petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:38
SEĆANjE NA KAFANE

Sigurne muške kuće

Autor: Miloš Lazićutorak, 17.09.2019. u 10:21
(Фото Жељко Синобад)

U galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković večeras u 19 časova biće otvorena izložba fotografija Željka Sinobada, dugogodišnjeg foto-reportera kuće „Politika”, pod nazivom – „Kafane”. Zbog čega u tom hramu znanja, posmrtnom legatu plemenitog Endrua Karnegija, ne zna se, ali to je izbor priređivača, digitalnog časopisa „Grain” (Zrno) koji je već organizovao nekoliko sličnih izložbi velikana fotografije.

Ne postoji bolje mesto za priču o kafani nego što je Beograd. Jer, prvu kafanu na tlu Evrope otvorili su Turci još 1522, godinu dana nakon što su osvojili Beli grad, i to negde na Jaliji, na današnjem Dorćolu. Posle onih u Meki i Kairu, ova naša bila je treća na svetu. U Carigradu je, na primer, prva kafana otvorena tek 20 godina docnije, a Beč je na sličnu mušku radost morao da pričeka još vek i po!

Ali, ustanovljeno je da je grad na ušću Save u Dunav imao nešto veoma slično kafani još u 6. veku: kako je otkrio dr Vidoje Golubović, posle Ben Akibe (Branislava Nušića) najveći srpski „kafanolog”, u beleškama nekog Prokopija, koji je lutao ovim krajevima kao pismeni žbir vizantijskog cara Justinijana, u Beogradu je zatekao čudno svratište zvano – pandokeon, gde se moglo noćiti, pojesti i popiti. Pilo se vino, ređe pivo, a medovina je bila privilegija vlastele. Rakiju su nam tek docnije doneli iz Anadolije, da bi brzo postala najomiljeniji „turcizam” ovih prostora. Inače, te pandokeone je spominjao i Borislav Pekić u svom „Zlatnom runu”!

Najstarija „živa” kafana u Beogradu je „Znak pitanja”, koja se nalazi u komšiluku Saborne crkve, a tamo je tek od 1822. godine.

S druge strane, ne računajući hanove, imarete i karavan-saraje, prema varljivim podacima, najstariji hotel po evropskim uzansima sklepan je na tavanu danas neopozivo zatvorene kafane „Kod grčke kraljice”. Tu zgradicu je tridesetih godina pretprošlog veka sazidao neki Despot Lazarević kako bi u njoj otvorio kafanu s konačištem zvanu „Despotov han”. U potkrovlju je upriličio šest dvokrevetnih soba, da bi već posle desetak godina dozidao sprat i udvostručio kapacitete (za koje se po gradu ispod glasa govorkalo da ih koriste izvesne gradske dame za svoje sumnjive „poslovne sastanke”), ali je sve netragom nestalo uoči rata, drugog svetskog.

„Najkafanskija” ulica u Beogradu inače nije Skadarska s nakićenom „Skadarlijom”: u njoj je samo najveća koncentracija sigurnih muških kuća „po kvadratnom metru”. Neuporedivo više kafana nalazi se iza ćoška, a u Ulici Strahinjića Bana. Niko nikada nije ustanovio koliko ih je: izvesni zaludan radoznalac koji je to pokušao odustao je uz obrazloženje da dok ih prebrojiš od Kalemegdana do Bajlonija, za leđima ti već nikne neka nova.

Osim što niču, beogradske kafane i nestaju. Ono, nestaju i knjižare, ne zna se šta više boli. Samo u poslednjoj deceniji iz gradskog zemljopisa izbrisano je dvestotinak poznatih kafana. A to je trend koji traje! Kada je 1996. godine zatvaran legendarni „Orač”, poviše Slavije, peticiju za spas tog svratišta potpisao je i gradonačelnik lično, ali, naravno, uzalud.

Kad su u kafanu došli „izbacivači”, zatečeni gosti su izneli sav sitan i krupan inventar, sve s raspaljenim roštiljem, i preneli ga „na rukama” u čubursku kafanu „Vltava”, koja je istog časa pokrštena. Nadenuto joj je ime nestale posestrime, ali je i ona promenila namenu i u njoj se danas šepuri – bakalnica.

– Spominjati tragične sudbine  „Golupca”, „Šumadije”, „Lipe”, „Srpske kafane”, „Domovine”... i sijaset drugih moglo bi samo da rastuži, ali ne i da pomogne – rekao je Željko Sinobad, autor izložbe. – Zato sam pokušao da bar fotografijama koje su nastajale u toku poslednjih tridesetak godina, mahom u Beogradu, sačuvam makar delić tog raspevanog duha prestonice i cele Srbije.

Srdačno se nasmejao na šeretsku upadicu novinara da je očigledno reč o kulturnoj manifestaciji – humanitarnog karaktera.


Komentari6
3eb24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan M
Ne spadam u starije generacije, ali s ejos uvek sa setom secam kafana koje seu nestale Užička kremna, Vidin kapija, Marš na Drinu, Žagubica, Savinac, Mala astronomija, Smederevo, Komunalac...
Srbin Srbinovic
Nabrojanim kafanama treba dodati: Grmec, Takovski lad, Zoru, Brodarac, Gplubac, Gradistanac, Tisa, Manjez i mnoge druge. Sa gasenjem tih kafana poceli su da nam gase i dusu grada i kulturu. Zato Beograd i izgleda kako izdleda. Ja sam iz Beograda kao '68 otisao i svratim po nekad i uvek se razocaram "betonizacijom Beograda i novokomponovanom arhitekturom bez duse. Beogras je ostao bez duse i ljudi.
Preporučujem 5
Simon Saivil
U Benkovcu, (Ravni Kotari-Bukovica u Dalmaciji) u vecinski srpskom gradu do 1995, bila je kafana-gostiona-menza, sa znacajnim imenom Sumadija. Postojala je, mislim, i prije 2og Svjetskog Rata, i bila je otvorena i za vreme zadnjeg rata. Svjetlo pred njom je nocu zmirkalo, a autor ovih redova je dosao na sastanak, i ubijen iz pistolja, u potrazi za istinom o sebi i ljubavi. Krv je polako curila kroz ustirkanu mu bijelu kosulju. Bio je svorc! Voz je otisao na sjever, prema Kninu, u 7:10 uvece.
Астрономија
Мала исправка. Није "Орач" исељен и срушен 1996, већ знатно раније, можда чак и 1986. А што се тиче петиције, треба додати и обећање градских власти Ђоки Вјештици ("Београдска разгледница" радија Студио Б) да ће након изградње нове стамбене зграде на тој локацији, ресторан "Орач" добити простор у приземљу, тако да би селидба у "Влтаву" била само привремена. Погађате да од тог обећања није било ништа.
Сведок
Драги комшија из (Велике) "Астрономије", ваша мала исправка је погрешна. Градоначелник који се спомиње у тексту био је Небојша Човић, што значи да је, ипак, то било 1996. И никаквих обећања није било већ имовинских права угоститељског предузећа "Три грозда" које је, нажалост, у међувремену добило новог власника, а он то продао ђутуре.
Preporučujem 1
dd
Nadam se da ima fotografija čuburskih kafana jer od njih nije ostalo ništa. "Čuburska lipa" je srušena i tu se zidaju basnoslovno skupi stambeni kvadrati. "Sokolac" je pretvoren u ShopGo. "Čuburi" u Pejtonu stalno visi mač nad glavom zbog atraktivne lokacije ovog zanatskog centra...Pradeda, deda i njihovi pajtaši sitne zanatlije i trgovci i po neki zalutali bogataški tatin sin željan avanture ostavili su i novac i mladost i starost (a po neki i život) u njima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja