sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
FILMSKA KRITIKA

„Anđeosko” destruktivni hod po ivici noža

Film: Džoker, režija: Tod Filips, uloge: Hoakin Feniks, Robert de Niro, Zazi Bic..., trajanje: 122 minuta, proizvodnja: SAD, 2019.
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 06.10.2019. u 10:28
Хоакин Феникс као Џокер (Фото дистрибутерска кућа „Блиц филм”)

U bioskopu očekujte neočekivano. Dobitnik „Zlatnog lava” na nedavno završenom 72. Venecijanskom festivalu i ozbiljan kandidat za brojne nominacije za Oskara – film „Džoker” Toda Filipsa, iznenadiće mnoge poklonike filmskog serijala o „Betmenu” u kojem su se do sada u liku negativca Džokera pojavljivali Džek Nikolson i Hit Leddžer.

Filipsov film jednostavno nije iz te poznate i širom planete popularne „fioke” o dobrom superheroju i lošem, zlikovačkom momku. Ovde je ugao gledanja neočekivano pomeren. Svako zašto dobija svoje zato.

Lik Džokera (koji se prvi put u stripu pojavio još 1940) ovde je nesrećni čovek od krvi i mesa, a Filipsovo delo neka vrsta hiperrealističkog, istovremeno i distopijskog filma. I neka vrsta poziva na pobunu, ne toliko protiv kapitalizma oličenog u glavnom lideru u zemlji u kojoj je film nastao, koliko protiv ogromnog jaza između superbogatih i nedodirljivih s jedne, i supersiromašnih i od društvenog sistema zanemarenih i posve skrajnutih, s druge strane.

Nezadovoljstvo ključa, i umesto kakve ideološki osmišljene revolucije, poput „domino-efekta” stvara se anarhija i totalni haos. Ta prva „domino-pločica” koja je pala i za sobom povukla sve druge, a Tod Filips nudi objašnjenje i kako i zašto, upravo je Artur Flek – tek kasnije nazvan Džoker.

I šta sada filmski gledalac pred sobom ima? Potpunu demistifikaciju lika najvećeg i najgoreg zlikovca u žanru toliko popularnog strip-filma i serijala o superheroju Betmenu. Džoker nije rođen zao.

Njega je zlikovcem načinilo njegovo okruženje. I porodica i društvo. Artur Flek od nekada zlostavljanog i zanemarenog deteta postaje Džoker – zlostavljač. U međuvremenu, Tod Filips, detaljno prikazuje čitavu lepezu psihičkih stanja kroz koja prolazi neadekvatno i nemarno lečena i od jalovih socijalnih službi (u jalovom društvenom sistemu) krajnje zanemarena mentalno obolela osoba.

Da bi to sve pokazao Filips kreira svoj film kao gotovo hipnotički žustru urbanu noćnu moru, punu fantazije i portretiše Džokera ne samo kao psihički obolelu osobu nego i kao velikog društvenog gubitnika. I zato Džoker nije onaj grandiozni zlikovac Betmenovog rodnog Gotam sitija, kakvim smo navikli da ga gledamo u popularnom filmskom serijalu. Džoker je ovde neka vrsta „anđela destrukcije”.

On kao da je u sebe usisao i upio sve zlo iz porodičnog i društvenog okruženja kako bi ono bilo samo na jednom mestu. U njemu. I zato Filipsov Džoker postaje lik kojeg gledalac ne osuđuje. Naprotiv, počinje za njega da navija, da sa njim saoseća i da ga voli.

I ma koliko to simpatično i uzbudljivo za gledanje bilo, to Filipsovo opijajuće „skrnavljenje” mita o negativnom junaku Džokeru – pa i o samom „dobrom momku” Betmenu, odnosno Brusu Vejnu kojeg ovde vidimo samo kao usamljeno bogataško dete najvećeg Arturovog antagoniste – predstavlja i ono što se može nazvati i opasnim igranjem sa vatrom. Jer, može li se bez osude voleti lik serijskog ubice, bez obzira na svakolika temeljna objašnjenja zašto je i kako to postao ?

Tod Filips svoju neuobičajenu filmsku priču o Džokeru smešta u taj čuveni Gotam u 1981. godinu (osam godina pre nego što je Tim Barton prvi adaptirao dugovečno popularan strip za filmsko platno), u kojem zatičemo Artura Fleka kao netalentovanog i isfrustriranog klovna sa ambicijom da postane stendap komičar (Hoakin Feniks), uspešan kao njegov televizijski idol Mari (Robert de Niro). Arturu je majka usadila u glavu da mora uvek da se smeši i pokazuje srećan izraz lica i da je svrha njegovog postojanja da donosi smeh i radost svetu.

Ali, svaka Arturova šala uvek će se završiti na njegov račun. A kako se to događa američki glumac Hoakin Feniks izvodi za Oskara. Feniks je na mnogo planova podario zadivljujuće odigranu ulogu. Kompleksnu. I fizički i mentalno iscrpljujuću.

Njegova transformacija od obolelog Artura do čoveka obrvanog zlom – do Džokera, impresivna je baš kao što je impresivna i sveukupna atmosfera u mračnom filmu koju reditelj Tod Filips kreira zajedno sa svojim direktorom fotografije Lorensom Šerom.

I Robert de Niro ima važnu ulogu u „Džokeru”. I odigrao ju je perfektno. U gabaritu kakav dolikuje njegovoj ogromnoj glumačkoj figuri. I De Nirov lik će biti smrtno nadigran u Filipsovom „Džokeru”. Mislite i o tome.


Komentari3
20f72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Adzija
Juce sam ga gledao i malo je reci da sam odusevljen kako je Feniks skinuo lika koji, kao da mozete licno osetiti tu patnju i nevericu i psihozu njegovu... Posvetite paznju filmu, nemojte ga gledati tek da kazete da ste odgledali i njega, svaki gest odigran savrseno, svaki trzaj lica, svaka povratna reakcija... Film je vrhunac.
Neko
Feniks je odlican kao i uvek, ali je film ipak holivudsko cedo (budzet 55 milki). Imaju Amerikanci filmove nezavisne produkcije koji su protiv establismenta i prikazauju drugu Ameriku ali ne dolaze do publike zbog ovakvih filmova - ventila za drustvo.
posao glumca
...je da brani lik koji predstavlja.kao advokat-on ne brani zlocin nego coveka koji ga je pocinio.tako i glumac pravda ponasanje onoga ciji lik tumaci.cini se da je u ovom slucaju glumac bio na visini zadatka...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja