četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Za život treba više od golog života

Tekstovi „Gradca” posvećeni odgovornosti intelektualaca u ratovima i u miru, pored kritike pružaju i rešenja u vidu mogućnosti izbora, koja uvek postoji, zatim, u nezavisnim medijima koji se finansiraju pretplatom, u samosvojnom stavu
Autor: Marina Vulićevićnedelja, 13.10.2019. u 20:00
Ноам Чомски (Драган Стојановић)

Bolje od  teorijskih razmaranja o borbi  intelektualaca za samostalno i istinito mišljenje govore primeri iz života, a jedan od najupečatljivijih dao je Noam Čomski,  o talentovanom mladom naučniku Normanu Finkelstajnu,  sa Prinstona , koji je ogolio laž u vezi sa knjigom „Od pamtiveka”, takozvane Džoan Piters, iz 1984. godine. Tu knjigu Čomski opisuje kao akademsko izdanje,  koje uz mnogo fusnota dokazuje tezu da su Palestinci u stvari doseljenici u oblasti bivše Palestine. Ovo delo dobilo je oduševljene kritike u Vošington postu i Njujork tajmsu, dok je u stvari kreiralo atmosferu moralnog opravdanja za proterivanje i smrt nevinih ljudi,  tim pre što je bilo opremljeno i demografskim analizama o tome da su Jevreji stvarni graditelji ove zemlje.  

Finkelstajn je napisao tekst na par desetina stranica i prosledio ga na adrese trideset ljudi,  akademaca koji se bave ovom oblašću, ali odgovor je dobio samo od Noama Čomskog.  Mladi naučnik tom prilikom bio je i upozoren da će biti suočen za ozbiljnim progonom zvanične intelektualne elite ukoliko nastavi da blati knjigu,  koju je očigledno napisala neka obaveštajna služba.  Pošto se nije zaustavio, Finkelstajn je izgubio preporuke Univerziteta Prinston,  što mu je uništilo akademsku karijeru.  Nastavio je da živi u malom stanu u Njujorku i da radi sa socijalno neprilagodjenim tinejdžerima.  Ako je to utešno,  pomenuta knjiga beskompromisno je napadnuta u Velikoj Britaniji,  posle upozorenja Noama Čomskog.

Ova priča,  koja se, može naći u novom broju čačanskog kultnog časopisa „Gradac”, naslovljenom „Odgovornost intelektualaca”, uz predgovor i prevode Miroslava Budimira i Alekse Golijanina , simbolična je zbog toga što govori o tome na koji način intelektualci,  pripadnici određenih akademskih zajednica vrše svoje uloge sekularnih prvosveštenika u kreiranju javnog mnjenja,  odnosno,  stvaranju propagande.  Prema tekstu Oldosa Hakslija postoje dve vrste obrazovanja:  ono za slobodu i odgovornost i obrazovanje za zastrašivanje. U skladu sa tim,  može se navesti mišljenje Čomskog po kojem deluju malobrojni vrednosno orijentisani intelektualci i oni čija je uloga ideološka kontrola.  Ovi drugi su po njegovom sudu „eksperti u opravdavaju”, oni služe interesima onih sa stvarnom vlašću i polugama moći i kapitala. Tako se pod korenom demokratije regrutuju mase sekularnih vernika. 

Trilateralna komisija,  privatna organizacija pripadnika elite Sjedinjenih Američkih Država,  Zapadne Evrope i Japana,  osnovana 1973. godine,  načinila je analizu pod naslovom „Kriza demokratije”, u kojoj se njeni intelektualci zalažu za „umerenost u demokratiji”, posle masovnih protesta iz šezdesetih i zahteva koji ne mogu biti ispunjeni „bez značajne preraspodele bogatstva i moći” o čemu nije moglo da se razmišlja. Čomski daje primere iz američke politike,  intelektualaca koji su podržali američka dejstva u Vijetnamu,  na Bliskom Istoku i Latinskoj Americi, onih koji su racionalizovali zločine,  dok su bili kažnjeni vrednosno orijentisani mislioci.  Konformisti u okviru akademske zajednice su privilegovani sloj koji posreduje između bogatih i mase  zaposlene za sitniš, dok  sirovine i nacionalna blaga njihovih država hrane Prvi svet.

Tekst Rasela Džekobija govori o poslednjoj generaciji autonomnih intelektualaca Amerike Luisu Mamfordu i Edmundu Vilsonu,  ali i o kreiranju konzervativnih intelektualaca na univerzitetima,  onih koji tako stiču legitimitet da javno deluju i vrše propagandu.  Po njegovom mišljenju,  američke korporacije sve više šire svoje političke stavove tako što plaćaju konzervativne intelektualce da istupaju za njih na nacionalnim medijima.  Džulijan Asanž progonjen je u „slobodnim i demokratskim društvima”, ali kako Čomski citira Samjuela Hantingtona,  sa Univerziteta Harvard:  „Moć ostaje jaka kad je u mraku,  čim se izloži dnevnom svetlu,  počinje da isparava”.

Čomski je skeptičan prema komplikovanom naučnom aparatu intelektualaca,  napumpanoj terminologiji koju je teško razumeti,  možda zbog toga što tu i nema mnogo čega za razumevanje.  Zbog toga koristi jezik koji je razumljiv svima.  „Kada se pojave reči kao što su dijalektika i hermeneutika, i sve slične stvari koje su navodno veoma duboke,  odmah se ‘hvatam za pištolj'”, rekao je ovaj mislilac.

Tekstovi „Gradca” posvećeni odgovornosti intelektualaca u ratovima i u miru,  pored kritike pružaju i rešenja u vidu mogućnosti izbora,  koja uvek postoji,  zatim,  u nezavisnim medijima koji se finansiraju pretplatom, u samosvojnom stavu.

Ne preostaje ništa drugo nego još citirati filozofa Bertranda Rasela koji je u duhu metafizike bio okrenut višim vrednostima i duhovnosti i smatrao da bi zbog unapređenja života bilo neophodno ceniti nešto drugo osim „golog života”.

„Ako želimo da život bude potpuno ljudski,  on mora služiti nekoj svrsi koja u izvesnom smislu izgleda kao da je izvan ljudskog života,  koja je bezlična i iznad čovečanstva, kao što su to Bog,  istina ili lepota.  Cilj onih koji najbolje unapredjuju život nije sam život.  Oni u stvari teže onome što izgleda kao postepeno otelovljenje,  uvođenje u ljudsku egzistenciju nečega večnog,  nečega što u imaginaciji izgleda kao da živi na nebesima,  daleko od sukoba,  neuspeha i proždrljivih čeljusti vremena.  Kontakt sa tim večnim svetom,  čak i ako je samo svet naše imaginacije,  donosi snagu i fundamentalni mir, koje ne mogu uništiti borbe i očigledni neuspesi našeg privremenog života.  To je srećna kontemplacija o onom večnom,  koju Spinoza naziva intelektualnom ljubavlju prema Bogu.  Za one koji su je jednom upoznali,  to je ključ mudrosti”.


Komentari7
c9233
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Markovic
Ovde je naopaka drzava... Onaj ko ukazuje na lopova je kriminalac, a kriminalac je uvazena licnost. Dete se otme od sirotana roditelja da bi ga za veliku svotu gajio tudji roditelj. Inmigrant iz Indije i čergar ima veća prava od onoga ko je ovde ponikao iz hiljada godina stare vreže. Heroj koji je krvario za Otadzbinu, dao joj oko, ruku, sluh, san, sad je ubogi jado, a jadovi koji su pali na ispitu vitestva, dezerteri i profiteri sad su heroji medija i vedete drustva. Performeru koji lezi go
Sreten Bozic -Wongar
Tesko je Amrikancu objasniti da u njihovoj zemlji zivi 44 miliona stanovnika ispod linije siromastva. To jedino razume Noarm Comski .
Simon Saivil
Nisam bas siguran da mu je to tesko objasniti. On to dobro vidi i razumije. Problem je sto je Amerikanac oguglao na patnje drugih. Amerika je zaokupljena samom sobom, pa tako i svaki Amerikanac. On je centar svega. Pogledajte ga na ulici: mobilni u jednoj ruci, slusalice u usima i Starbucks kava sa poklopcom u drugoj ruci. Ne vidi ni pedalj napred. Sve gazi ispred sebe. Mala je korist reci takvom covjeku koliko je siromasnih.
Preporučujem 3
Sreten Bozic -Wongar
Tesko je Amrikancu objasniti da u njihovoj zemlji zivi 44 miliona stanovnika ispod linije siromastva. To jedino razume Noarm Comski .
MP 1
Bravo !! Jedan od najboljih tekstova u skorije vreme. Ovo treba vise puta da citaju razni intelektualci u domacim prilikama, pravi i oni drugi. HUmanizmu i spoznaji siroj od ovog zemaljskog zivota treba teziti na najbolji moguci nacin. Ta potraga moze da traje nekad ceo zivotni vek, ali zaista vredi, slicno je kao i potraga za srecom vecom i sirom od licne srece, potraga za istinom, za ljubavlju (u filosofskom smislu) Ovo su vazna pitanja koja filosofi tumace jos od najstarijih drzava i civiliz
MP 1
Humanizmu treba teziti sam dodala kao svoje razmisljenje i u vezi sa zakljuckom teksta. Mislim na humanizam kao covekoljublje kao pravu i univerzalnu vrednost, a ne kao teorijski pojam. Usko tumacite moj komentar.
Preporučujem 2
Братимир
НП1, „Хуманизам" нема никакве везе са овим текстом, штавише, оно што се данас на Западу сврстава у ту категорију (тзв. „четврти хуманизам") је углавном зло о коме Чомски говори. Хуманизам је настао као интелектуална замена за догматску Католичку веру, али ту веру није оповргао, већ ју је интелектуално устоличио.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja