sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:08

Turska ofanziva – prilika za Putina

Erdoganu bi se napad na sirijske Kurde ekonomski mogao obiti o glavu, dok je šef Kremlja, s povlačenjem Amerikanaca, u poziciji da isposluje dogovor, ali je mnogo interesa koji traže podmirivanje
Autor: Vladimir Vukasovićsubota, 12.10.2019. u 22:00
Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин (Фото АП - Бета)

Do trećeg dana turske ofanzive na sirijske Kurde, broj mrtvih je narastao na oko 350 ljudi, izbeglih je već 64.000 dok je linija fronta razvučena na 400 kilometara. Izveštaji s terena nisu usaglašeni, ali izvori iz Ankare navode da sve više sela u okolini Tal Abijada i Ras el Ajna, dva grada pod kontrolom Kurda koji su na najžešćem udaru, pada u ruke turskih snaga.

Kurdi imaju oko 40.000 boraca, mada nije izvesno koliko je tu prinudno mobilisanih, za ratovanje nevoljnih i ko zna koliko obučenih osoba. Naspram njih je, koliko je poznato, oko 14.000 sirijskih antiasadovskih pobunjenika koji su u savezu s turskom vojskom, za koju nije jasno koliko je ljudi uputila na ovo bojište. Međutim, čak i privremena brojčana nadmoć Kurdima ne znači mnogo jer nemaju ništa što bi se moglo meriti s turskom artiljerijom i avijacijom, koji krče put ofanzivi.

Ako se turska pobeda čini neminovnom, preostaje samo pitanje šta će se desiti kada borbe budu gotove: kako predsednik Redžep Tajip Erdogan namerava da drži područje koje bude zauzeo i može li mu se trijumf obiti o glavu na ekonomskom planu, kako će se poraženi Kurdi uklopiti u još mutnu slagalicu poratne, i nadalje rasparčane Sirije i može li Rusija iskoristiti ovu priliku da svoj uticaj na Bliskom istoku proširi i van te države.

Za Erdogana će dilema biti da li da se upusti u ono što ni Izraelu u Libanu nije bilo pošlo za rukom zadugo – da iznutra kontroliše tuđu teritoriju kako bi potisnuo neprijateljske militante. Ako se turski predsednik, ne bi li poštedeo sopstvenu armiju, u tome osloni na sirijske pobunjenike, situaciju će prepustiti u ruke snagama nesolidne čvrstine. A Kurdi teško da će biti počišćeni u takvoj meri da i posle gubitka teritorije neće voditi gerilski rat za kakav su se odavno izveštili.

Ofanziva je opet oborila tursku valutu liru tek što je ona počela blago da se oporavlja nakon drastičnog pada vrednosti. I taj rast je ostvaren veštački, smenom na čelu turske centralne banke i primoravanjem te institucije da spusti kamate kako bi se krediti lakše davali. No, brojne turske firme su već u priličnim dugovima i novi krediti možda neće pomoći nacionalnoj ekonomiji. Naročito će za nju biti opasno ako otvaranje novog rata prizove i sankcije Evropske unije, eventualno i SAD, i izazove strah stranih investitora, čije je povlačenje zbog političke nestabilnosti u poslednjem periodu Erdoganove vladavine već mnogo koštalo tursku privredu.

Ekonomski značaj EU za Tursku razlog je iz kojeg Erdogan ni ranije nije ostvario svoje pretnje da će ka Evropi pustiti 3,6 miliona izbeglica koje su u njegovoj državi. Verovatno će stoga i takva ponovljena pretnja biti prazna, koliko je to do Erdogana. No, ako se ofanziva zaglavi, ako se i Islamska država umeša u borbe, izbeglice će navaliti ka Turskoj, gde će ih graničari većinom zaustaviti. Pritisak s te strane Erdogan će možda na kraju biti prisiljen da ublaži odvrtanjem ventila na suprotnom kraju zemlje: tako što će još više nego sada turski čuvari granice ka Grčkoj žmuriti dok izbeglice prelaze more.

Kurde Rusija poziva na pregovore s režimom sirijskog predsednika Bašara el Asada, ali njegovi ljudi su već poručili da nema o čemu da se razgovara. U komitetu koji treba da izradi novi ustav Sirije, sastavljenom pod okriljem Rusije, Turske i Irana, ima nekoliko Kurda, ali njih glavna politička snaga njihovog naroda ne smatra svojima već lojalnima režimu. Ako svoje autentične predstavnike u tom komitetu nisu mogli dobiti dok su bili na vrhuncu moći, Kurdi se neće za mnogo šta izboriti ni kada ih Erdogan, sve su prilike, bude porazio. Mogu potpisati nekakav aranžman, samo što to neće ugasiti njihovu odbojnost prema Damasku, podlogu za neki budući sukob.

Rusija je ipak, sad kad predsednik Donald Tramp naizgled preduzima dalje korake ka potpunom povlačenju Amerikanaca iz Sirije – u perspektivi i iz celog regiona, u poziciji da isposluje nekakav dogovor među onima koji ostaju na terenu. Za to bi bilo potrebno da podmiri interese ne samo Erdogana, Asada i Kurda nego i Irana i Izraela.

Nije isključena mogućnost da će i Saudijska Arabija imati neku želju oko Sirije, koju bi predsednik Vladimir Putin imao u vidu zbog namere da produbi sve toplije odnose s dinastijom iz Rijada. Biće to zakučasta jednačina za rešavanje, ali bolja prilika za jačanje ruskog uticaja na Bliskom istoku Putinu se neće opet tako lako ukazati. Naime, u SAD još ima jakih struja, i u Pentagonu i među republikancima i demokratama bliskim Izraelu, koje smatraju da, šta god o tome mislili Tramp, pa i Barak Obama pre njega, još nije stupio čas da Amerika zanemari Bliski istok.

 


Komentari5
cb724
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ralence
Султан Ердоган је паметнији политичар него што Запад мисли.Дошао је у Србију да обезбеди војну помоћ из Србије и Б&Х јер је знао ако нападне Курде да ће му ЕУ увести забрану куповине оружја и муниције од њих. Он даје кредит и гради Аутопут у Србији и Босни а Балканци му то плаћају војном опремом. Заиста мудар потез лукавог Политичара.
Zeljko Adzic
Erdogan baca sve adute u igru.NATO bez Turske ne moze...a opet C-400...mozda i Su-57 je jedan pogled ruskog penetriranja u NATO.Rusenje Trumpa od duboke drzave je isto vazan faktor...koliko ce Trump odoleti pritisku uvesti ekonomske sankcije Turskoj i u kom obimu.Te mere bi bile katastrofa ekonomije Turske ali sto sa bazama NATO-a u Turskoj?Radarima uperenim prema Rusiji?Plus da Erdogan nema problem sa ISIL-om...naprotiv...na kraju i Asad koji znacajno sada cuti...kao da ga se ne tice...
Dusan T
Analiza ne uzima u obzir 16 miliona Kurda u neposrednom zaledju operacije Turaka protiv sirijskih Kurda. Njima rat nije bio u interesu, jer sami nisu imali sanse protiv Turaka. Ipak, oni su naoruzani, i u slucaju nuzde mogu da daju vise od million boraca. Njima se mogu prikljuciti iracki Kurdi, pa se Turci, koji napadaju Siriju, mogu naci u situaciji kao Nemci u Staljingradu - da im je bezbedna pozadina stotinama kilometara daleko. Takav rat se gubi u nekoliko meseci i rezultuje Kurdistanom.
Darko
Putin treba sada ima sansu da mu "naplati" obaranje Ruskog aviona onomad.
Nebojša
Kakav komentar.... pa taj avion je plaćen i sa glavnicom i najvišom mogućom kamatom...
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja