utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Kulturni rat u SAD

Autor: Miloš Kovićsubota, 12.10.2019. u 18:00

„Jeste li hrišćanin?”-  upita me  kelnerica, pre nekoliko sedmica, u jednom restoranu u Šarlotu, u američkoj Severnoj Karolini. Zatečen pitanjem, koje bi u Evropi bilo isuviše lično, dok bi ga neko možda protumačio i kao udar na privatnost, okrenuh se i pažljivije je pogledah. Simpatična sredovečna gospođa, četvrtaste, tipično američke građe, bezazlenog lika. Zašto me je to pitala? Odakle joj takvo pitanje?

Čula je da se za našim stolom razgovara na srpskom jeziku. Iz naše potonje konverzacije bilo je jasno da o pravoslavlju i Srbima nije znala gotovo ništa. Ipak je, dok je čekala da naručimo ručak, nizom novih pitanja, nastojala da tačno razabere u šta to veruju pravoslavni hrišćani. To nije bila puka radoznalost.

Ruku punih čaša i tanjira, nije ni mogla ni htela da nas preobraćuje u svoju veru. Nije imala ni trunku od one tipične nasrtljivosti američkih propovednika.

Nalazili smo se, istina, u „biblijskom pojasu” južnih američkih država, u kojima Sveto pismo, crkva i vera nisu tek obične reči. Šarlot se i danas, odmilja, naziva „gradom crkava”. Pa ipak, pitanje je bilo neočekivano, možda ponajviše zbog mesta i trenutka u kom je postavljeno.

Od početka mi se činilo, i taj utisak se vremenom u meni samo pojačava, da ovim pitanjem nije toliko htela da sazna ko smo mi, koliko da nama kaže ko je ona. Bilo je to kao da je nosila majicu ili bedž sa natpisom: „Ja sam hrišćanka”. Govorila mi je kasnije, radosno i otvoreno, o svojoj anabaptističkoj veri i o svom pastoru. Ali zašto je htela da se na ovaj način predstavi pred strancima?

Osnovni utisak koji nosim sa tog dugog putovanja kroz petnaest država SAD jeste – gotovo opipljiva napetost. Osetite je čim otvorite novine ili uključite televizor. SAD nisu od juče podeljene na protestantsku, belu, konzervativnu unutrašnjost i na multikulturne, multirasne, liberalne gradove. Linije podele nikada nisu bile jednostavne i jednosmerne. Ponekad krivudaju kroz ista sela i gradove, pa čak i kroz iste porodice. U SAD je, međutim, danas u toku doskora nezamisliv kulturni rat. Gospođa iz restorana u Šarlotu htela je, uprkos ko zna kome, da objavi čijem svetu pripada. I da objavi da je spremna da stane u njegov stroj.

Ratne sekire iskopane su onog časa kada se za predsednika SAD kandidovao Donald Tramp. Američki narod, ili njegova konzervativna većina, uprkos medijskoj hajci, pošteno ga je izabrao. Oni koji su do juče bili na vlasti, u eri dinastija Klinton i Buš, poznati pod različitim imenima - liberalne elite, neokonzervativci, duboka država, vojno-industrijski kompleks – od tada pokušavaju da ponište volju naroda i sruše Donalda Trampa. Američki predsednik je pre nekoliko dana na svom tviter nalogu citirao izjavu jednog od vodećih anabaptističkih pastora u zemlji  Roberta Džefrisa koji kaže da bi Trampov opoziv mogao da izazove drugi građanski rat u SAD, sličan onom vođenom od 1861. do 1865. godine.

Ovakve bojazni dolaze i iz kulture velikih gradova. Jedan od onih koji ih iznose jeste i uticajni istoričar Najal Ferguson. On je još prošle godine upozorio na to da će u vreme predsedničkih izbora 2020. godine SAD biti „posebno ranjive na nasilna previranja”. Uočio je nepomirljiv rečnik i dela Trampovih levičarskih protivnika. Nije zaboravio ni na neprijatnu sličnost sa 1860. godinom, kada je deo zemlje krenuo u građanski rat i secesiju, zbog toga što je odbio da prihvati rezultate izbora na kojima je pobedio Abraham Linkoln. Štaviše, Ferguson nije propustio da pomene da je za ovu analogiju prvi put čuo od predsednikovog glavnog ideologa, Stivena Benona.

Čitaoci „Politike” setiće se da je u građanskom ratu između Unije i Konfederacije stradalo preko 600.000 Amerikanaca, više nego u oba svetska rata uzeta zajedno. Moderne SAD rođene su u građanskom ratu. To je bila čak i Američka revolucija, u kojoj su opljačkani i proterani svi lojalisti, verni britanskoj kruni, po nekim izvorima cela trećina stanovnika tadašnjih kolonija. Američka kultura i danas opsesivno pokušava da reši dva najsloženija pitanja američke istorije, uništenje starosedelaca i porobljavanje Afrikanaca. Konfliktni potencijal američkog društva je ogroman. Na ulicama Detroita i Los Anđelesa on je golim okom vidljiv.

Zapadna antisrpska medijska propaganda iz devedesetih prošlog veka, u prvoj deceniji 21. veka usmerena je protiv Rusa, da bi se danas vratila kući i okrenula protiv ubedljive većine sopstvenih građana. Trampove glasače i one koji su podržali britanski bregzit ona gotovo svakodnevno doslovno dehumanizuje.

Kako će se to završiti, ostaje da se vidi. Sve ukazuje na to da čekanje i jačanje moraju da budu ključ naše ukupne spoljne politike.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari33
03612
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Neosporno da je unutrasnji konfliktni potencijal u SAD ogroman. Ali, snage koje ga potpiruju nisu ni religija, ni rasni ili migrantski problemi, vec sukob izmedju dve geopoliticke koncepcije: multipolarizma (iza kojeg stoji Putin) i kreativnog haosa (iza kojeg stoje americki demokrati koje subvencionise Soros). Trenutno izgleda da je prva koncepcija odnela prevagu, pre svega zahvaljujuci Trampu iza koga stoji Putin. Medjutim, ni druga strana jos nije kazala poslednju rec. A narod? On se ne pita.
Zivadin Rogic
Ауторов општи став (из ранијих прилога) је на месту, али је овде мало испод нивоа. Прво - површно познавање друштвене проблематике САД потхрањује једну превише упрошћену слику, са нпр. изопаченим појмовима ”левице”, ”народне воље” и сл. Друго, можда и важније - нити је текући амерички председник некакав народни борац против елите, нити спољна политика његове администрације може бити узданица српских националних интереса; ”чекање и јачање” јесу заиста кључни, али не на вашингтонског Годоа.
tja
O napetosti koju je autor oseca0 tokom putovanja kroz SAD. "Осетите је чим отворите новине или укључите телевизор" U tome i jeste stvar. Amerikanci su naucili na napetost koju sire TV i novine i verovatno je ili ne osecaju ili je osecaju drugacije nego slucajni posetilac sa Balkana. Napetost ne postoji kad imate normalne kontakte sa ljudima niti vidim da je autor medju takvim ljudima i kontaktima primetio "opipljivu napetost". Sta je to sto je autor hteo da kaze i o cemu mi onda ovde pricamo?
Milos
Dragi profesore i imenjace, sledeci put napisite tekst o utiscima iz Kanade. Puno pozdrava od imenjaka sa kojim ste pili kafu dok je on nosio Putinovu majicu. Ziveli!
Nikola Nesic
Imamo utiske jednog profesora na proputovanju kroz SAD i viđenje stvari iz jednog ugla. SAD su velika zemlja i problema i izazova ima puno. Možemo diskutovati na temu, međutim brine u celoj stvari jedna poruka, koja bi trebla da glasi ovako: Srbi izdržite još malo, ovde će da pukne, a onda nastupamo mi i naša braća. Bojim se da naše nacionalističko zaluđivanje u ispravnost izgubljenih i uzaludnih konflikta, vidi sad rešenje u propasti SAD, EU i usponu Rusije, a onda mi sa S400 idemo u osvetu.
Милутин
Какав дефетизам, достојан НАТО-бота!
Preporučujem 20
Branislav
Imali su Srbi za vreme Turaka one koji su govorili da je svaki otpor okupatoru besmislen. Bili su u pravu skoro 400 godina ali je okupator na kraju isteran (istina, ponajvise zahvaljujuci Rusima koji su prethodno oslobodili Rumuniju i Bugarsku). Imali smo posle i one koji su navijali za Austrougare, pa onda i one koji su bili za Nemce, pa one koji su bili za komunizam, pa imamo danas one za nato...
Preporučujem 55
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja