nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 04.10.2019. u 22:55 Biljana Mitrinović
INTERVJU: ARMEN SARKISIJAN, predsednik Jermenije

Srpska i jermenska dijaspora treba više da sarađuju

Održavanje dobrih duhovnih i istorijskih odnosa zahteva stalnu pažnju, inače postaju samo sećanja
(Фото Канцеларија председника Јерменије)

Jermenski predsednik Armen Sarkisijan sinoć je stigao u dvodnevnu posedu Beogradu, a intervju za „Politiku” smo započeli sećanjem na razarajući zemljotres 1988. u Jermeniji, u kojem je poginulo 25.000 ljudi, i koji je ponovo poslednjih decenija povezao srpski i jermenski narod. Svakog decembra Jermenija obeležava sećanje na smrt sedam članova srpske vojne posade koji su poginuli u padu aviona koji je nosio humanitarnu pomoć. Na pitanje koliko Jermeni uopšte znaju o Srbiji i šta je njegova prva misao o Srbiji, predsednik Jermenije Armen Sarkisijan podseća da sudbine srpskog i jermenskog naroda imaju mnogo sličnosti. „Kroz istoriju smo se često borili rame uz rame protiv istog osvajača: krajem 19. i početkom 20. veka naši nacionalni oslobodilački pokreti i hajdučke čete blisko su sarađivali. Mislim da danas imamo zajedničku dramatičnu percepciju istorije koja se objašnjava ogromnim gubicima naša dva naroda i sličnostima naših nacionalnih sudbina”, kaže predsednik Sarkisijan.

Naučnik i informatičar, sa akademskom karijerom na univerzitetu u Jerevanu i u Kembridžu, ima višedecenijski staž u politici. Nepunu godinu dana bio je premijer Jermenije (od novembra 1996. do marta 1997). Pre toga, 1991. je osnovao ambasadu Jermenije u Londonu, bio ambasador u EU, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Vatikanu. Posle premijerskog mandata je bio savetnik, a potom i guverner Evropske banke za obnovu i razvoj. Na mesto predsednika u aprilu prošle godine imenovan je glasovima velike većine poslanika, i to sa dužnosti ambasadora u Londonu, koju je obavljao deset godina.

Sarkisijan podseća na izreku da tragedija zbližava ljude i da se seća kako je tragična smrt srpskih pilota koji su pomagali posle zemljotresa u Spitaku duboko pogodila već ranjena jermenska srca. „Spomenik podignut u znak sećanja na njih uvek nas podseća na Srbiju koja je u sovjetskim vremenima bila simbol pobune i dostojanstva u našim očima”, kaže predsednik Jermenije, dodajući da su u poslednje tri decenije naše dve zemlje bile suočene sa istim izazovima u pogledu bezbednosti i razvoja.

Jermenski pesnik, publicista i prevodilac Babken Simonjan Srbe i Jermene je nazvao braćom po patnji. Govoreći o pogromima Srba u Hrvatskoj, Njegova svetost patrijarh srpski Irinej je rekao da su ovu vrstu progona doživeli samo Jermeni, Jevreji i mi, Srbi. Kako danas žive Jermeni koji sve to imaju u istorijskom pamćenju?

Iako je Prvi svetski rat za Evropu zatvorena priča, on ostaje otvorena rana za Jermene. Naš gubitak je bio ogroman: svaka deseta žrtva tog rata bila je jermenska. Međutim, daleko iznad gubitka ljudskih života je gubitak istorijske domovine. Jermeni su gotovo u potpunosti bili proterani sa teritorija na kojima su živeli milenijumima i stvorili jedinstvenu civilizaciju. Bez prava na povratak oduzeti su nam domovi, imanja, crkve, škole, sav naš imetak. Tokom narednih decenija tragovi jermenske civilizacije neprestano su uništavani u našoj domovini, a danas je ostalo samo nekoliko ruševina. Za Jermene koji žive u dijaspori, čiji su veći deo potomci onih koji su preživeli genocid iz 1915. godine, kao i za one koji žive u Jermeniji, to je duboka i nezalečiva trauma i tako će i ostati, jer ovaj zločin protiv čovečnosti ostaje nekažnjen. Ali mi smo kao feniks koji se diže iz pepela, zato postojimo od davnina do danas. O tome svedoči naša istorija, naša odlučnost da krenemo napred, da se razvijamo i ostanemo verni svom identitetu, gde god da se nalazimo, u Jermeniji ili u inostranstvu.

Isto važi i za vas: volja i duh srpskog naroda bili su i ostaju garancija vaše budućnosti.

Trendovi su takvi da se i iz Srbije iseljava sve više mladih ljudi i dijaspora postaje sve veća. Jermenski narod je poznat po svojoj velikoj i uticajnoj dijaspori i uglednim pripadnicima u svetu. Kako izgleda odnos između matice i dijaspore i kakve bi lekcije mogli da nauče Srbi iz vašeg iskustva?

Jermeni imaju staru i višeslojnu dijasporu, rasprostranjenu u našim susednim zemljama i skoro celom svetu. Kako je vreme odmicalo, ranije zajednice formirale su svoje duhovno-kulturne centre, zanatske i trgovačke mreže u zemljama prebivališta i često osnivali gradove i sela, kao što su, na primer, bila područja od severnih obala Crnog mora do Karpata i Transilvanije, gde jermenska naselja postoje i danas. Na nekim mestima Jermeni su imali lokalnu upravu sa svojim zakonima i kodeksima, na primer u Poljskoj i jermenskim gradovima Transilvanije. U drugim su imali snažne duhovne i obrazovne centre: Jermenska zajednica Svetog Jakova u Jerusalimu jedan je od čuvara svetih mesta, zajedno sa Latinima i Grcima do danas, takođe i Mehitaristička zajednica u Veneciji i u Beču, koja je širila svoju obrazovnu mrežu širom sveta, i Lazareva bogoslovija u Moskvi, koja je kasnije prerasla u Lazarev institut orijentalnih jezika, školu za obuku diplomata i prevodilaca.

Preduzimljivi Jermeni, vešti u trgovini i zanatima, dobili su trgovačke povlastice od afričkih i evropskih obala Sredozemlja do Persije, Rusije, Indije i Singapura. U jednom trenutku Jermeni su postali nezaobilazan faktor u trgovini između Istoka i Zapada, između moćnih država i pomorskih puteva. Tako se život Jermena razvijao paralelno, kako u Jermeniji, tako i van nje. Od 1918. godine odnosi između dijaspore i domovine intenzivirali su se nakon obnove jermenske državnosti: stotine hiljada Jermena počele su da se vraćaju dvadesetih godina prošlog veka, a posebno na kraju Drugog svetskog rata, kako bi obnovili ono što je ostalo od „Velike domovine” posle Prvog svetskog rata. Relativno brz razvoj sovjetske Jermenije bio je donekle uslovljen visokim profesionalnim kapacitetima Jermena iz inostranstva. Danas su odnosi sa glavnim jermenskim zajednicama u Americi, Rusiji, Francuskoj i drugim zemljama sveta postali raznolikiji i praktičniji. S jedne strane, usmereni su na razvoj Jermenije, a s druge – na zadovoljavanje potreba dijaspore, posebno u očuvanju njenog identiteta.

Znam da je i vaša dijaspora patriotska i povezana sa Srbijom. Uzgred, u mnogim zemljama srpska dijaspora podržava jermensku dijasporu, posebno na Dan sećanja na genocid nad Jermenima, na čemu smo zahvalni. Oba naroda će imati koristi ako jermenska i srpska dijaspora pronađu načine za saradnju i u određenim oblastima se koordiniraju. I Jermenija i Srbija u svojim diplomatskim predstavništvima održavaju takav duh, razmenjuju iskustva i saradnja bi bila korisna.

Srbija će uskoro potpisati sporazum sa Evroazijskom unijom i zbog toga se već suočava sa kritikama iz EU. Jermenija je u Evroazijskoj uniji, ali ima tendenciju da se povezuje i sa drugim svetskim polovima. Kako uspevate da balansirate odnose između Rusije i Zapada?

Jermenija se zaista nalazi u jedinstvenom geopolitičkom položaju u kojem se civilizacije i interesi ukrštaju. Bila je uspešna u isticanju zajedničkih interesa svetskih polova, izgradnji odnosa i saradnji sa različitim akterima – a ne u traženju suprotnosti. Jedan od prioriteta spoljne politike Republike Jermenije je produbljivanje angažmana u međunarodnim organizacijama i procesima, jačanje saradnje sa prijateljskim i partnerskim državama, kao i rešavanje regionalnih problema i stvaranje atmosfere saradnje. Jedan od ciljeva spoljne politike Jermenije je da u međunarodnoj zajednici obezbedi razumevanje pozicija Jermenije i pridobije podršku. Jermenija se zalaže za uspostavljanje odnosa zasnovanih na otvorenim granicama i partnerstvu i uvek je spremna za dijalog.

Pridruživanjem Evroazijskoj ekonomskoj uniji 2015. godine i potpisivanjem Sveobuhvatnog i unapređenog sporazuma o partnerstvu između EU i Jermenije 2017. Jermenija je postala jedinstven most između ta dva pola. To može biti korisno i za nas i za naše prijatelje i kolege. O tome smo razgovarali sa našim partnerima sa obe strane i čini se da postoji obostrano razumevanje.

Koje će biti glavne teme na sastancima sa našim državnim vrhom?

Istorijske veze naših naroda i zajednički izazovi sa kojima se suočavamo daju novi impuls jermensko-srpskoj saradnji i podižu naše prijateljstvo na viši nivo. Moj raspored je prilično zgusnut. Sa predsednikom Vučićem imaćemo priliku da razgovaramo o širokom spektru pitanja i postignemo određene dogovore. Sastaću se i sa premijerkom Anom Brnabić, predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković i Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Irinejem. Posetiću Beogradski naučno-tehnološki park, Akademiju nauka itd. Nadam se da ćemo tokom ovih sastanaka napraviti plan jermensko-srpske saradnje u različitim oblastima.

Naučno-tehničke oblasti, matematika, fizika, astronomija, razvijene su u Jermeniji još od sovjetskih vremena. Danas je naša država regionalni lider u informacionim tehnologijama. Kako se visoke tehnologije razvijaju i u Srbiji, mislim da bi jedno od ključnih pitanja na našem dnevnom redu trebalo da bude bliža saradnja odgovarajućih preduzeća dve zemlje u oblastima novih tehnologija, kao i kada je reč o upravljanju velikim količinama informacija i veštačkoj inteligenciji. Nastojim da Jermenija postane centar za veštačku inteligenciju i nove tehnologije. Jedna od novih predsedničkih inicijativa je program ATOM (napredna budućnost), koji je usmeren na razvoj nauke i tehnologije u Jermeniji. U okviru ATOM projekta sa različitim komponentama planiramo da stvorimo „Muzej sutrašnjice”, grad nauke i tehnologije, u kojem će se naći vodeće međunarodne tehnološke kompanije i organizacije, istraživački centri i univerziteti, sa kojima se pripremamo da potpišemo dokumente o saradnji.

U kontekstu političkih promena bez presedana koje su se dogodile u Jermeniji pre godinu dana i koje su u svetu poznate kao „plišana revolucija”, smatram da je najvažnija prednost naše zemlje mladalački i inovativni duh. Naša država ima duh koji gleda u budućnost i uverena je da će biti bolja od prošlosti.

Jermenski majstori su zidali srpske manastire

Kada je prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava posetio Jermeniju 1218. godine, bio je impresioniran jermenskim crkvama i manastirima i pozvao je jermenske graditelje u Srbiju da učestvuju u izgradnji srpskih manastira i crkava. Srpski i jermenski natpisi u kamenu na manastirima svedoče da Srbi i Jermeni neguju međusobne odnose još od 13. veka. Budući da mnogi Srbi Jermene gledaju sa blagonaklonošću, možete li našim čitaocima da predočite percepciju jermenskog naroda o njima dalekom srpskom narodu?

Duhovna veza je jača od teritorijalne. Uprkos usponima i padovima kroz istoriju, naše duhovno bratstvo je vekovima ostalo povezano sa Grcima, Rusima, Gruzinima, Persijancima i drugim narodima iste ili drugih religija. U slučaju Jermena i Srba, ti koreni su prilično stari i duboki. U Beogradu i drugim mestima u Srbiji postojale su jermenske crkve, koje su kasnije, u 18. veku, Turci uništili. Te crkve su bile i mesta na kojima su nastajali jermenski rukopisi. „Taharan” (Knjiga pesama), napisana u Beogradu 1688. godine, danas je u Narodnoj biblioteci u Nirnbergu.

Mnogi srpski pisci i naučnici, posebno Vuk Karadžić, osnivač novog srpskog književnog jezika, objavili su svoje knjige u jermenskoj Mehitarističkoj zajednici u Beču i uspostavili bliske veze sa njima. Čuveni srpski rečnik Vuka Karadžića prvi put je objavljen u ovoj štampariji (1818). Te veze ostavile su dubok trag u sećanju naša dva naroda. Danas mi Srbe zaista doživljavamo kao braću, ne samo u veri, već i u sudbini. Održavanje duhovnih i istorijskih odnosa zahteva stalnu pažnju, inače postaju samo sećanja. Danas se moramo bolje upoznati. Najkraći put do toga je kulturna i naučno-obrazovna nacionalna razmena i razvoj turizma, o čemu ću razgovarati tokom ovih sastanaka.

Komentari7
c3077
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srpski Dijasporac vise od 45 godina
Neka vlast u Srbiji gleda sebe i pazi na to malo naroda koje je ostalo u toj namucenoj i pokradenoj zemlji, a nas u dijaspori neka ostave na miru, mise i bez njih druzimo sa kime hocemo i kako hocemo. Adio Mare, Adio bela napoli.
Muradin Rebronja
U ime bošnjačke dijaspore, veoma mocne i rasprosranjene, od Australije, Turske, EU, Amerike i moje Kanade, nudim srpskoj dijaspori saradnju na ekonomskom preporodu zajedničke nam domovine, Srbije ali i gde god žive dva bratska autohtona balkanska naroda, Srbi i Bošnjaci, jedan narod sa dve religijre, dva puta do našeg zajedničkog Stvoritelja, jednog jezika sa dva pisma, cirilica i latinica. Turizam i ugostiteljstvo je naša najveca šansa u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, nezaposlenost.
Još jedan srpski dijasporac odavno
Zbog takvih "srpskih dijasporaca" koji su bili Brozovi Jugosloveni a ne Srbi, smo i stradali kao narod ovako kako smo stradali. Dok je hrvatska i albanska dijaspora stala 110% iza svojih država i naroda, ljudski, moralno, organizaciono, materijalno itd. , mnogi ljudi srpskog porekla po celom svetu su ostali anacionalni, nemoralni, dezorganizovani i sebični. Nisu dali pet para ni za svoju državu ni za svoj narod i nastavili su da se druže sa neprijateljima svog naroda na štetu svoje zemlje.
Pajic Stojan
Veoma lijep, dobar, poucan, jezgrovit i iskren intervju. Kroz moje licno druzenje i rad sa prijateljima porjeklom iz Jermenije (isto tako i Koptima) imam samo rijeci hvale. Narodi koje malo poznajemo, a toliko su po mentalitetu i duhu slicni nama Srbima. I mozemo dosta od njih da naucimo. U svjetu su veoma uspjesni kako na kulturnom tako i na ekonomskom i naucnom polju. Navescu samo neke: Sarl Aznavur, Hajek („kralj sateva u Svajcarskoj), Sami Saviris (vlasnik Oraskom grupe-turizam i investicije
Dusan T
Srbija je, za vreme "ne znam gde udaram", spoljnje politike beogradskog Crnogorca, razvila narocito tople odnose sa Azarbejdzanom. Cak su i spomenik azarbejdzanskom diktatoru podigli na Tasmajdanu. To ti je kao da Srbin ode u Jeravan i tamo nadje spomenik Enveru Hodzi. Da su Siptari imali sta da ponude, to bi se mozda i desilo. Jermeni i Srbi su dva mala naroda ciji pokrovitelj je na kolenima, i koji se bore za goli opstanak. Bilo bi lepo da ne guraju jedni drugima glavu pod vodu, dok ovo traje.
dipl. agronom
...A sutra nam dolazi turski predsednik Redzep Taip Erdogan,takodje prijatelj jermenskog naroda...
Dušan
Godinama živim u Washington DC i neverovatno je koliko nas Srbe Jerneni i Gruzijci cene, to novac ne može da plati!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja