Bivši državni tužilac Dominik Griv ustalasao je britansku javnost kada je izjavio da kraljica Elizabeta može da otpusti premijera ukoliko se on odluči da prkosi parlamentu i odbije da zatraži odlaganje bregzita, na šta ga obavezuje „Benov zakon”.
Kada je novinar Skaj njuza upitao ovog konzervativca i oštrog protivnika izlaska Britanije iz EU bez dogovora šta bi se moglo dogoditi ako Boris Džonson odbije da postupi po zakonu, on je rekao:
„Biće van kabineta za pet minuta. Biće otpušten.”
Na novinarsko pitanje da li bi to kraljica mogla da uradi, Dominik Griv je kratko rekao: „Da.”
Dva dana posle kongresa torijevaca u Mančesteru, gde je oštro napao parlament nazvavši ga „kolom propasti” i jasno poručio da ni po koju cenu neće tražiti ponovno odlaganje bregzita, premijer je, izgleda, reterirao. Pozivajući se na dokumenta koja je vlada prosledila Škotskom sudu, Bi-Bi-Si je objavio kako će Džonson ipak zatražiti odlaganje bregzita ako se ne dogovori s liderima EU do 19. oktobra.
Džonsonova hazarderska politička igra da do 31. oktobra isporuči naciji bregzit po bilo koju cenu pokazala je svoje slabosti u sudaru s Vrhovnim sudom. Sud je poništio petonedeljnu suspenziju parlamenta, zbog čega je deo javnosti uzeo na zub premijera. „Gardijan” je otvoreno napisao da je premijer pokušao da prevari kraljicu, narod i parlament.
Bakingemska palata nije reagovala na ovako važnu odluku Vrhovnog suda, koja redefiniše postojeći politički sistem, gurnuvši ustranu vekovne poluge moći kraljevske porodice.
Kako javlja Bi-Bi-Si, kraljica Elizabeta Druga se našla u situaciji u kojoj nije želela da bude – usred političkog i ustavnog uragana, dok Vrhovni sud redefiniše odnos sudske, zakonodavne, izvršne i kraljevske vlasti.
Uoči izricanja odluke Vrhovnog suda, portal „Ajnjuz” je, pozivajući se na nezvanične izvore bliske britanskom monarhu, objavio informaciju kako je kraljica prvi put u skoro sedam decenija dugoj vladavini zatražila pravni savet pod kojim okolnostima bi eventualno mogla da Borisa Džonsona razreši dužnosti šefa vlade. Iako je Bakingemska palata odbila da komentariše i ove navode, „Ajnjuz” je ostao pri svojoj priči objašnjavajući kako je kraljica najverovatnije tražila razjašnjenje njenog tačnog pravnog položaja u slučaju da Boris Džonson posle eventualnog izglasavanja nepoverenja u parlamentu odbije da odstupi sa premijerskog položaja.
U ustavnom pravu Velike Britanije postoji izreka koja kaže da je kruna važna ne zbog moći koju ima već što može može da ograniči druge da postanu previše moćni. U praksi bi to trebalo da znači da je premijer šef vlade, ali da ipak nema apsolutnu kontrolu nad državom. Postoji i deo političke moći koju monarh zadržava.
U normalnim političkim okolnostima ne postoji jaz između Bakingemske palate i Dauning strita 10. Po već ustaljenom protokolu, kraljica uglavnom ima ceremonijalnu ulogu: imenuje premijera koji dobije poverenje većine predstavničkog doma, jednom godišnje drži govor u parlamentu, prima u posetu predstavnike stranih država. Osim toga, britanski suveren, u skladu sa svojim ovlašćenjima, a po savetu vlade, može da određenim ličnostima ukaže posebne počasti.
Ali, kako piše Dejvid Alen Grin, komentator za pravna pitanja u „Fajnenšel tajmsu”, ovo više nisu normalna vremena za Ujedinjeno Kraljevstvo. I povodom izjave Dominika Griva kako bi kraljica mogla da otpusti premijera, ovaj kolumnista ipak konstatuje kako je to moguće u pravnoj teoriji, ali da je nezamislivo u političkoj praksi. Ako bi se to dogodilo, takav čin bi po svojim posledicama mogao da se, uslovno rečeno, uporedi sa situacijom koju je proizveo kralj Edvard Osmi kada je 1936. godine abdicirao.
Poslednji put kada je britanski monarh otpustio predsednika vlade dogodio se 1834. godine, kada je kralj Vilijam Četvrti razrešio dužnosti lorda Melburna. Britanska istorija pamti i jedan svežiji primer, kada je guverner Australije 1975. godine u ime krune otpustio tamošnjeg premijera Gofa Vitlama.
Ali, šta bi se dogodilo ako premijer Džonson izgubi podršku na glasanju o poverenju u parlamentu? Do pre nekoliko godina, to bi bio znak za nove izbore. Kada je laburistički premijer Džejms Kalahan 1979. godine izgubio na glasanju, kraljica je po njegovom savetu raspustila parlament.
Situacije je sada složenija, jer je novi Zakon o parlamentu iz 2011. godine isključio pravo kraljice da raspušta parlament. Po novom propisu uveden je dvostepeni test kojim se proverava poverenje u vladu. Ako premijer i njegov kabinet u parlamentu izgube na glasanju, predstoji dvonedeljni period čekanja do drugog glasanja. Ako vlada ponovo izgubi podršku poslanika, tada se raspisuju vanredni izbori.
To bi praktično značilo da Boris Džonson, ukoliko izgubi parlamentarnu većinu na prvom glasanju, po zakonu ne bi morao odmah da podnese ostavku. Kolumnista „Fajnenšel tajmsa”, ipak, podseća na to da se zakon odnosi samo na obaveze parlamenta, ali ne i kabineta. Ako dođe do takve situacije, kraljicu ništa ne sprečava da, umesto Borisa Džonsona pozove nekog drugog da pokuša da sastavi vladu kako bi se izbegli izbori.
