ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Od januara papirne kese umesto plastičnih

U nekim trgovinskim lancima prvi put je počela upotreba papirnih kesa i ovaj korak se smatra odgovornim prema životnoj sredini. – Za jednu tonu papira mora se poseći bar 17 stabala pa je pitanje da li je ovo rešenje najbolje
Autor: Branka Vasiljevićčetvrtak, 10.10.2019. u 18:00
(Фото: Беоинфо)

Gradski oci i Skupština grada su već najavili da će od 1. januara 2020. u Beogradu plastične kese otići u zaborav. Alternativa su papirne kese. Zbog toga su juče objekat „Amana” na Tošinom bunaru, gde su rvi put u gradu i u Srbiji robu počeli da pakuju u papirne kese, obišli Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, i Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine.

Vesić je istakao da je trgovinski lanac „Aman” prvi, u skladu sa odlukom Skupštine grada, uveo papirne kese.
– Od prvog januara 2020. godine u Beogradu neće biti prodaje plastičnih kesa. Ovaj trgovinski lanac je nekoliko meseci ranije izašao u susret našoj odluci i pokazao kako se ponašaju odgovorne kompanije prema društvu u kome posluju. Na ovaj način brinemo o našoj budućnosti i deci koja dolaze posle nas. Dovoljno je reći da se jedna plastična kesa u prirodi razgrađuje oko 200 godina, pa ako uzmemo u obzir koliko se one koriste u Srbiji, mislim da treba da budemo svesni zločina koji činimo prema prirodi – rekao je Vesić i izneo očekivanje da će ovakve kese zaživeti i u drugim trgovinskim lancima.
– Posebno sam zadovoljan što će na drugoj strani papirne kese stajati znak institucije kojoj će se donirati dinar od svake kese, čime će se dodatno pomoći onima kojima je ona neophodna – naglasio je Vesić.
On je najavio da će grad, zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Stalnom konferencijom gradova i opština, uputiti predlog za izmene zakona koji reguliše naplatu ekološke takse.
– U poslednjih godinu dana, nijedan zagađivač nije platio gotovo ništa kada je u pitanju zagađenje i to mora da se promeni. Oni koji zagađuju životnu sredinu to moraju da plate zato što se od toga finansira njeno očuvanje i mi ćemo tražiti da se to pitanje uredi na drugačiji način kako bi lokalne samouprave taj novac mogle da ulažu u očuvanje životne sredine – rekao je Vesić.
Ministar Goran Trivan podsetio je da Srbija ima mnogo razloga da brine o svojoj životnoj sredini.
– Ovo je samo jedan od primera gde lokalna samouprava i ministarstvo dobro sarađuju. Naplatom plastičnih kesa u prvom koraku uspeli smo da smanjimo njihovu proizvodnju za 80 odsto, a njihovu potrošnju od 60 do 80 odsto. Sada je grad dobio ovlašćenje da sam odlučuje o problemu plastičnih kesa, a dobiće ih i druge lokalne samouprave. Beograd se već opredelio jer je uvek i bio perjanica promena. Čeka nas i zakon o buci pa će problem buke iz ugostiteljskih objekata biti rešen kao i u celom svetu – istakao je Trivan.
Direktor „Amana” Nemanja Petrović napomenuo je da će se njihovo preduzeće odazvati pozivima koji doprinose zaštiti životne sredine. Istakao je da su papirne kese koje se koriste u ovom lancu standardne veličine, imaju dovoljnu vodootpornost i mogu podneti istu težinu kao i plastične kese, prenosi Beoinfo.

Prema izjavama čelnika, grad se opredeljuje da plastične zameni papirnim kesama. Ali trebalo bi na vreme videti da li je ovo pravi korak. Za proizvodnju tone papira, prema procenama stručnjaka, potrebno je poseći bar 17 stabala u takozvanom zrelom dobu. A da bi drvo dostiglo tu zrelu fazu, mora da prođe bar 50 godina.

Za kese će se najverovatnije koristiti reciklirani papir, ali je pitanje da li ipak postoji neko bolje rešenje od toga da se zbog njih seku i uništavaju šume. Osim toga, postoji određena roba, poput sveže ribe, koja ne može da se pakuje u papirnu ambalažu.


Komentari23
5a9ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JJ
nisu plasticne kese krive, a ni plastika, nego mi, ljudi.
Decak
Ova mera je samo mali pocetak niza drugih ekoloskih mera koje ce biti uvedene. Vec je uvedena u skoro celoj Evropi. Pozdravljam. I pri sebi, u dzepu, uvek imam moju povecu savijenu kesu sa ruckama (ceger) za neke vece kupovine. Kad idem na pijacu, ponesem i ruksak.
Метузалем
Зашто се од сваког производа од пластичних материјала не одвоји (бар) 1 динар за обнављање шума? Зашто се не покрене акција (као што је некад била) Млади горани? Од сваког купљеног - новог или старог - аутомобила треба одвојити мали износ у исту сврху. Сваки загађивач треба да плаћа за обнављање шума, пречишћавање отпадних вода, емисија штетних гасова из термоелектрана итд. Онај ко баца шут, отпад у потоке и реке мора да буде драстично кажњен а средства да се користе за заштиту околину.
Жала и лапажара
"Од првог јануара 2020. године у Београду неће бити продаје пластичних кеса." Ово је, благо речено, обмањивање јавности (увезено из глобалног "еколошког села"), зато што је већина артикала које купујемо у самопослугама фабрички упаковано у пластику ("PVC", "PE", "PET" итд. амбалажу), само зато што је произвођачима и велетрговцима тако обезбеђен већи профит (маржа), како у погледу дуготрајности прехрамбених артикала, тако и у погледу што ниже цене коштања паковања робе.
Dule Astro
Za to vreme projekat Interceptora stoji i sve otpadne vode iz naših domaćinstava (iz sudopere i wc šolja) se bez ikakve prerade direktno izbacuju u Savu i Dunav. Ukidanje plastičnih kesa je najjeftiniji vid borbe za ekologiju i zdravu sredinu koji Grad i Državu ne košta ni jedan jedini dinar. Konkretna dela bi bila kanalizacija i prerada otpadnih voda, a o brojnim deponijama sa kojih leti đubre da ne pričam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja