavno za to.
Preporučujem 4
Petar petrovic
Dosta bre sa zaglupjavanji srpskog naroda...ne pustajte nikakve serije.partizanske filmove..jer su sve laz..
Мирјана
Према званичним подацима немачких окупационих власти, који су данас доступни у Берлину, на територији града Београда до 1944. године и доласка Црвене армије, Немци су имали војних губитака у људству да се наброје на прсте, зависно од тога да ли рачунамо и саобраћајке и дављење у Сави. А комунисти нам сервирали серије типа "отписани" где су побијене стотине статиста у немачким униформама. Ако су креатори таквог ђубрета заиста постали верници, време је да се покају и ограде од превара и лажи.
Preporučujem 3
dzordz
konacno od g.r.bajica jedan odmeren tekst. bez politicarenja. cak i zavrsni pasus, verujem da, odrazava vecinu, ako ne i skoro sve vernike spc, pa i gradjane srbije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja