četvrtak, 24.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Svetska banka: privredni rast ove godine 3,3 odsto

Rezultati industrije razočaravajući, a poljoprivredna sezona skromna. – Pozitivna kretanja na tržištu rada se nastavljaju
Autor: J. Rabrenovićsreda, 09.10.2019. u 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Privredni rast Srbije iznosiće ove godine 3,3 odsto, naredne će se ubrzati na 3,9, a 2021. godine na četiri odsto, procenjuje Svetska banka u novom Redovnom ekonomskom izveštaju za region zapadnog Balkana, pod naslovom „Rastuće neizvesnosti”.

Stiven Ndegva, šef kancelarije ove institucije u Beogradu, ocenio je da je srpska ekonomija zdrava i da, uz nekoliko reformi, srednjoročni rast može da bude od pet do sedam odsto.

Po rečima Lazara Šestovića, glavnog ekonomiste Svetske banke za Srbiju, oni procenjuju nešto niži privredni rast od prvobitno očekivanog usled nepovoljne situacije u svetskoj ekonomiji. Rizici su veliki i on poziva državu da vodi računa o fiskalnoj politici i da se naprave rezerve kako bi se zadržala korist koja je napravljena fiskalnom konsolidacijom. Svi očekuju usporavanje svetske ekonomije, a naš izvoz u Italiju je već opao za deset odsto na godišnjem nivou.

U Nemačkoj je proizvedeno milion automobila manje, što je najveći pad od 2009. godine, a glavni razlog za to je smanjenje plasmana automobila i mašina u Kinu, koja je njihovo najveće tržište.

– Deficit tekućeg računa značajno raste. U prvoj polovini ove godine on se, izražen u evrima, povećao za 51 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Glavni razlog je povećanje trgovinskog deficita od 16 odsto, dok je drugi razlog transfer ostvarene dobiti stranih preduzeća. S druge strane, priliv stranih direktnih investicija je značajan i više nego dovoljan za finansiranje tog deficita. Devizne rezerve Narodne banke su sada oko 13 milijardi evra i obezbeđuju pokrivenost šestomesečnog uvoza izvozom – rekao je Šestović.

Umesto dosadašnjeg suficita, u budžetu će se do kraja godine pojaviti blagi deficit. Po mišljenju stručnjaka Svetske banke, u uslovima nadolazećih rizika nije bio neophodan toliki rast zarada u javnom sektoru, već bi bilo bolje da je pratio nominalni rast BDP-a.

Pozitivna kretanja na tržištu rada se nastavljaju i trenutna stopa nezaposlenosti je oko deset odsto. U izveštaju se navodi da su rezultati industrije razočaravajući, jer industrija ima pad od dva odsto, a prerađivačka pad od 2,8 odsto. Poljoprivredna sezona bila je skromna.

U izveštaju prezentovanom juče u Kancelariji Svetske banke u Beogradu navodi se da ekonomska aktivnost na zapadnom Balkanu usporava, s obzirom na činjenicu da se nastavlja silazni trend investicija i izvoza, i procenjuje da će u 2019. rast u regionu iznositi 3,2 odsto, što je pad u odnosu na 3,9 procenata prošle godine.

Iako se za 2020. i 2021. godinu predviđa rast regionalne ekonomije, on će, kako se dodaje, ostati neznatno ispod desetogodišnjeg maksimuma, postignutog 2018. godine.

Rast je u 2019. nastavljen u Severnoj Makedoniji nakon značajnog usporavanja, konstatuje Svetska banka, uz napomenu da se očekuje i snažan rast kosovske privrede od četiri odsto, dok većina privreda u regionu beleže usporavanje u poređenju sa prethodnom godinom. Kontinuirani rast u regionu pomoći će u otvaranju novih radnih mesta, uključivanju većeg broja žena na tržište rada i u rešavanju izazova emigracije, rekla je Linda van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, navodi se u saopštenju te međunarodne finansijske institucije. Međutim, skupljanje ekonomskih oblaka na horizontu upućuje na potrebu da donosioci politika ojačaju konkurentnost, povećaju efikasnost i efektivnost javne potrošnje i reše rastući fiskalni disbalans, kako bi nadogradili ove uspehe i stimulisali održivi rast, dodala je ona.

U izveštaju se predočava da se, uprkos ekonomskom usporavanju, u regionu nastavlja rekordno smanjenje nezaposlenosti.

U poređenju sa prošlom godinom, do juna ove godine otvoreno je 150.000 novih radnih mesta u regionu. Ovaj trend obuhvata 43.000 radnih mesta za mlade, pri čemu je skoro polovina ovih radnih mesta otvorena u Albaniji. „Čak i sa ovako pozitivnim ekonomskim kretanjima, samo 44 odsto radno sposobnog stanovništva na zapadnom Balkanu ima posao, a neaktivnost na tržištu rada i dalje je prisutna sa 48 procenata, te su zabrinjavajuće sve veće međuregionalne razlike u rezultatima tržišta rada.”

I na Kosovu i u Bosni i Hercegovini neaktivnost se povećala u 2019, što sugeriše da je više ljudi napustilo tržište rada nego što ima onih koji su pronašli posao.

U kontekstu sve veće neizvesnosti u regionu, izveštaj poziva na brzo unapređenje javne potrošnje i konkurentnosti. Strože kontrole fonda zarada, smanjenje poreskih izdataka i bolje targetiranje socijalnih programa mogu da rezultiraju većim javnim ulaganjima, povećanjem jednakosti i stvaranjem fiskalnih rezervi kako bi se ublažili rastući rizici u regionu, zaključuje se u izveštaju Svetske banke.


Komentari2
37602
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Јовановић
Биће и мање. Проблем је што је домаћа привреда на самрти. Ослањамо се само на страни капитал а њихов профит не остаје у Србији.
hajduk Veljko
3,3%,jako tesko.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja