ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:36

Vetroparkovi su vetar u leđa strancima

petak, 04.10.2019. u 12:11
(Фото Анђелко Васиљевић)

U tekstu „MK Fintel vind otvorio vetroelektranu ’Košava’”, objavljenom u„Politici” 25. septembra, govori se o puštanju u rad vetroparka „Košava 1”, instalisane snage 69 megavata, vrednosti 118 miliona evra, koja može da proizvodi struju za 45.000 domaćinstava. Sada je u pogonu 400 megavata iz energije vetra, kao i 500 megavata iz drugih obnovljivih izvora, a planiraju se vetroparkovi kod Sombora snage 600 megavata, što je dokaz da razumemo šta se dešava u svetu u borbi protiv klimatskih promena.

Pohvalno je razumevanje za svet, ali je nerazumno što su naše termoelektrane bez odsumporavanja i sa neuređenim deponijama pepela.

Gradimo vetroparkove snage hiljadu megavata vrednosti dve milijarde evra, koji će raditi 2.500 sati godišnje i proizvoditi 2.500.000 megavat-sati struje samo kad duva vetar, a nismo završili TE TO Kolubara B, elektro-snage 2x350 megavata i toplotne snage 2 x380 megavata, koja bi, radeći 6.000 sati godišnje, proizvodila 4.000.000 megavat sati struje i grejala dobar deo Beograda.

Zahteve iz EU da 27 odsto struje bude iz obnovljivih izvora ispunjava naša postojeća proizvodnja termoelektrana od 4.000 megavata i hidroelektrana od 3.000 megavata, ali nama nedostaje pouzdana proizvodnja struje, a za to je najpovoljnija TE TO Kolubara B, koja se može završiti za 1,2 milijarde evra. Od obnovljivih izvora trebalo je graditi elektrane na vetar, sunce i biomasu, koje bi se dopunjavale. Od energije vetra i sunca koristi imaju stranci koji grade elektrane i naplaćuju proizvodnju kad je ima, tj. kad vetar duva i sunce greje. Kad toga nema, onda su struja i grejanje naš problem, pa ih uvozimo.

Treba organizovati gradnju naših energana, jer imamo i zemlju i ljude. Za energanu elektro-snage 12 megavata i toplotne snage 15 megavata, koja bi radila 4.000 sati godišnje, potrebno je 200.000 tona biomase, proizvedene na 4.000 hektara, što je posao za 400 radnika. Da li ćemo se baviti ovakvim poslovima i računicama, ili ćemo čekati da nam stranci prodaju naš vetar i naše sunce, ostaje naš problem. Država raspolaže sa 200.000 hektara koji se neracionalno koriste, a ima i dosta neobrađenog privatnog zemljišta. Da li ćemo iskoristiti neobrađeno zemljište i uposliti nezaposlene radnike i organizovati korisne poslove, ili ćemo pustiti da raste korov, a radnici da odlaze sa zemlje, naš je problem.

Prekopani površinski kopovi i deponije pepela pokrivaju 10.000 hektara koji su ekološki problem, ali se ne uređuju i od njih treba početi proizvodnju obnovljive energije.

Mioljub Stanković, 

dipl. maš. inž,


Komentari9
ead4b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Храбрости, храбрости....
Оће ли неко да стисне три петље и каже колико ће стотина динара да кошта такав kWh. И да ли ће радити три недеље или три месеца годишње. То има сврхе само на удаљеним, усамљеним острвима. Све остало је шарена лажа.
Mile Ć.
Nisam imao dovoljno karaktera da ljucki završim priču. Dakle, cifre su neumoljive i one govore da područja u Holandiji na kojima se ne planira gradnja vetrenjača jer, po njihovim standardima, nemaju dovoljno vetra,vetrovitija su od lokacija u Srbiji sa najviše vetra kao što je Vrška Čuka ili Južni Banat. Šta je to briga Nemce ili Holanđane, oni hoće da prodaju svoju vetrenjaču pa neka je mi kasnije vrtimo dizel motorima!
миран
Браво али како када смо већ окупирана земља јер ово што имамо је само имитација Слободе!
Ismail
Tih prekopanih 10.000 hektara površinskih kopova i deponije pepela su za Srbiju nepremostiv ekološki problem i čuveni srpski ekološki stručnjaci se uopšte ne oglašavaju. Na žalost strani tajkuni su ih vrlo lako, na čudan način, angažovali da dižu graju oko hidroelektrana na malim vodotokovima, iako su napr. samo u Austriji izgradili preko 1.600 megavata na malim vodotokovima. Iako je ekološka šteta od prekopanih površinskih kopova gigantska, to srpske ekološke stručnjake ne interesuje.
Леон Давидович
Male hidroelektrane ne bi bile nikakav ekološki problem kada bi minimalni vodotok iz perioda suša stalno proticao. Ali eksploatatori hoće da iskoriste i poslednju kap vode i tako korita u delovima ostanu suva.
Preporučujem 17
Draskone
Dobar tekst. Sektor rudarstva i energetike u našoj zemlji je olako predat strancima za profit ili ti rentu od nekoliko procenata. Strani ulagači imaju višesrtuko veću korist nego naša zemlja. O tome se mudro ćuti pod izgovorom da mi za to nemamo para. Mislim da su rudarskoenergetske koncesije gore nego one za vreme Kraljevine Jugoslavije. Zabluda je da alternativni izvori (promenljive snage) mogu u potpunosti da zamene izvore konstantne snage, a to su trenutno nuklearke, termo i hidro elektrane.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja