U tekstu „MK Fintel vind otvorio vetroelektranu ’Košava’”, objavljenom u„Politici” 25. septembra, govori se o puštanju u rad vetroparka „Košava 1”, instalisane snage 69 megavata, vrednosti 118 miliona evra, koja može da proizvodi struju za 45.000 domaćinstava. Sada je u pogonu 400 megavata iz energije vetra, kao i 500 megavata iz drugih obnovljivih izvora, a planiraju se vetroparkovi kod Sombora snage 600 megavata, što je dokaz da razumemo šta se dešava u svetu u borbi protiv klimatskih promena.

Pohvalno je razumevanje za svet, ali je nerazumno što su naše termoelektrane bez odsumporavanja i sa neuređenim deponijama pepela.

Gradimo vetroparkove snage hiljadu megavata vrednosti dve milijarde evra, koji će raditi 2.500 sati godišnje i proizvoditi 2.500.000 megavat-sati struje samo kad duva vetar, a nismo završili TE TO Kolubara B, elektro-snage 2x350 megavata i toplotne snage 2 x380 megavata, koja bi, radeći 6.000 sati godišnje, proizvodila 4.000.000 megavat sati struje i grejala dobar deo Beograda.

Zahteve iz EU da 27 odsto struje bude iz obnovljivih izvora ispunjava naša postojeća proizvodnja termoelektrana od 4.000 megavata i hidroelektrana od 3.000 megavata, ali nama nedostaje pouzdana proizvodnja struje, a za to je najpovoljnija TE TO Kolubara B, koja se može završiti za 1,2 milijarde evra. Od obnovljivih izvora trebalo je graditi elektrane na vetar, sunce i biomasu, koje bi se dopunjavale. Od energije vetra i sunca koristi imaju stranci koji grade elektrane i naplaćuju proizvodnju kad je ima, tj. kad vetar duva i sunce greje. Kad toga nema, onda su struja i grejanje naš problem, pa ih uvozimo.

Treba organizovati gradnju naših energana, jer imamo i zemlju i ljude. Za energanu elektro-snage 12 megavata i toplotne snage 15 megavata, koja bi radila 4.000 sati godišnje, potrebno je 200.000 tona biomase, proizvedene na 4.000 hektara, što je posao za 400 radnika. Da li ćemo se baviti ovakvim poslovima i računicama, ili ćemo čekati da nam stranci prodaju naš vetar i naše sunce, ostaje naš problem. Država raspolaže sa 200.000 hektara koji se neracionalno koriste, a ima i dosta neobrađenog privatnog zemljišta. Da li ćemo iskoristiti neobrađeno zemljište i uposliti nezaposlene radnike i organizovati korisne poslove, ili ćemo pustiti da raste korov, a radnici da odlaze sa zemlje, naš je problem.

Prekopani površinski kopovi i deponije pepela pokrivaju 10.000 hektara koji su ekološki problem, ali se ne uređuju i od njih treba početi proizvodnju obnovljive energije.

Mioljub Stanković, 

dipl. maš. inž,