utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Glumac na dunavskom ogledalu

Današnja deca, koja na silu studiraju u privatnim školama, moraju da znaju da je za glumu potreban talenat, smatra Feđa Stojanović. Postoji i faktor sreće što znači da morate da uđete u dobre projekte. Poznavao je odlične glumce koji su ostali poluanonimni. Za sebe kaže da ne zna da li je imao sreće u životu i u profesiji, ali ono što zna jeste – da se održao...
Autor: Ljiljana Petrovićponedeljak, 30.09.2019. u 20:17
(Фотографије А. Васиљевић)

Ljubitelje serije „Istine i laži” obradovala je vest: snimaće se treća sezona. Radost sa publikom deli i glumac Feđa Stojanović, tumač jedne od glavnih uloga u seriji. Posle duže vremena bio je gost TV Revije.

– Rastali smo se misleći da je kraj – kaže naš sagovornik. – Ali, u maju 2020. nastavlja se snimanje, a planirane su, kako je nagovešteno, još dve, tri sezone! Za nas glumce to je prijatno iznenađenje jer volimo ovu seriju. Iz produkcije nam je saopšteno da Prva TV snima dve nove serije i da u njima kao glumačka ekipa serije „Istine i laži” možemo samo da gostujemo...

Iako je poslednjih meseci snimao od jutra do mraka, zaigrao je i u tri pozorišne predstave. I sam se čudio kako je to uspeo. „Zašto je poludeo gospodinom R.” na repertoaru je Jugoslovenskog dramskog pozorišta. To je, kaže, možda jedna od najboljih predstava sezone. Druga je „Ljubav u Savamali” Zvezdara teatra, a treću „Mediterano” igrao je u Tivtu.

Letos je snimio i kratki slovenački igrani film „Marko” u režiji Marka Šantića.

Nezaslužena počast

Trenutno radi predstavu za najmlađe u Pozorištancu „Puž”. Kaže kako je „potpuno nezasluženo” postao doživotni predsednik Upravnog odbora Pozorištanceta Branka Kockice, pa je došao red i na njega da zaigra u predstavi.

Svestan je da je za njegove godine to mnogo posla, ali ovog leta imao je razloga da bude srećan – ćerka Zoja venčala se na Siciliji. Još su sveža sećanja kako je uvodi u crkvu dok mu se odmotavao čitav njen život, od rođenja do venčanja.

– Sve se dešavalo u katoličkoj crkvi iz 16. veka u Palermu – priča. – Ćerka je zadržala svoju veru, a mene je sveštenik zamolio da izgovorim nekoliko rečenica iz Biblije. Prijatno sam iznenađen, u čast moje Zoje stavili su dve ikone u crkvu. Naravno, na veselju sam zapevao na srpskom jeziku.

Pomalo u šali, pomalo u zbilji veli da je zahvaljujući seriji „Istine i laži”, koja se reprizira na Prvoj plus, radnim danima u 18.30, uspeo da nauči brzo da radi.

Po uzoru na oca

– Takav sam, meni treba vremena da mi se sve slegne. Eto, u ovim poznim godinama promenio sam koncept života i rada na ulozi. Ilija Isidorović me je naučio da učim i mislim brzo. Lako sam izgradio lik Ilije. Između ostalo, imao sam primer – moj otac je veoma sličan njemu.

Sada kada RTS slavi godišnjice pomalo mu je žao što su zaboravili na njega. On je bio član čuvene dečje radio-grupe Bate Miladinovića i igrao je još kao dete na Televiziji, u eksperimentalnoj fazi. Misli da je, možda, trenutno jedan od najstarijih učesnika koji pamti to vreme. Sa deset godina je igrao u dečjim radio-emisijama.

– Dobio sam glavnu ulogu u jednoj TV drami, ali nismo imali televizor pa sam otišao u Dom armije da je gledam. Otac nas je često vodio u bioskop u Domu armije i video sam da postoji TV sala. Bio sam dvanaestogodišnjak. Portir nije hteo da me pusti u televizijsku salu. Objašnjavao sam mu, ali on nije popuštao. „Ti si klinac, beži”. Šetao sam ispred ulaza i plakao. Tada nije bilo repriza. To neću nikada da zaboravim. Na kraju se umilostivio i pustio me. Odgledao sam poslednjih pet minuta.

Na završetku studija glume od svog profesora Milenka Maričića dobio je ponudu da bude asistent, ali je već bio zaposlen u Ateljeu 212, što mu je bio prioritet.

Vreme u Ateljeu 212

– Volim onaj Atelje 212 u koji sam ušao kao nešto najrođenije. To je bilo 1973. Našao sam se u grupi fenomenalnih glumaca, upravnica je bila Mira Trailović i putovali smo po celom svetu. Atelje 212 bio je pojam za svetsko pozorište. Imao sam sreću da budem deo ansambla i da radim sa Zoranom Radmilovićem, Slobodanom Perovićem, Ružicom Sokić, Mirom Banjac… Ostajali smo posle predstava, pevali, družili se, radovali, lumpovali u bifeu. Taj Atelje 212 više ne postoji, ali nikog ne krivim. Svako vreme nosi svoje.

U Atelje 212 je došao sa preporukama sa Akademije. U početku je igrao male uloge, uglavnom policajce, ali sve se izmenilo posle predstave „Noć tribada” kada je čuveni reditelj Roberto Ćuli rekao: „Gospodo, vi nemate pojma koga imate u pozorištu”. Još ga je pozvao da igra u njegovim predstavama.

– Eto, u „Žigosanima u reketu” sam upravnik zatvora, u „Psi laju, vetar nosi” istražni sudija, u „Sumnjivim licima” ministar, u „Vojnoj akademiji” Risov otac, u „Selo gori” bio sam inspektor, u „Mom rođaku sa sela” general, u „Beloj lađi” profesor Cvetković... U teatru sam odigrao bezbroj uloga i sve su mi drage. Bio sam i osam godina profesor na Akademiji umetnosti BK univerziteta.

Stojanovići su svi talentovani.

Feđini roditelji su bili učitelji, zbog njihove službe rođen je u Aleksincu. Majka je u školi vodila dramsku i folklornu sekciju. Umetničke gene su svi nasledili od nje. Posle je govorila: „Moja najstarija ćerka Mirjana Marić je modna kreatorka, mlađi sin Feđa je glumac, a srednji sin Nebojša je inženjer elektrotehnike i bio je tehnički direktor TV Beograd. Mirjanina ćerka Ksenija Marić Viteker je cenjeni slikar u Americi, gde danas živi i poznata kreatorka. Unuka od drugog sina je Alisa Stojanović i pozorišni je reditelj i profesor na FDU-u. Feđin sin Uroš iz prvog braka bio je filmski reditelj, ali je nažalost umro.

– Ima i izuzetaka, što iskreno podržavam, Zoja se bavi menadžmentom a ne glumom, živi u Luksemburgu, a njen suprug je pravnik.

Za glumu je potreban talenat, smatra. To današnja deca koja na silu studiraju u privatnim školama moraju da znaju. Postoji i faktor sreće, što znači da morate da uđete u dobre projekte. Znao je dosta dobrih glumaca koji su ostali poluanonimni. Za sebe kaže da ne zna da li je imao sreće u životu i u profesiji, ali zna i kako se održao. I da mu niko ništa ne može.

Caption

Mogu da me mrze

– Mogu samo da me mrze, održao sam se i dalje me traže. Voleo bih da sam materijalno obezbeđen, da radim samo jedan posao godišnje, ali to danas nije moguće.

Feđa Stojanović voli da bude u prirodi i pored vode. Voli pecanje. Ima čamac. Nekada je imao i kuću u Rovinju, ali kada se zaratilo more mu je postao Dunav. Čini mu se da je najlepše trenutke u životu doživeo na pustim dunavskim ostrvima sa ćerkom Zojom i ženom. Što bi upecali, to su i jeli. Ćerka je trčkarala sa psom uz obalu. U Rovinju je pecao od morskih pasa do raznih drugih „zveri” u moru, a u Dunavu šarane i ostale rečne ribe.

– Leti najviše volim da budem u Grockoj. Imam vikendicu na Ciganskom brdu, 300 metara od čuvene kafane „Vinogradi” u koju je dolazio Josip Broz Tito. Kada krenemo na pecanje u pet ujutru nema sunca. Dunav je ravan kao ogledalo, sunce polako izlazi, čamcem režemo vodu… To je nezamenjivo.

Zdravo, čika Ilija

– Televizijske serije su čudo! Doživljavao sam da usred Sidneja u kafani naručim jelo i ispostavi se da kelner neće da mi naplati jer je iz Srbije – priča Feđa Stojanović. – Nedavno je prolazio Knez Mihailovom, a deca iz zabavišta su ga pozdravljala sa: „Zdravo, čika Ilija”.A.

Pre Akademije – „Šešir profesora Koste Vujića”

– Igrao sam Branislava Rajića u TV filmu „Šešir profesora Koste Vujića” Milovana Vitezovića (1971), pre Akademije. Bilo je to pravo zadovoljstvo. Zato što sam kao đak imao jednog zanimljivog profesora. Sećam se, profesor matematike me nikad nije izveo na tablu. Na pismenom sam prepisivao, a ako ne uspem, cepao sam papir. On mi je svejedno davao ocenu koja mi treba za uspeh. Na maturskoj večeri sam ga pitao zašto me nikad nije propitivao. „Ja sviram violinu i sigurno znam da ćete vi postati umetnik. Mi umetnici moramo da se podržavamo” – priča Feđa Stojanović. – Inače, za sve nas je bio praznik gledati Pavla Vuisića u ulozi profesora Vujića. Takva lakoća, istančanost. Odigrao je maestralno.A.

Svečano odelo generala Barbunovića

Igrao je mnogo veće uloge u serijama i na filmu nego lik u „Mom rođaku na selu”, ali je iznenađen koliko se njegov general Barbunović dopao gledaocima.

I dan-danas ga ljudi na ulici susreću uz komentar: „Jao, to je ono pravo”, kaže Stojanović. – Reč je o epizodi „Svečano odelo” kada iz protesta što ambasador dolazi u prolazu, obučen za teniski meč, dočekuje ga u gaćama. To je ostavilo veliki utisak na publiku. Ostalo je u mojoj biografiji.

U 16. godini otac mu kupio „škodu”

Veliki honorar zaradio je u filmu „Nikoletina Bursać”. Od tog novca njegov otac je kupio najnoviji model „škode”. Kada je prve pare zaradio otac ga je savetovao: „Nemoj da kupuješ bicikl, kada budeš zaradio više novca kupi motor”.

– Kada sam dobio drugi honorar rekao je: „Nemoj da kupuješ motor, kupićemo kola”. I tako, u 16. godini, zaradim honorar i otac kupi auto. Vozio ga je, sređivao, pokrivao ciradom, a kada sam ja položio u 27. godini to je već bila krntija – smeje se Stojanović.


Komentari1
0ce6c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan Sakos
Sve je baš tako. Održao se ostavio trag.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja