sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:02

Velike i male zvezde scene

(„Nije loše biti čovek”, razgovor nedelje sa Dušanom Kovačevićem, ,„Politika” 6. oktobar 2019)
Autor: Mirjana Radoševićsreda, 16.10.2019. u 18:00
Душан Ковачевић у Звездара театру (Фото Танјуг/А. Вукелић)

Iritantni su mi bili delovi intervjua sa Dušanom Kovačevićem, objavljenim povodom 35 godina postojanja Zvezdara teatra. Autora brojnih drama, pisca scenarija, pa i reditelja, poznajem i pre nego što je postao akademik, nezaobilazna ličnost i umetnik minulog i ovog veka.

Kada smo gledali na premijeri prvu predstavu „Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača, oboje smo bili mladi. Ja novinar „Politike”, Kovačević slavan. I dok je Kovačeviću, kako kaže u intervjuu „Politici” od 6. oktobra, novootvoreni teatar bio „nalik na malo komforniju šupu, sa scenom u obliku amfiteatra i sa stolicama na kojima baš nije bilo nimalo prijatno sedeti” za one koji ne znaju, Zvezdara teatar, je u ono vreme bio nova scena Doma kulture „Vuk Karadžić”, ali nikako „nalik šupi”. Uostalom, bio je to prostor bioskopa, a dugo godina i prostor kulturno-umetničkog društva „Simonida ”.

Iz tog vremena, kao hroničar pozorišnog života na stranicama Kulturne rubrike „Politike” u dokumentaciji čuvam tekst od 8. oktobra 1984. godine. Objavljen je pod nadnaslovom „Događaj u kulturi Beograda: Novi teatar” i naslovom „’Zvezde’ na Zvezdari”

Prvi direktor Zvezdara teatra bio je Pera Đurđević, tada četrdesetogodišnjak, sa diplomama dva fakulteta, Filozofskog i Fakulteta dramskih umetnosti. Bio je i partijski čovek sa petljom da Slobodanu Miloševiću saopšti da žele da igraju „Mrešćenje šarana”. Milošević je odgovorio: „Ma neka se deca samo igraju”. Ovo mi je nedavno ispričao Nenad Brkić, inženjer i dugogodišnji operativni rukovodilac, a izvesno vreme i direktor „Zvezdare”. Pera Đurđević, nije dočekao jubilej, preminuo je pre nekoliko meseci.

To je bilo prvo pozorište inspirisano konceptom „otvorenog teatra” slavnog nemačkog reditelja Petera Štajna, u kome nema stalnog ansambla a finansira se od prihoda na blagajni. „Pelcer” je doneo – Nenad Brkić. Inženjer po struci.

U prvom Upravnom odboru „Zvezdare”bili su Dejan Mijač, Vida Ognjenović, Paolo Mađeli, Aleksandar Popović, Ksenija Zečević, Egon Savin.... Na premijeri „Mrešćenja šarana”igrali su Vojislav Brajović, Mirjana Karanović, Bora Todorović, Izet Hajdarhodžić, Lazar Ristovski, Rada Đuričin...

Nenad Brkić je projektovao enterijer i salu sa 680 mesta, ali je brinuo i o marketingu i propagandi, a Živorad – Žiša Žugić je bio agilni sekretar. Svih 14 zaposlenih je radilo po tri posla. Dogodilo se da su i prve predstave na repertoaru bili komadi Ace Popovića.

Branko Pleša je režirao dva Popovićeva komada, „Kus petlić” i „Mrtva tačka”, a Goran Marković „Pazarni dan” . Brkić mi je ispričao i kako je u Acino ime predložio Dušanu Kovačeviću, tada (a i sada) prvom čoveku „Zvezdare” da mu odobri da režira svoj komad „Baš bunar”. Kovačević je pristao, mada u to vreme nije bio u ljubavi sa Acom Popovićem, zarad nekakvog incidenta, čemu je Aca bio sklon.

Dogodilo se da je „Baš bunar” bila prva i poslednja režija Ace Popovića u Zvezdari.

I kako to već život ume da izrežira, posle premijere „Ljubinka i Desanke” u Ateljeu 212, Aca Popović je otišao u „Zvezdaru”. Posle reprize „Baš bunara”. sedelo se dugo, uz viski, onda je Aca otišao iz pozorišta kući. Divan, skroman čovek, veliki antologijski dramski pisac, rođen je u porodici industrijalca, kojoj su posle Drugog svetskog rata sve oduzeli. On je, međutim, sa suprugom i kćerkama, živeo u skromnoj garsonjeri. U dvadesetak kvadrata.

„Negde pred jutro”, seća se Brkić, „pozvala me telefonom njegova supruga i rekla: ’Izgleda, umro Aca’. Odleteo sam kod njih istog časa. U sobici prizor nadrealan: jedan sto, jedna stolica i jedan krevet. Na krevetu Aca. U crnom odelu. Kad su došli mrtvozornici, toliko je sve bilo malo a vrata uska, da su nekako morali mrtvog da ga usprave, i iznesu iz stana.” U toj noći, sa 8. na 9. oktobar 1996. bilo mu je 67 godina. Slučaj je hteo da je otišao u dan kad je „Zvezdara” otvorena njegovim „Mrešćenjem šarana”. Izveštavala sam i sa sahrane na Novom groblju, kad je Jovan Ćirilov rekao: „Otišao je jedan od naših najvećih, antologijskih dramskih pisaca, skromno, sa – crvenim minusom na tekućem računu”. Pored mene je bio – Duško Kovačević.

Kad je renoviran Dom kulture „Vuk Karadžić” po Aleksandru Popoviću nazvana je dvorana, na čijem je ulazu postavljena skulptura od pleksiglasa. U tom zdanju je predstavom „Tamna je noć” Ace Popovića, posle „Zvezdare” otvoreno još jedno pozorište –- Kult teatar.

Povodom 35 godina , za jubilej, postavljena je izložba fotografija velikih glumaca, „zvezda” Zvezdarine scene. Jedna dvorana nosi naziv – „Danilo Bata Stojković”. Druga sala, sa 230 sedišta, za sada je bezimena  – Nova scena! Ace Popovića nema među „zvezdama”. Da je poživeo, 2. novembra imao bi 90. godina!

 Ali, istoriju pišu živi i – ko preživi!

Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari14
5a06d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Snežana Cvetković
Da biste podigli jednog dramskog pisca ne morate uniziti drugog,još boljeg,po mišljenju većine kompetentnih.Nešto lično izbija iz autorskog teksta uvažene M.Radošević.A to nije dobro za jednog novinskog kritičara.Gubi se kredibilitet.
Игор Г.
Господо критичари Душанови, напишите ви нешто боље од његових драма, комедија, сценарија, а не овако завидно бесплодним покушајима мислите да ће те умањити величину његових дела.
pjer
Prosto oduševljava naivnost ovakvih komentara. Napišete dramu, roman, pesmu - i svi urednici, upravnici, izdavači... hrle da vam objave, igraju tekst jer je eto dobar... Siguran sa da i Šekspir ne bi prošao u današnjoj raspodeli uvek uvezanih rodjačko-kumovsko-debeovskih - stranačkih i inih interesnih veza...
Preporučujem 8
bogdan basaric
Hvala Mirjani Radosevic ,na ovim postenim i iznad svega potrebnim istinama. Prisvajanjem tudjeg rada, saznali smo ko je amabasador u pokusaju i clan SANU, Dusko Kovacevic. Meni je smetalo, da je ovaj umesni Sapacanin, pretrcao jednu pravu i iskonsku pozorisnu i kulturnu velicinu kao sto je Dejan Mijac i preko reda postao akademik. Ako cemo iskreno Mijac je znatno stariji i mnogo uspesniji u odnosu na Kovacevica,ako se izuzmu politicke metamorfoze.
Догодине у Призрену
Медиокритети би му све опростили осим изјава о Косову. На све нападе гледам из те перспективе. Аустријанац је Нобела чекао двадесет година. Толико ће и Душко неку нашу награду . До тада ће му признање одавати обични људи користећи у обичном говору његове цитате као своје
Џејми Шеј
Звездара театар, је у оно време био „налик шупи”? а дуго година простор куд „Симонида ”. Sramotan nastup talentovanog, politicki spretnog D Kovacevica. Kao rodjeni Zvezdarac, bivsi ucenik VI beogradske gimnazije mogu samo da izrazim prezir prema ovakvim jadnim pokusajima uzdizanja sopstvene gordosti. Hvala Mirjani.
Zvezdara
Bravo za komentar Dzejmi i odlican tekst Mirjane Radosevic. Ima jos zivih svedoka sa Zvezdare.
Preporučujem 26

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja