subota, 23.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Poreske stope u Srbiji niže od proseka regiona

U Fiskalnom savetu smatraju da se u 2020. godini ide na progresivno rasterećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićpetak, 11.10.2019. u 21:00
Упоредне пореске стопе код нас и у централној и у источној Европи

Na rast privredne aktivnosti u Srbiji u narednom periodu moglo bi značajnije uticati smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Na ovaj način bi se, slažu se u Fiskalnom savetu Srbije, smanjili troškovi radne snage i samim tim domaća privreda učinila konkurentnijom u odnosu na zemlje regiona. Pri čemu bi manji troškovi zapošljavanja stimulisali i dalji pad stope nezaposlenosti.

Poreske stope u Srbiji su zapravo niže od proseka regiona centralne i istočne Evrope i osetno niže u odnosu na razvijene zemlje zapadne Evrope. Međutim, iako one nisu izvor slabije konkurentnosti domaće privrede u odnosu na uporedive zemlje, dobro poresko rasterećenje je svakako potrebno za podsticaj trenutno nedovoljnom privrednom rastu Srbije, navodi se u strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku Fiskalnog saveta za narednu godinu.

Fiskalno rasterećenje zarada moguće je kroz smanjenje stope socijalnih doprinosa ili povećanja iznosa neoporezivog cenzusa.

Iako razlike između ova dva pristupa u uslovima postojećih budžetskih mogućnosti nisu drastične, preporuka Fiskalnog saveta je da se u 2020. godine ide na progresivno rasterećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama.

Potencijalni fiskalni prostor od 20 milijardi dinara omogućava znatno povećanje neoporezivog cenzusa sa trenutnih 15.300 na 25.000 dinara u 2020. godini. Ukoliko bi se čitav iznos fiskalnog prostora upotrebio za povećanje neoporezivog cenzusa, opterećenje prosečne zarade bi se smanjilo sa 62 na 60 odsto, dok bi u slučaju minimalnih zarada opterećenje bilo smanjeno sa 58 na 53 odsto.

Na ovaj način došlo bi do progresivnog rasterećenja zarada gde bi najveće rasterećenje osetili poslodavci i radnici sa niskim i ispod prosečnim zaradama.

Aktuelne najave Ministarstva finansija ukazuju na plan da PIO doprinosi smanje za 0,5 procentnih poena, sa 26 na 25,5, kao i da se neoporezivi cenzus marginalno poveća sa 15.300 na 16.300 dinara. Ukupan efekat ovih mera biće rasterećenje privrede za oko devet milijardi dinara u 2020. godini, pri čemu će rasterećenje zarada u najvećoj meri biti proporcionalno.

Fiskalni  prostor koji bi se mogao iskoristiti za smanjenje poreza u 2020. godini iznosi oko 20 milijardi dinara. Međutim,  ukoliko se usvoji rebalans budžeta za 2019. godinu koji predviđa rast plata u državnom sektoru osetno iznad očekivane stope privrednog rasta – fiskalni prostor za smanjenje poreza će praktično biti prepolovljen (na oko 10 milijardi dinara).

U Fiskalnom savetu smatraju da ekonomski nije opravdano koristiti ograničen budžetski prostor za smanjenje stope PDV-a, kao i da nema indicija da trenutna stopa poreza na dobit preduzeća od 15 odsto, koja je usklađena sa prosekom regiona, predstavlja značajnu prepreku privrednom rastu u Srbiji. Štaviše ni velika smanjenja ovog poreza u periodu do 2012. godine nisu rezultirala osetnijim poboljšanjem privrednog ambijenta. 


Komentari11
bb942
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

PROGRESIVNA STOPA
Mora se uvesti PROGRESIVNA STOPA POREZA na dobit , tj. ko ima više da plaća po većoj stopi (npr : na svakih 3 prosečne zarade (400 evra), stopa se povećava za 3%, a maksimum do 30%). Sve razvijene države EU imaju progresivnu stopu poreza i tzv Socijal-liberalnu ekonomiju (biznis vode najsposobniji , ali država brine o starim, bolesnima, a minimalna plata je 60% od proseka)
Растко
Progresivna stopa poreza na dohodak postoji u celoj Evropi, i ovde, sem u Belorusiji, proverite slobodno.. Kažnjavati privredna društva zbog uspešnijeg poslovanja bi nas svrstalo u društvo možda tri zemlje SVETA.
Preporučujem 2
Бранислав Станојловић
Није ми познат српски финансијски жаргон, али претпостављам да је то што у чланку називате "неопорезиви цензус" праг испод кога се не плаћа порез и који је ВРЛО низак. Овде у Уједињеном Краљевству се не плаћа порез на примања испод £12 000 годишње, што је око 130 000 динара месечно. Ја плаћам нешто сиће.
evroskeptik
Doprinos na prosečnu neto platu ce nakon povećanja plate u novembru biti izmedju 58 i 59%, a na minimalac od 30000 bice 40%.
Бранислав Станојловић
evroskeptiče, хвала ти на обавештењу. Овде у Уједињеном Краљевству се на приход испод £12 000 годишње, око 130 000 динара месечно, НЕ плаћа порез. Овај чича пензионер плаћа нешто сиће. А постоји и узлазна стопа за више приходе почевши од 20% од поменутог прага.
Preporučujem 5
dipl. agronom
A da vidimo i tzv, nevidljivi porez i tzv. parafiskalne namete...i tome slicno,pa da uporedimo,sa onim sto tzv. drzava,omogucava kao servis preduzetnika i privrede...???
Matematika
PDV: prosek je 13, a ne 15.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja