subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:13

Tranzicija ka zelenoj ekonomiji u transportu

​Danas postoji određeni konsenzus da elektrifikacija u sektoru transporta predstavlja novu realnost i donosi zelena rešenja koja će se dalje razvijati kao odgovor na postojeće ekološke probleme
Autor: Dr Dejan Zlatkovićsreda, 25.09.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Ekonomski razvoj jedne zemlje i regiona u velikoj meri je determinisan razvojem tržišta transportnih usluga i uklanjanjem osnovnih transportnih barijera kroz promovisanje bezbedne, efikasne i na principima zaštite životne sredine zasnovane i dostupne transportne usluge. Neometani protok ljudi, roba i usluga olakšava trgovinsku razmenu, smanjuje vreme i troškove transporta i čini ekonomiju konkurentnijom.

S druge strane, transportni sektor je jedan od glavnih katalizatora zagađenja vazduha i važan je deo emisije nepoželjnih azotnih oksida (NOx). Na globalnom nivou, približno trećinu ukupne potrošnje energije i 20 procenata ukupnih emisija ugljendioksida (CO2) uzrokuje transportni sektor. Uvažavajući neophodne potrebe i rastuću tražnju za transportom, potrošnja energije i emisija štetnih gasova teže da se dodatno uvećaju preteći ciljevima Pariskog sporazuma i Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN Sustainable Development Goals).

Tranzicija ka zelenoj ekonomiji predstavlja strateško opredeljenje da se neophodne investicije koje doprinose poboljšanju životne sredine stave u središte investicione aktivnosti kao podrška sistematskom rešavanju ekoloških problema (kvaliteta vazduha, buke i eliminisanja negativnih eksternalija). To zahteva holistički pristup u definisanju buduće transportne politike.

Danas se u akademskim i stručnim krugovima razmatraju različiti modeli u cilju smanjenja emisija štetnih gasova kroz sprovođenje mera niskih emisija (promovisanje korišćenja električne energije, alternativnih, sintetičkih goriva i biogoriva), zatim putem mera povećanja efikasnosti (različite forme podeljene mobilnosti, uvođenje autonomnih vozila) i putem promovisanja ekološki podobnijih vidova prevoza. Svaka od ovih mera zahteva promene u ponašanju korisnika i poverenje u nove načine realizacije mobilnosti.

Inovacije, istraživanja i nove tehnologije u transportu uglavnom su bazirane na principima dekarbonizacije i usmerene na smanjenje CO2. U 2017. godini oko 1,5 odsto od ukupno registrovanih novih automobila u Evropskoj uniji, činili su električni automobili (EEA, 2018), dok je van unije Norveška bila lider sa približno 40 procenata novih električnih vozila (EAFO, 2018). Međutim, iako električna vozila u toku eksploatacije ne emituju štetne gasove, sam način njihove proizvodnje razlikuje se u odnosu na proizvodnju konvencionalnih vozila i podrazumeva inicijalno veću potrošnju energije koja najčešće ne stiže iz obnovljivih izvora. Uz to, treba imati na umu i pitanja cirkularne ekonomije pri proizvodnji i budućem recikliranju baterija u kojima se nalaze retki metali (kobalt, nikl i mangan). Uprkos tome, danas postoji određeni konsenzus da elektrifikacija u sektoru transporta predstavlja novu realnost i donosi zelena rešenja koja će se dalje razvijati kao odgovor na postojeće ekološke probleme.

Korak dalje idu istraživanja na upotrebi vodoničnih goriva. Vodonik je najzastupljeniji hemijski element u univerzumu i pruža neverovatan potencijal kao gorivo. Može se proizvesti iz različitih izvora – uglja, nafte, prirodnog gasa, biomase i vode. Iako pruža razne mogućnosti, veštačka proizvodnja vodonika je danas skupa i složena. Trenutno, vodonik se pretežno proizvodi iz metana vodenom parom putem hemijskih procesa transformacije koja uključuju emitovanje ugljenmonoksida. Moguća je i proizvodnja elektrolizom slane vode ali je trenutna tehnologija proizvodnja vodiničnih goriva energetski veoma intenzivna i višestruko skuplja od proizvodnje konvencionalnih goriva. Trenutno je u svetu proizvedeno svega oko 12,000 automobila na vodonični pogon. Međutim, izgledi su da će upotreba vodoničnih goriva naći svoju primenu u budućnosti, naročito kad je reč o savladavanju većih rastojanja.

Redefinisanje transportne politike je, stoga, neophodno bazirati na novim trendovima i tehnološkim rešenjima uz takozvanileapfrog pristup, odnosno preskakanjem zastarelih tradicionalnih pristupa i fokusiranjem na pitanja povećanja realizacije mobilnosti na bazi električne energije (dobijene korišćenjem obnovljivih izvora energije) i alternativnih goriva, pružanjem adekvatnih podsticaja za korišćenje električnih vozila, uz razvoj prateće infrastrukture radi autonomije kretanja na većim rastojanjima, kao i usredsređivanjem na pitanja cirkularne ekonomije i razvijanja neophodnih kapaciteta za reciklažu električnih komponenti i baterija.

Ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
e88f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja