petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57
NE SAMO O POSLU: Igor Kolaković

Nomadski život trenerski

Bivši selektor odbojkaša Srbije sada vodi reprezentaciju Irana i kaže da mu je to do sada – najbolji posao
Autor: Ivan Cvetkovićsubota, 28.09.2019. u 10:00
(Фото Ненад Неговановић)

Igor Kolaković (54 godine) kao selektor odbojkaša Srbije (2006–2014) bio je evropski prvak 2011, a 2007. i 2013. osvojio je bronzanu medalju na šampionatima našeg kontinenta. S njim je naša reprezentacija bila treća i na svetu (2010).

Sada je selektor Irana. Na Svetskom kupu 2017. ga je doveo do bronze, a prošle godine i do trijumfa na Azijskim igrama. Pre toga je radio u Sloveniji i Francuskoj, ali u klubovima. Bio je trener ACH iz Ljubljane (2010–2012) i Kana (2013–2016).

Pobeđene predrasude

Na pitanje kako se našao u Iranu, Kolaković iskreno priznaje da je u početku imao dosta predrasuda u vezi s tom zemljom.

– Ali, dva puta sam s reprezentacijom Srbije bio tamo, pa sam prihvatio ponudu. Naišao sam na divne ljude i, iskreno rečeno, ovo mi je dosad najbolji posao – navodi Kolaković.

S dvojicom pomoćnika smešten je u dva stana u novoj zgradi. Komšije su, kaže, vrlo ljubazne. Zgrada je nova, s recepcijom na ulazu.

– Iz federacije su hteli da budemo bezbedni. Iran je po stopi kriminala mnogo iza nas, ali za svaki slučaj... Za veće probleme nisam čuo, a sitnih možda i ima – dodaje on.

Oseća li se u svakodnevnom životu pritisak Zapada?

– Nisam primetio. Možda i zato što su Iranci navikli na sve vrste pritiska. Njih Amerika pritiska još od revolucije 1979. Drže se vrlo ponosno. U životu običnih ljudi se pritisak ne oseća. Možda jedno vreme kad je dolar porastao u odnosu na njihovu valutu, pa su se pribojavali inflacije. O tim stvarima se, inače, i ne priča. Kao da ne postoje. Ne kažem da nisu zabrinuti, ali se to ne vidi.

Na pitanje kako provodi slobodno vreme, Igor objašnjava kako su restorani u Iranu odlični, mada u ovoj zemlji ne postoji alkohol, što, možda, stvara problem onim strancima, koji zavise od njega. Iranci su, dodaje, vrlo privrženi porodici i često izlaze u prirodu. Naročito za vikend, koji je kod njih četvrtkom i petkom.

On izlazi uglavnom u Engelab, sportski centar na ogromnom prostoru u šumi, kao Košutnjak, na primer, s dvoranama, bazenima, teniskim terenima, teretanama, terenom za golf, trim-stazom s tartanom, restoranima. Može da se uđe samo s propusnicom, koju kao članovi reprezentacije imaju. Slobodno vreme najčešće provodi s Aleksandrom Ćirićem, našim bivšim reprezentativcem, a sada selektorom Irana u vaterpolu. Druži se i s našima iz ambasade, naročito s vojnim atašeom Predragom Prlićem. U ovu malu koloniju spadaju i Iranci, koji su nekada radili u Jugoslaviji i Srbiji.

Na poslu s iranskim odbojkašima (Fotografije iz lične arhive I. Kolakovića)

Kolaković ističe da su uslovi za rad u Iranu mnogo bolji nego u Srbiji. U Sportskom kompleksu Azadi, postoji kamp koji je sagrađen za Azijske igre 1974. s namerom da na njemu budu i Olimpijske igre. U njemu su smešteni odbojkaška, košarka i rvačka federacija i savez za dizanje tegova sa svim pratećim objektima za trening i takmičenja. Tu su i jedan od najvećih fudbalskih stadiona na svetu za 120.000 gledalaca, pet sportskih dvorana od kojih najveća prima 12.000, olimpijski bazen, veštačko jezero za kajak i veslanje, velodrom, strelište, hipodrom. Tamo provode puno vremena, od 8 do 20 časova i svakodnevno treniraju. Svi reprezentativci žive u Teheranu. Njihovo prvenstvo Kolaković prati uglavnom preko video-materijala. Ove godine sedmorica-osmorica iranskih odbojkaša ide napolje: u Evropu, Kinu... Neki su otišli još ranije.

Priznaje da je iznenađen koliko mnogo znaju o Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Vrlo su prijateljski nastrojeni prema nama. Možda nas povezuje i ista sudbina zbog sankcija.

Srpska škola odbojke

I pre Kolakovića neki naši odbojkaški treneri radili su u Iranu. Naš sagovornik kaže kako su oni ostavili dubok trag. Igrači Jovice Cvetkovića su sada u seniorskoj reprezentaciji i svi o njemu pričaju u superlativu. I o Slobodanu Kovaču, koji je pre njega vodio njihovu seniorsku reprezentaciju, koja je u tom periodu ostvarila najbolje rezultate. U Iranu su radili i sadašnji predsednik saveza Zoran Gajić i Milorad Kijac. Naša odbojkaška škola je vrlo zastupljena, a veruje da je jedan od razloga što su njega pozvali za selektora sigurno i to što su prethodni naši treneri ostavili dobar utisak.

Objašnjavajući koji su  sportovi najpopularniji u Iranu, Kolaković kaže kako je, kao i u celom svetu fudbal iznad svih, ali odbojka nije mnogo iza njega.

–Odbojka je neverovatno popularna. Niko na svetu, a bio sam i u Poljskoj i Brazilu, ne može da se meri s Iranom. Kad smo igrali u Urumiju, gradu u kojem od hotela do dvorane treba 10 minuta, putovali smo dva sata, jer su svi želeli da se slikaju s reprezentativcima, da ih dotaknu... Ozbiljne policijske snage su morale da održavaju red, mada su znali da su svi dobronamerni, ali ko zna kad bismo stigli na utakmicu da njih nije bilo. Najuspešniji sportisti su im dizači tegova, rvači, džudisti... Kolektivne sportove žele da razvijaju. U vaterpolu su s Ćirićem posle 45 godina osvojili prvu medalju na Azijskim igrama– podseća Igor.

On procenjuje i da bi u odbojci mogli dosta toga da ostvare: za dve i po godine savez je promenio tri predsednika, a sada će, možda, da dođe i četvrti. Neki put imaju, što se plasmana tiče, takve zahteve, koji nisu laki ni za Rusiju, Srbiju, Ameriku... U reprezentaciji je bilo dosta starih igrača, mladi nisu imali prilaz, a on želi upravo njih da pripoji A reprezentaciji, jer misli da vrede, imaju talenat.

S Draganom Kobiljskim

Cilj: plasman na Olimpijadu

– Cilj mi je da se u januaru plasiramo na Olimpijske igre, koje se u julu iduće godine igraju u Tokiju. Tad je i kraj mog ugovora. Za dve i po godine mog rada osvojili smo prvu medalju u istoriji iranske odbojke – bronzu u Svetskom kupu. Prvaci Azijskih igara su već bili. U Ligi nacija smo zauzeli drugo mesto u ligaškom delu, a peto na finalnom. Sada ih svi ozbiljnije shvataju.

Kako izgleda nomadski život trenera i njegove porodice u Iranu?

– S obzirom na to da sam u Teheranu po ceo dan u kampu moja žena Sandra bi bila prilično usamljena, mada je, razume se, dolazila. Na sreću, moja sezona sada ne traje čitavu godinu, pa smo od jeseni do proleća praktično zajedno. Stariji sin je završio master u Francuskoj i sada radi u Beogradu, a mlađi je profesionalni rukometaš u Francuskoj.

Iranska saobraćajna pravila

– Ne samo kultura nego su i odnosi u Iranu drugačiji od onih u Evropi. Doduše, podseća na našu zemlju od pre 50 godina. Ljudi su otvoreni, veoma ljubazni... Religija je izražena, ali ne u onolikoj meri koliko sam zamišljao. Poštuju je, ali nisu toliko opterećeni njome. Na svakom koraku se vidi njihova ljubav prema zemlji. U Teheranu su na svakom mostu zastave Irana. I u inostranstvu se vidi koliko vole svoju otadžbinu. Na primer, kada igramo u Italiji svi Iranci iz Evrope dođu da gledaju utakmicu. Saobraćaj im je, doduše, atipičan u odnosu na evropska pravila. Imaju neka svoja, koja na početku izgledaju opasno i čudno. Recimo, iz zadnje leve trake direktno izađu i pređu tri poprečne, neki put i bez signalizacije. Ne voze prebrzo, pa možda zato i uspevaju da na auto-putu od tri trake naprave šest. Neki put i motociklisti voze u suprotnom smeru, jer im je daleko da zaobilaze. Traže lakša rešenja u svim situacijama. Po tome podsećaju na nas, ali su otišli dalje – kaže Kolaković.


Ostavka zbog odgovornosti

–Teška je situacija za trenere. Kad je popularnost sporta velika, onda svi znaju sve najbolje, a u suštini su daleko od problematike. Iranska federacija pruža veoma dobre uslove i dobru podršku. Važno je da imamo dobre odnose u stručnom štabu.

Iranci su vrlo emotivna nacija. Kod njih je neverovatna doza borbenosti. Zbog razočaranje mogu potpuno da stanu, da se parališu. Amplituda ide od radosti do razočaranja. Ne čitam njihove novine – oni bi da budu svetski prvaci.

U Srbiji sam imao unutrašnji pritisak i odgovornost i prema zemlji, koju doživljavam kao svoju. Zbog toga sam i podneo ostavku, jer sam osećao moralnu odgovornost za rezultate na Svetskom prvenstvu 2014. u Poljskoj. U drugoj zemlji bih ostao dok me ne smene.

U Francuskoj pet minuta posle utakmice niko ne zna da li je bio poraz ili pobeda. Nikome više nije stalo do toga šta se događalo. Ide se dalje. Za razliku od nas i Iranaca relaksirani su od borbe na život ili smrt.

Slovenija je između Srbije i Francuske. Profesionalan odnos, emocije, ali ništa nije sudbonosno. U Iranu sam profesionalac, nema tog pritiska, koji nosi Srbija.


Bez verskih ograničenja u sportu

Iran je teokratska država, ali u sportu nema verskih ograničenja. Ne prekidaju utakmice da bi se molili, za vreme Kurban bajrama sportisti ne moraju da čekaju da padne mrak, pa tek onda da jedu... Jednostavno, da bi se u sportu postizali uspesi mora da se sprovodi sportski režim.


Komentari2
c0874
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zick
za mene je ovo jedan prelep text o zemlji,njenom sportu koju,ipak malo poznajemo. davno je u njoj radio čovek iz mog kraja-zvali smo ga "mali"Raja(samo zbog njegovih godina).
Zeljko
Postovanom g- dinu Igoru Kolakovicu zelim sve najlepse u zivotnom i sportskom polju. Divna osoba i fenomenalan trener... Pozdrav iz Chicaga

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja