četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Ekonomski rezultati u Srbiji dobri, kasni se u reformi sistema plata

utorak, 15.10.2019. u 14:36
(Фото Википедија)

Ekonomski rezultati Srbije su veoma dobri, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou i očekuje se da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine iznosi 3,5 odsto, ali se kasni u reformi sistema plata, saopštio je danas tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je boravio u Srbiji radi razgovora o trećoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

„Očekujemo da rast BDP sledeće godine iznosi četiri odsto, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji”, navedeno je u saopštenju tima koji je predvodio Jan Kes Martejn.

Odbor izvršnih direktora MMF odobrio je na 30 meseci Srbiji u julu prošle godine novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) kojim će se pratiti napredak dogovorenog ekonomskog programa putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata na kojima će se davati ocena njegovog sprovođenja.

Reforme sistema zarada u javnom sektoru i okvira zaposlenosti u javnom sektoru, prema MMF, znatno kasne, a potrebne su i dodatne aktivnosti u cilju jačanja rukovođenja i korporativnog upravljanja državnim preduzećima.

MMF je istakao da je potrebna detaljna analiza cena električne energije kako bi se obezbedio povraćaj celokupnih troškova.

Dodaje se da se inflacija zadržala na niskom nivou i da se očekuje da će se u 2020. godini kretati u donjoj polovini ciljanog koridora.

„Relaksirani stav monetarne politike i dalje je ispravan s obzirom na niske inflatorne pritiske”, naveo je MMF, javlja Beta.

Dobri fiskalni rezultati nastavljeni su, kako se ističe u prva tri kvartala 2019. godine, a na opštem nivou države zabeležen je suficit od januara do avgusta, dok javni dug nastavlja da pada, a prinosi na državne obveznice dostigli su rekordno niske nivoe.

„Vlada je usvojila rebalans budžeta koji uključuje dodatnu kapitalnu potrošnju, jednokratnu isplatu penzionerima i povećanje plata u javnom sektoru. Iako ove mere ne ugrožavaju fiskalnu održivost, vlasti Srbije bi trebalo da pažljivo prate izvršenje budžeta do kraja godine kako bi se obezbedilo da deficit ostane u granicama predviđenim programom”, naveo je MMF.

MMF je istakao da je „davanje većih povećanja određenim grupama zaposlenih kako bi se oni zadržali opravdano, ali da sada ukupni troškovi zarada rastu brže od nominalnog BDP-a, i to drugu godinu uzastopce, što nije u skladu sa obavezama koje su preuzele vlasti Srbije u ovoj oblasti i sa našim savetima”.

Tim MMF-a je, kako je navedeno, postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2020. godinu, za koji se planira ukupni fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP-a.

Taj nivo bi, naveo je MMF, obezbedio očuvanje fiskalne discipline i dalje smanjenje javnog duga.

„Uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini obezbediće da sistem u većoj meri bude baziran na pravilima”, navodi se u saopštenju.

Aktuelni planovi da se uvedu nova fiskalna pravila od 2021. godine, prema MMF-u, pomoći će da se očuvaju rezultati koje nije bilo lako ostvariti i obezbedi fiskalna održivost.

„Finansijski sektor je i dalje stabilan, problematični krediti u bankarskom sektoru zabeležili su pad do nivoa ispod pet odsto, što je najniži nivo od 2008. godine”, naveo je MMF.

Dodaje se razvoj tržišta kapitala i dalje promovisanje dinarizacije biti od važnosti za unapređenje finansijske stabilnosti i podršku srednjoročnom rastu.

MMF je istakao da strukturne reforme napreduju, ali je „potrebna jača posvećenost realizaciji u nekim oblastima kako bi se podstakao potencijal Srbije za rast i ograničili fiskalni rizici”.

„Ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave, jačanju okvira za upravljanje javnim investicijama i privatizaciji Komercijalne banke”, naveo je MMF.


Komentari6
334f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Михаиловић
ММФ намерно даје лажне податке, да уљушка и српске власти и народ. Смањење незапослености није резултат продуктивног запошљавања већ одласка дневно 139 младих у бели свет, 50.000 годишње, триплирања запослених страначких војника у ЈП и јавним службама и вођења као запослених и оних који су по неколико сати радили негде по уговору о делу, док смо у привредном расту на негативној скали, -11% у овом миленијуму, лидери у ширем региону по заостајању. 1,8 милиона је у сиромаштву, 500.000 екстремном.
Predrag
Kasni se sa refomnom plata ! Ma nije valjda ?! Morao da dodje MMF da nam kaze da su nam plate bezobrazno male. Sta kao mi to nismo znali. A izvinte Gosn Ministre i Gospodo iz MMF-a kome onda ide ta razlika do "normalnih" plata. Kome ide taj ogroman visak vrednosti ? Zasluznima ? Pa jer vi stvarno mislite da smo mi pavijani i da ne umemo da saberemo koliko je dva i dva ?! Nezasluzeno i ekstremno brzo bogacenje pojedinaca, narodu i drzavi nije nikada donelo nista dobro
Brad
Visak vrednosti koji nikad nismo proizveli? BDP po stanovniku u Srbiji je 7200 dolara, Bugarskoj 9200, a Rumuniji 12200$ I pored svega potrosnja u Srbiji je procentualno zastupljenija nego u navedene 2 zemlje mereno udelom u BDP
Preporučujem 0
violeta
Neko ima ogromna primanja, vecina vrlo bedna , pa im je prosek ,,porastao!,, Tako im vise odgovara pa platne razrede ne smeju ni da pomenu ! Vrlo smo daleko od nekakve pravde !!
Brad
Srbija ima nereformisan sistem plata u javnom sektoru koji inace ima visu prosecnu platu. Nas odnos izmedju zarada je takav da cistacica ima 4 puta manju platu od lekara specijaliste a u zemljama sa uredjenim sistemima plata standard je 12 puta. To je sve jer vecini nebi odgovarao normalan sistem plata
Preporučujem 0
profesor
I sta bi od platnih razreda? Hoce li jos uvek cistacica u Srbija gasu imati vecu platu od profesora?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja