nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
INTERVJU: general-major DžON HERIS, komandant Nacionalne garde Ohaja

Služba na Kosovu mi je promenila život

Autor: Milan Galovićponedeljak, 16.09.2019. u 22:55
(Фо­то На­ци­о­нал­на гар­да Оха­ја)

Među zvanicama na promociji najmlađih oficira Vojske Srbije, održanoj u subotu u Beogradu, bio je i američki general-major Džon Heris, komandant Nacionalne garde Ohaja. U Srbiji je boravio u višednevnoj poseti, u okviru Programa državnog partnerstva između Srbije i Ohaja koji se, sa ciljem unapređenja vojne saradnje sa SAD, sprovodi od 2006. godine.

Koje teme ste razmotrili sa sagovornicima iz Srbije, da li su dogovoreni konkretni planovi saradnje Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije?

Imao sam niz značajnih sastanaka – s premijerkom Anom Brnabić, ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem i vojnim zvaničnicima. 

Razgovarali smo o aktivnostima koje sprovodimo, kao što su one iz domena sajber-bezbednosti, verske službe, vazduhoplovstva i medicinske obuke koja se izvodi na VMA. Planiramo razvoj saradnje u oblasti sajber-bezbednosti, nastavak saradnje u okviru našeg partnerstva u svim oblastima, planiramo novi trilateralni vojnomedicinski angažman Nacionalne garde Ohaja, Vojske Srbije i armije Angole. Nadamo se da će taj angažman biti sproveden u Angoli naredne godine.

Razmatramo dalji razvoj saradnje, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane i vazduhoplovstva, Vojska Srbije i mi koristimo isti tip helikoptera H-145, tako da možemo zajednički da radimo na obuci. Što se tiče protivvazdušne odbrane, razmotrićemo mogućnosti saradnje u oblastima interoperabilnosti, taktike i procedura.

Program državnog partnerstva se ne odnosi samo na vojnu, već i na civilnu saradnju?

Nacionala garda, da se tako izrazim, otvara vrata, otvara kontakte. U oblasti civilno–civilne saradnje Ohaja i Srbije, pobratimili su se gradovi Južni Juklid i Kraljevo. Kada se civilne veze uspostave, mi im prepuštamo da sami rade na jačanju saradnje. Dobar primer toga bila je poseta premijerke Brnabić Ohaju, razgovaralo se o akademskoj saradnji, jedan moj saradnik je napravio kontakt između univerziteta u Beogradu i Ohaju, biće potpisan memorandum o razumevanju kako bi sarađivali, a fondove, odnosno podršku, za tu saradnju dobiće od Stejt departmenta.

Da li će SAD nastaviti da podržavaju razvoj baze „Jug” Vojske Srbije?

Nastavićemo sa saradnjom kada je baza „Jug” u pitanju, mi smo posvećeni zajedničkim vežbama koje će se održavati u toj bazi koja nas, inače, podseća na bazu „Garfild” u Ohaju, u kojoj unapređujemo naše procedure i tehnike. U tome je sličnost ove dve baze – koristi se moderna oprema. Tokom saradnje mi smo prihvatili neka iskustva iz baze „Jug” a Vojsci Srbije smo predstavili neka naša.

(Foto Ministarstvo odbrane)

Da li je u planu odlazak pripadnika Vojske Srbije na obuku, ili možda vežbu, u SAD?

Još pravimo plan za narednu godinu, imamo u vidu nekoliko aktivnosti vezanih za razmenu ljudstva. Nije u pitanju veći broj pripadnika Vojske Srbije, koji bi išli u Ohajo, nastavićemo da podržavamo vežbe kao što je „Platinasti vuk” ili dolazak američkih mobilnih timova u Srbiju. General Mojsilović i ja smo u razgovoru došli do zajedničkog zaključka da nam je mnogo važniji kvalitet zajedničkih aktivnosti od kvantiteta. Mi smo za ovih 13 godina partnerstva uspeh često merili brojem zajedničkih angažmana. I dalje govorimo o broju zajedničkih aktivnosti, ali ćemo nastojati da one budu što kvalitetnije i sagledavaćemo da li je nakon njih naše ljudstvo spremnije. Bilo da je reč o seminarima ili saradnji na planu podoficirskog kadra, ako uvidimo da nije došlo do poboljšanja sposobnosti naših vojnika – modifikovaćemo te aktivnosti ili ćemo prestati s njima.

Vi se pilot helikoptera, da li vas je to motivisalo da pokrenete pitanje saradnje u oblasti vazduhoplovstva, posebno helikopterskih jedinica?

Imam duboko poštovanje prema helikopterskim jedinicama, ali važnije od toga je što Srbija kupuje helikoptere H-145 kakve imamo i mi. Štaviše, Vojska Srbije ima moderniju verziju ovog helikoptera od naše. To otvara mogućnosti za saradnju u oblasti održavanja i bezbednosti. Takođe, planiramo saradnju na poljima medicinske evakuacije vazdušnim putem i vazduhoplovne medicine uopšte, zdravlja pilota.

Odlikovani ste za zasluge u globalnom ratu protiv terorizma i za službu na Kosovu. Na kakvim zadacima ste bili angažovani?

Bio sam komandant bataljona u sastavu Kfora 2004–2005. godine. Bio sam odgovoran za bezbednost na području Vitine i to je bilo iskustvo koje mi je promenilo život. Na Kosovo sam došao posle nereda 17. marta 2004. godine, poznata mi je priroda tog događaja, kao i složena situacija u regionu. Duboko cenim duh naroda zahvaćenog tim zbivanjima. Komandovao sam pešadijskom jedinicom Nacionalne garde. Što se tiče odlikovanja u vezi s globalnim ratom protov terorizma, to je medalja dodeljana mnogim vojnicima koji su služili u svojim jedinicama u vreme globalnog rata protiv terorizma.

Srbija ima razvijenu vojnu saradnju s Rusijom i sve intenzivniju s Kinom. Da li to smeta Nacionalnoj gardi Ohaja i SAD?

Naši odnosi se zbog toga neće promeniti. Ovo je 2019. godina, ne radi se više samo o bilatelarnim saradnjama. Vlada Srbije mora da radi ono što je najbolje za Srbiju. Naš cilj je da naše dve strane imaju najbolje vojne snage koje mogu da imaju, a centralni deo tih napora je izgradnja poverenja u našim odnosima. Političarima ostavljamo političke odluke.

Garda je operativna sila raspoređena širom sveta

Ovih dana obeležena je godišnja terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine, koji su promenili Ameriku i svet. Na koji način je ovaj događaj uticao na Nacionalnu gardu Ohaja?

Želim da zahvalim narodu Srbije, gde god smo bili ovih dana ljudi su nam izražavali saučešće i žaljenje zbog onoga što se desilo 11. septembra. Veoma cenimo to. To je bio jedan od najznačajnijih događaja koji je promenio strukturu, suštinu i prirodu Nacionalne garde. Pre 11. septembra Nacionalna garda je bila strateška rezerva. Znali smo da bismo, ako bi negde došlo do sukoba, bili uključeni u taj konflikt u nekoj kasnijoj fazi. Danas, zbog globalnih okolnosti u kojima živimo, Nacionalna garda je operativna sila. Raspoređujemo se širom sveta s aktivnim pripadnicima vojske i vazduhoplovstva. Uglavnom imamo novu opremu i pristup najboljim poligonima u SAD. Ali najvažnije je da naše starešine sada imaju ogromno iskustvo stečeno u misijama širom sveta i to u svakoj vrsti okruženja. Nacionalna garda danas je moderna, relevantna i veoma angažovana.


Komentari16
f8714
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Kraljević
Bole; niste dobro obavešteni! Naime, u nemačkom zakonu postoji klauzula po kojoj SAD zadržava pravo da ukoliko recimo sutra parlament izglasa da se američke baze izmeste iz te zemlje, tu odluku može poništiti. Baš nedavno je bila emisija na nemačkom ARD-u o toj temi...
Dragan Pik-lon
Lepo bogami,nasi idu u SAD-ve da se obrazuju.Oni idu na VMA.Imamo zajednicke vezbe u centralnoj Srbiji.Idemo na vezbe u Ameriku.Imamo uzajamni imunitet.Pitam se,zasto nememo zajednicke vezbe u srcu Srbije-KiM-tohiji?Samo to bi pokazalo da SAD-ve imaju prijateljski odnos i postene planove prema svom vernom savezniku iz oba svetska rata.Savezniku koji im je spasao 500 pilota.Sto znaci 500 aviona vise protiv Hitlera na severnom frontu.Da li je to mali udeo srpskog Naroda u pobedi nad fasizmom?
DekaPro Antiprevejanovic
Код оваквих текстова сетим се Срба са Метохије и Косова и Ђенерала Милана Недића. Међу београдском ''интелигенцијом'', опозицијом и позицијом је популаран ''антиревизионизам'', ''антифашизам'', ''боље гроб, него роб'', док се за то време у Београду сликају и промовишу окупатори.
Marko Kraljević
Sve fino, lepo i diplomatski... Ali ne treba zaboraviti; one zemlje u kojima Amerika ima svoje baze su u posedu Amerike.
slamkamenac
@Bashkim: Ukljucujuci i Meku i Medinu, u pravu ste.
Preporučujem 3
Bole
Nije tacno. U Nemackoj, Belgiji, Spaniji, Italiji Grckoj itd te baze postoje na osnovu medjudrzavnog ugovora kojima zemlja domacin ustupa zemljiste na odredjeno vreme. Kad se baze zatvore, to se zemliste vraca domacinu. U Nemackoj, neke su pretvorene u poslovne parkove, civilne aerodrome, ili barake za zbrinjavanje izbeglica. U Hajdelbergu recimo, velika americka baza bice predata univerzitetu da se tu prosiri.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Мирослав М.
Има ли разлике између дотичних са оним који су били ту од 41 до 45? Кога интересују њихови утисци?!
E pa
@slavko, pre će biti da se tvoj čika Pavelić bratimio sa nekima.
Preporučujem 10
slavko
Pa Amerika se od 41 do 45 borila protiv Hitlera, protiv Musolinija i još protiv carskog Japana. Dok se čika Nedić tada nešto bratio sa nekima...
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja