Odgovor na pitanje koje se sve češće postavlja: „Kakav nam je Sajam knjiga potreban” prilično je jednostavan. Ali ako je odgovor jednostavan, put do takvog sajma nije lak, što ne znači da treba odustati ili se prikloniti trendovima. Sajam ima važne resurse, ima odlične epizode u svojoj istoriji, ima navike publike koje treba ohrabriti, ima iskusne profesionalce u svojoj organizaciji. Ne treba zaboraviti ni da su tu izdavači koje su okolnosti tržišne borbe i izbrani programski ciljevi učinili otpornim na najrazličitije izazove.
Potreban nam je, dakle, Sajam knjiga koji će biti u interesu svih, koji će podsticati i uključivati, koji će pokazivati raznovrsnost stvaralačke i izdavačke scene. Neophodan nam je Sajam knjiga koji će ponovo biti mesto velike promocije savremene srpske književnosti i mesto susreta sa drugim kulturama, a ne samo prost zbir prodajnih tezgi. Potreban nam je sajam koji će ponovo biti mesto na kome će zainteresovani čitaoci različitih očekivanja, ukusa i pogleda na literaturu i na svet moći da vide, na jednom mestu, sve značajne knjige koje se, kod različitih izdavača i u različitim žanrovima, objave na srpskom jeziku u toku jedne godine, pa makar zbog toga zvezde javne scene izgubile jednu tačku vlastite promocije.
Beogradski sajam knjiga u godinama i decenijama svog postojanja bio je, između ostalog, i najveći domaći festival književnosti. Važan deo svog uticaja i privlačnosti Sajam knjiga stekao je upravo iz tog razloga. Poslednjih godina figuru pisca potisnula je najpre figura prodavca kao najdominantnije lice sajma, da bi pre dve-tri godine i ta figura pala u drugi plan pred figurama selebriti stvarnosti. Te promene figura ukazuju na promene u samoj prirodi Sajma knjiga. Izgubio je programsku i izlagačku dimenziju, opstaje još u određenoj meri prodajna dimenzija, a sve više dobija na selebriti dimenziji koja nema nikakve veze sa knjigama. Otuda su pisci danas na Sajmu knjiga nevidljivi, a ponekad izgleda i nepotrebni, književni događaji su rutinski i neposećeni, bez prave promotivne snage, dok je sajam izgubio i medijski uticaj kao godinama najbolja platforma za promociju knjiga. Ukratko, vašar je već svuda oko nas, pa bi utoliko pre bilo potrebno da se smanji taj pregrejani vašarski element u korist knjiga koje imaju sve manji javni prostor.
Beogradski sajam knjiga mora najpre da obnovi programsku i izlagačku dimenziju. To bi povećalo posećenost, učinilo bi ga modernijim i preglednijim, istovremeno odličnim mestom za publiku i još boljom poslovnom prilikom nego što je sada. Tako bi i prodaja na nesumnjivo bila bolja. Nipošto nije dobro svoditi Sajam knjiga na samo jedan ukus, jednu boju, jedan sadržaj, jedan žanr. Tako će se samo sužavati javni interes i menjati tip publike koja ga posećuje. Neophodno je da pisci ponovo budu zaštitno lice sajma, jer već ionako postoji mnoštvo medija i događaja koji pripadaju selebriti stvarnosti. Sajam knjiga treba da se pozicionira kao ključni regionalni sajam za prostor između Beča i Istanbula, jer će tako postati privlačan u mnogo većoj meri nego što je sada i za strane izdavače, literarne agencije, strane medije, napokon za strane pisce. I, naravno, menjaju se okolnosti, menjaju se i čitaoci, pa je potrebno da sajam prati, izražava i naslućuje nove medije i tehnologije. Izdavaštvo je jedan od poslova koji su se najviše menjali u proteklih četvrt veka. A te promene nisu završene, one su pred nama i nema razloga da ih ignorišemo.
Glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag”
