Dvadeset prvog septembra imao sam zdravstvenih problema, pa sam kolima hitne pomoći, u pratnji supruge i sina, došao u bolnicu „Sveti Sava”. Prijem je bio korektan i krajnje profesionalan.
Službenice na prijemnom bile su vrlo ljubazne. Smestili su me u jedan boks u kojem sam sačekao lekara, koji je stigao za pet minuta. Pregled je ličio na prijatan dijalog lekara i pacijenta.
Sa prijatnim osmehom na licu ceo pregled je obavio savesno, sa puno utešnih reči i korisnih preporuka. Dao je nalog da se uradi krvna slika i snimanje na skeneru. Sve je obavljeno u najkraćem mogućem vremenu.
Ovim putem izražavam pohvalu kompletnom medicinskom osoblju na ljubaznosti i profesionalnosti. Posebno kada se pogleda pod kakvim uslovima ti divni ljudi primaju i pregledaju pacijente u boksovima bez adekvatne rasvete i provetravanja.
Neshvatljivo je da jedna bolnica kao što je bolnica „Sveti Sava” nije dobila u prizemlju savremene prostorije dostojne divnih ljudi. Nadajmo se da će jedan od prioriteta biti modernizacija ove zdravstvene ustanove.
Pošto sam primio infuziju, doktor Miloš Obradović, iako je bio spreman da pođe kući (već je skinuo lekarsku opremu), došao je u boks da se pozdravi i da mi poželi brz oporavak. Veoma sam zahvalan ovom divnom lekaru.
Vratili smo se kući preko trga ispred nekadašnje železničke stanice, svojevremeno jedne od najlepših staničnih zgrada u Evropi. Pomislih kako bi bilo lepo da se u tu veličanstvenu zgradu smesti savremena i moderno opremljena klinika „Sveti Simeon”.
Tim pre što se ispred stanične zgrade podiže spomenik Stefanu Nemanji. Bilo bi prigodno da se i Svetom Savi podigne skroman spomenik ispred bolnice. Te dve klinike mogle bi da čine klinički centar „Studenica”.
Bila bi to velika zahvalnost tvorcima srpske države i utemeljivačima srpske crkve. Pogotovo što je prvo srpsko lečilište bilo pri njihovoj zadužbini – veličanstvenoj Studenici.
Radoš Krunić,
Novi Beograd
