utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 06.10.2019. u 11:04 Gradimir Aničić

Arheolozi u Viminacijumu užurbani zbog Uneskove liste

Kada se završe svi poslovi na povezivanju i konzerviranju objekata na granicama Rimskog carstava, to će biti najveće zaštićeno kulturno dobro sveta. – Na našem području duž Dunava, od Apatina do Radujevca, nalazi se više od stotinu rimskih kula i utvrđenja
Виминацијум (Фото А. Васиљевић)

U naučnoistraživačkom centru u Viminacijumu održava se sastanak međunarodne radne grupe za nominaciju lokaliteta na Dunavskom limesu za prestižnu Uneskovu Listu svetske kulturne baštine.

Okupljeni stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Mađarske kao tim godinama rade na pripremama kako bi povezali lokalitete duž Dunava sa ostatkom rimske granice u jedinstveno kulturno dobro, poznato pod nazivom „Granice Rimskog carstva”. Sada su u Viminacijumu ubrzali zaokruživanje projekta kako bi se 2021. godine svi objekti s Dunava našli na Uneskovoj listi.

Pojedini objekti, poput Hadrijanovog i Antoninovog zida u Velikoj Britaniji i Gornjogermansko-recijskog limesa u Nemačkoj, već su na listi, dok su ostali u procesu nominacije. Plan je da se stvori objedinjeno kulturno dobro koje bi obuhvatilo sve granice Rimskog carstva u Evropi, na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Kada se sve završi, Rimski limes bi postao najveće zaštićeno kulturno dobro sveta.

Dunavski limes, sa preko 250 lokaliteta, najveći je segment evropske granice. Njegova nominacija se izvodi iz dva dela: nominacije zapadnog (lokaliteti na prostoru Nemačke, Austrije, Slovačke i Mađarske) i istočnog segmenta (lokaliteti u Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj).

Još 2012. godine, Arheološki institut je učestvovao u međunarodnom projektu „Brend ’Dunavska granica”, koji je finansirala Evropska unija, čiji je cilj da pre samog rada na nominaciji promoviše limes kao kulturno nasleđe i stvori svojevrstan brend.

Tako je nastala preliminarna lista sa oko 60 lokaliteta na tlu Srbije koji bi trebalo da postanu deo svetske kulturne baštine. Srbija je preko Arheološkog instituta već dugo članica Bratislavske grupe, stručnjaka za limes, koju je Unesko stvorio kao savetodavno telo za sva pitanja rimske granice.

Arheološki institut u Beogradu i Viminacijum već su dvaput bili domaćini sastanaka ove grupe, a prošle godine je u Viminacijumu održan i svetski 24. Limes kongres, koji je okupio više stotina najznačajnijih stručnjaka iz 45 zemalja sa svih šest kontinenata koji se bave temom rimskih granica, kao i rimske vojne strategije, taktike i tehnike.

Veći deo rimske vojne granice je iz drugog veka naše ere, kada se Rimsko carstvo prostiralo na najvećoj površini. Srpski deo dunavskog limesa je neizostavan, a u mnogim elementima i jedinstveni deo ove priče, s obzirom na to da zadržava svoju funkciju i vekovima kasnije, nakon njegovog pada u zapadnim delovima carstva. Na našem području duž Dunava, od Apatina do Radujevca, nalazi se više od stotinu rimskih kula i utvrđenja. 

Kroz postupak nominacije biće moguće zaštititi i predstaviti mnoge lokalitete duž Dunava, koji to do sada nisu bili, tako da će stajati rame uz rame sa čuvenim evropskim utvrđenjima poput onih u Njukaslu, Regenzburgu... Osim časti, da se nađemo na Uneskovoj Listi svetske kulturne baštine, ovo je prilika da se iskoristi neverovatan turistički potencijal mnogobrojnih nalazišta i da se podstakne razvoj infrastrukture i otvaranje novih radnih mesta.

Komеntari3
d20fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Sta cemo sa Kalemegdanom i gondolom?
Раша Илић
Ово је право време за ренесансу наше археологије. Она може да скида маглу са фасификоване историје нашег рода.
Mrki
Шта је фалсификовано? Досељавање Срба на Балкан је историјска чињеница. То је и генетика доказала I2a-Y3120, R1a-Z280, R1a-M458 су дошли у 7. вијеку. Народи су стално мигрирали. Образује се. Виминацијум је дио српског J2, R1b, E1b наслеђа.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja