utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:49

Hod po žici sa piscima

U susretima sa značajnim ličnostima našeg vremena uvek me je zanimao odgovor na pitanje u kom trenutku postajemo to što jesmo, da li se menjamo tokom života ili postoji neki određeni trenutak kad možemo da kažemo: Evo, to sam ja, kaže Neda Valčić Lazović, autor emisije „Savremeni svetski pisci”
Autor: Ljiljana Petrovićutorak, 17.09.2019. u 18:50
Неда Валчић Лазовић (Фото Г. Јовић)

Porodična istorija upućivala je da ću možda postati lekar kao moj deda Josif i otac Ivan, ili arhitekta kao majka Ružica. Iako je otac potajno želeo da postanem operska pevačica i da nastavim tradiciju pradede, velikog srpskog kompozitora Josifa Marinkovića, muzika nije bila moj izbor... – priča Neda Valčić Lazović, zamenik glavnog i odgovornog urednika Kulturno-umetničkog programa RTS-a.

– Žao mi je što nemam talenta za muziku, ali zato moj suprug Petar Coka Lazović ima neverovatan muzički dar i verovatno bi, da nije postao televizijski novinar, napravio opersku karijeru. Drago mi je što naše ćerke Mina, ekonomista, i Katarina, inženjer elektrotehnike, sjajno pevaju. Moja porodica je uvek bila mesto neočekivanih impulsa.

Rođena je u Beogradu, a deo mladosti provela je u Švajcarskoj gde je njen otac bio kantonalni lekar. Posle pet godina, završene gimnazije i studija, zbog švajcarskih kiša i mentaliteta vraća se u Beograd gde je diplomirala na Filološkom fakultetu. Uporedo je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. U TV Beograd radila je emisije iz kulture („Petkom u 22”, „Metropolis”, „Kulturni dnevnik”), a pre dvadesetak godina započela serijal „Savremeni svetski pisci” u okviru kojeg je intervjuisala preko sedamdeset vodećih ličnosti našeg doba; između ostalih, nobelovce Josifa Brodskog, Marija Vargasa Ljosu, Gintera Grasa, Orhana Pamuka, prozaiste Alena Rob-Grijea, Petera Handkea, Alesandra Barika, Ijana Makjuana, Salmana Ruždija, Zahara Prilepina, filozofe Žana Bodrijara, Alena Badjua, Žaka Ransijera, Edgara Morena, Mišela Onfrea, psihoterapeute i autore Juliju Kristevu i Irvina Jaloma... Neke od tih razgovora objavila je u knjizi „Sve što (ne) kažem, pogrešno je”.

Radna soba pisca

Razgovarali smo u porodičnom stanu Lazovića i naša sagovornica nam kaže da nema uvek privilegiju da zaviri u radnu sobu nekog pisca, ali, kad se to dogodi, oseća se kao u zemlji čuda. Majkla Kaningema srela je u Njujorku, u njegovom radnom prostoru blizu Vašington skvera. Srdačno je dočekao u minijaturnom studiju koji služi kao radna i spavaća soba, ali i kao kuhinja u kojoj se sudopera demontira u tuš kadu. Iako je posle Pulicerove nagrade i planetarnog uspeha romana „Sati” kupio luksuzan stan kod Central parka, Kaningem se uvek vraća u taj oskudan prostor pretrpan knjigama i figuricama (od statuete sveca do guštera od žada) kako bi pisao. Energija prostora prenela se i na nju pa je razgovor bio pomalo pomeren...

Čuvenog američkog romansijera Pola Ostera srela je u njegovom domu u Bruklinu. Imala je čast da je „posadi” ispred TV ekrana i predloži da zajedno odgledaju kraj ragbi utakmice, uz obećanje da će joj za pet minuta objasniti sva pravila tog sporta. Iako ništa nije razumela, bio je to opuštajući uvod u razgovor.

Drugačije iskustvo imala je sa Džonatanom Frenzenom koga je srela u Santa Kruzu (pored San Franciska). U elitnom delu nalazi se lepo zdanje u kome živi Frenzen, po mnogima jedan od najvećih američkih autora 21. veka. „Ulaznica” za razgovor bio je dvogled koji joj je odmah stavio u šake i počeo da priča o retkim vrstama ptica koje tu žive; ali, u razgovoru o svom delu, Frenzen se pokazao izuzetno osetljivim. Već posle prvog pitanja, shvatila je da će morati da „hoda po žici”, da osluškuje svaki njegov uzdah (jer često uzdiše) ako ne želi da se zatvori...

Sve što (ne)kažem, pogrešno je

Ciklus emisija „Savremeni svetski pisci”, na koji je Neda Valčić Lazović ponosna, postoji više od 20 godina, a jedan od prvih pravih sagovornika bio joj je Peter Handke. Bilo je to 1996. kad je u Evropi, a zatim u Beogradu predstavljao knjigu „Pravda za Srbiju”, ali i lirske zapise poput „Pesme za trajanje” koje naša sagovornica preporučuje svima onima koji žele da upoznaju istinskog Petera Handkea.
– Handkeovi beogradski prijatelja rekli su mi da je prihvatio razgovor, ali kad sam mu pre promocije u Narodnoj biblioteci Srbije prišla kratko me je odbio i rekao: „Ne znam ništa o tome. Ako znate nešto o meni, znate da ne volim novinare i ne dajem intervjue”. „Znam, ali želim da napravim emisiju...” Handke je ljutito i odlazeći rekao: „Ja sam u gužvi, počinje promocija, žao mi je, ništa od razgovora”.

Ja sam mu, glasom koji nisam prepoznala, odgovorila: „U redu, onda samo želim da vam kažem da pravim emisiju o vama – sa vama ili bez vas!” Izgleda da ga je ta rečenica „drmnula”, pa se vratio nekoliko koraka i rekao: „Dobro, ako baš toliko želite, sačekajte da se završi promocija. Na nemačkom postoji izreka: šta god da uradim, pogrešiću. Tako i ja. Sve što kažem, pogrešno je. I sve što ne kažem, pogrešno je. Sve što jedan stranac kaže o Jugoslaviji, pogrešno je. Ja sam pisao o Jugoslaviji, o Srbiji, i to je bilo pogrešno. I srećan sam zbog toga”. Napravili smo intervju tog dana, a nastavili sledećeg, pred njegov odlazak u Višegrad. I dan-danas sam jako ponosna na tu emisiju.

Emisije Nede Valčić Lazović su zbirka misli i ideja poznatih književnika. Objašnjava nam:

– U jednom trenutku sam osetila potrebu da sve velike misli o književnosti i o životu, ideje autora koji osluškuju, posmatraju i umetnički razmeravaju ovaj svet, stavim na papir. Želela sam da trajno „uskladištim” ta svedočanstava, te različite glasove koji svedoče o svemu što čini umetničko i ljudsko iskustvo – i male i velike teme, i javne i tajne stvari, i poroke i vrline... A naslov „Sve što (ne) kažem, pogrešno je”, pozajmila sam od Petera Handkea. Kako ostati ravnodušan prema mislima: „Banalnost je danas postala estetska kategorija” (Žan Bodrijar). „Pesimizam je kao mreža u cirkusu koja te štiti ako padneš” (Peter Handke). „Celog života pokušavamo da se približimo jedni drugima, ali ne previše. Postanemo li suviše bliski, onda jedni druge povređujemo” (Amos Oz). „Nije poželjno biti čist u nečistom društvu” (Džonatan Frenzen). I još 1.001 rečenica koje nagone na razmišljanje.

Ko smo mi

Šta treba da uradimo da bismo postali to što jesmo i da li stvaramo sebe, ili treba, najpre, da prihvatimo sebe – pitanje je koje je Neda Valčić Lazović postavljala nekim od svojih sagovornika.

– To me zanima i postavljala sam ga slavnom francuskom dramskom piscu i prozaisti Eriku Emanuelu Šmitu čije su drame donedavno često igrane u našim pozorištima (najdugovečnije su bile „Zagonetne varijacije” u Narodnom pozorištu). Zapravo, moje pitanje je glasilo – u kom trenutku postajemo ono što treba da budemo? Šmit, po obrazovanju filozof (student Žaka Deride), smatra da smo sa 20 godina proizvod svoje prošlosti, porodice, društva. Kaže da je sa 30 godina slučajno otkrio kakav je čovek. Tada je postao vernik, iako u njegovom poreklu i obrazovanju nije postojalo ništa što bi ukazivalo na to. Jednoga dana je otišao u Saharu, hteo je da deset dana sam hoda po pustinji. „I izgubio sam se, bio sam izgubljen 34 sata, bez hrane i vode!”, kaže. Tvrdi da je, umesto straha, osetio neko neverovatno poverenje i da je te noći bio preplavljen snagom koja je bila jača od njega. Ujutro je pomislio: „Ili ću umreti kao vernik ili ću živeti kao vernik. „Ali, nisam imao sreće, jer su me našli i otada sam primoran da živim kao vernik. Trebalo je mnogo vremena da prihvatim sebe.”

Odgovor na to pitanje potražila sam i od čuvenog američkig psihoterapeuta i pisca Irvina Jaloma pred izlazak njegove autobiografske knjige „O sebi”. Zanimalo me je u kom trenutku postajemo to što jesmo, da li se menjamo tokom celog života ili postoji neki trenutak kad možemo da kažemo: Evo, to sam ja. Jalom mi je, na osnovu svog višedecenijskog iskustva (na klinikama, grupnim terapijama i terapeutskim seansama,, odgovorio da se menjamo celog života, ali da je jako važna činjenica da neprestano radimo na sebi i da se trudimo da iskoristimo sav potencijal koji nosimo. Nije mi dao, do kraja, zadovoljavajući odgovor, ali je stalno parafrazirao Ničea koji kaže: „Da li to beše život? Pa dobro. Daj još jedanput!” To mi se baš dopada, kaže Jalom. „Toliko uživati u životu da poželiš ponovo da ga proživiš”.

Nedostatak vremena

Pitamo je čime je ona nezadovoljna, a Neda Valčić Lazović odgovara kratko:

– Možda nedostatkom vremena. Imam osećaj da se vreme ubrzalo i da jurimo za svojim životom, ponekad ga stignemo a ponekad nam pobegne.

Nedavno je u Parizu razgovarala i sa Žakom Ransijerom, jednim od najvećih francuskih, a možda i svetskih filozofa. Kaže, kao svi veliki ljudi, Ransijer je skroman, ljubazan, jednostavan... Sitan, ali pun neke neverovatne energije. Zanimljivo je Ransijerovo viđenje fenomena koji naziva „mržnjom prema demokratiji” koju zagovaraju, kako on kaže, upravo intelektualci koji žive u bogatim zapadnim društvima. Na Zapadu se često čuje da ima previše demokratije, smatra Ransijer, ali niko ne kaže da je ta demokratija, takva kakva je danas, samo privid demokratije, ili, tačnije, iluzija politike. Izneo je i vrlo provokativne stavove o pokretu žutih prsluka u Francuskoj i o smislu demokratije koja se dešava na ulici. Razgovor sa Žakom Ransijerom RTS će emitovati 20. septembra.


Komentari6
5c523
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivana Lackovic
Mnogo sam naucila prateci Vas , svaki put jedva cekam Vašu emisiju, hvala
Teodora
Uvek zanimljivi i inspirativni sagovornici, oplemenjujuća lepota prožeta Nedinim intelektom i visprenošću čine njene emisije pravim blagom! Otkrila mi je mnoge divne autore i kroz svoje emisije dozvolila da spoznam deo njihovog (i njenog) sveta.
Прво лепота
Моја маленкост код жене прво запажа лепоту. Ова мудра жена Неда хје пре свега лепа жена. А спој лепоет и памети њу чини овим што овде говори.
Милана Јакшић
Просто сам као жена поносна на Неду, на њену памет, осећај за саговорника и припремљеност за разговоре са великим сведским умовима. Чини ми се да и ти људи после првотног изненађења њеном елоквентношћу живну и скоро увек разговори буду веома занимљиви.
Jovan Mojcin
Ispisujte imena i u originalu, bez transkripcije da se Google ne zbunjuje, da sami malo "procunjamo" po Internetu.
da pomognem
josif,ivan,ruzica,petar,neda...sad ti cunjaj.
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja