četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:07
TEMA NEDELjE: ZAŠTO SRPSKI KAPITAL NIJE POŽELjAN U REGIONU

Širom smo otvorili vrata za strani kapital

Šta to našim privrednicima smeta na domaćem terenu, pa moraju svoje imperije da uvećavaju van Srbije, pita Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta
Autor: Marijana Avakumovićponedeljak, 23.09.2019. u 14:33
Аеродром у Порторожу у власништву Миодрага Костића (Фото Аеродром Порторож)

Nekritičko i bespogovorno prihvatanje gotovo svih zahteva Evropske unije za liberalizaciju različitih aspekata kretanja tokova robe i kapitala dovelo je do toga da je Srbija danas zemlja s maksimalno otvorenim vratima za priliv stranih investicija (što se i dodatno stimuliše dodeljivanjem podsticaja), dok za razliku od toga nema recipročnih mera sa strane bivših jugoslovenskih republika, pre svega Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, smatra Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– U mnogim slučajevima prepreke nisu zakonske („jer mi poštujemo evropske propise kao članice EU”), već administrativne, birokratske i postavljene na lokalnom nivou (npr. dozvole i saglasnosti – kao na primer „mi smo vas prihvatili kao investitora, ali morate s lokalnom samoupravom da rešavate probleme”). Reč je o perfidnim pokušajima onemogućavanja plasiranja srpskog kapitala, jer se on oseća kao nedobrodošla konkurencija. Pojedine kompanije koje su ipak preskočile te prepreke i opstrukcije pokazale su da „nije bitno koje je boje mačka, već da hvata miševe”, pa su ipak uspešno započele poslove u Sloveniji (hoteli u vlasništvu „MK grupe” i slični) – navodi Filipović.

Prema njegovim rečima, poseban slučaj je Hrvatska, koju i njeni biznismeni, kao na primer Emil Tedeski nedavno, kritikuju da su suviše zatvoreno društvo koje se i danas ponaša u mnogim aspektima kao da su sukobi iz prošlosti još uvek u toku ili su završeni juče, a ne pre skoro 25 godina.

– Ne čudi uzbuna oko „Kraša”. Setimo se samo panike sa „srpskim čokoladicama u novogodišnjim paketićima za hrvatsku decu” od pre nekoliko godina. Nažalost, na čelu podsticanja takve atmosfere često su najviši državni predstavnici, pa ne čudi da i obični građani potpadaju pod takvu klimu. Međutim, kako je Hrvatska postala izrazito emigraciono područje od ulaska u EU, sasvim je sigurno da će se pojačati angažovanje radnika iz Srbije i BiH, te će i pristup kapitalu iz ovih zemalja biti olakšan – kaže Filipović.

Naš sagovornik smatra da će se s vremenom sasvim sigurno smekšati pozicije i mišljenje o ulaganjima poslovnih ljudi iz Srbije, ali je, po njegovom mišljenju, ključno pitanje: zbog čega naši biznismeni nisu prvo iscrpli mogućnosti profitabilnih ulaganja u Srbiji, pa da nakon toga viškove kapitala kojima raspolažu ulažu u širenje na regionalnom tržištu.

– Šta im to smeta na domaćem terenu, pa moraju svoje imperije da uvećavaju van Srbije? Da li se radi samo o atraktivnosti tržišta (nijedno tržište bivših republika nije po snazi veće od srpskog) ili su u pitanju neke druge prepreke na koje nailaze kod kuće? Da li su te prepreke ekonomske prirode i zavise li od ekonomske politike koja se vodi – pita profesor Ekonomskog fakulteta.

Ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, kaže da se stalne političke tenzije na relaciji Zagreb – Beograd reflektuju i na biznis. Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj postoje određene kvaziadministrativne prepreke, kao opravdanje za nekoga ko nije poželjan.

– Tamo uglavnom prolaze male srpske investicije, ali veće su na radaru javnosti. Videli smo ovih dana da za ulazak na hrvatsko tržište postoje zaobilazni putevi, kao što je uradio Šaranović preko berze. Hrvatska, inače, nije raspoložena za dolazak stranih preduzeća, ne samo srpskih – dodaje Đogović.

S druge strane, kaže on, ne može se reći da je slovenačko tržište zatvoreno za ulaganja srpskih privrednika. Crna Gora, Makedonija i Bosna, u kojoj posluju „Telekom”, „Dunav osiguranje”, Komercijalna banka, takođe su otvoreni za investicije naših privrednika.

Nesrazmeru između ulaganja slovenačkih i hrvatskih preduzeća u Srbiju i naših tamo objašnjava činjenicom da je u Sloveniji i Hrvatskoj proces privatizacije završavan kada je kod nas počinjao.

– Ne vidim ništa loše u tome da neko dođe ovde ako plaća porez i dobro posluje. To više ne bi trebalo da bude tema, da li je Srbin ili Hrvat. Dakle, ako neko povećava vrednost kompanije, radi u korist preduzeća, zaposlenih i čitavog društva, dobro je došao – kaže Đogović.


Komentari15
63d6f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иван Грозни
Ми стално кукамо како нам не дају да улажемо у земље у окружењу. А ко нам то брани да улажемо у остатку света?
Бранислав Станојловић
Само тако! Распродајте све! Дајте контролу над српском економијом 4ом Рајху!
Boki
Ko vam je kriv kada niste u stanju sami rukovoditi? Ko ne ume biti svoj gazda, taj ume biti tuđi sluga.
Preporučujem 5
Леон Давидович
И државно власништво имало је неких предности. На пример држава је могла да отвара предузежа у неразвијеним срединама и тако обезбеди опстанак становништва у тим срединама. Приватно власништво занима само зарада и то најчешће у већим срединама са добрим комуникацијама, а баш их брига за неразвијене области. И наравно баш их брига уопште за државу и њено становништво.Због боље зараде становништво се одлучује за одлазак у земље са бољом зарадом. Све су то губици за државу.
Gustav Floberka
Koliko od tih "političkih fabrika" je pravilo dobit nije pitanje jer je odgovor "nula". Koliko ih je uopšte preživelo izlazak iz samoupravnog socijalizma, ukazuje na uspešnost te politike. Ali koga briga za gubitke kad se radi sa tuđim parama - uostalom, nečiji gubitak je nečiji dobitak. Umesto fabrika, mogli su te ljude da plate da budu rendžeri, da čuvaju šumu, vodu, prirodu... tako bi ostali tamo, radili svoje posede, i činili dobro celoj zajednici, umesto pravljenja večitih gubitaka..
Preporučujem 1
Леон Давидович
@ Gustav Успешност неког предузећа није условљена власништвом већ је резултат пословања предузећа. Сваки дан читамо о неким приватним компанијама које су банкротирале или су у губитцима. Дакле питање власништва није алиби који ће неког заштити од лошег пословног успеха.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Milan M. Mišković
Političke elite periferijskog kapitalizma, gde spada i Srbija, pravdaju vlast ulaskom kapitala koji beži iz centra EU u potražnji za jeftinom radnom snagom. Strani kapital otvara vrlo slabo plaćena radna mesta, ucenjuje i lišava moći sindikate i radnu snagu. U bojnom polju nije više sukob sindikata i kapitala nego nacije pritiv nacije. Ideal nije ne biti eksploatisan, nego biti uposlen i stalno eksploatisan. Na delu je represivna tolerancija kapitalizma. Antikapitalizm nema organizaciju.
vera
Tvrdim da su glavni krivci za rasprodaju Srbije ekonomisti ! Od te struke se ocekivalo da usmerava STRUCNO privatizacije, a ona se sada budi ovakvim zakasnelim komentarima ! Niste valjda mislili da smo mi, obicni gadjani posle samoupravljanja mogli da razumemo akcije, dividende i ostale stvari koje su odjednom izronile ! A narocito zasto sve budzasto prodajete nekim stranim ljudima ? Zasto su ekonomisti cutali kad su tada jedino oni mogli znati sta se zbiva ? Jako ih osudjujem !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja