nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Sto deset godina pesme „Santa Marija dela Salute”

„Santa Marija dela Salute” nikada ne bi bila to što jeste da nema taj refren na italijanskom jeziku, mislio je Stevan Raičković
Autor: S. Kovačevićnedelja, 15.09.2019. u 21:00
Лаза Костић (Фотодокументација Политике)

Novi Sad – Srpska poezija slavi 110 godina pesme „Santa Marija dela Salute”. Laza Kostić ju je završio 1909, godinu pred svoju smrt, kada je prvi put i objavljena u izdanju Matice srpske. U tom trenutku, bilo je prošlo već deceniju i po od kako je prerano umrla pesnikova muza Lenka Dunđerski (1895), a taj događaj ga je i podstakao da napiše stihove koji se i danas smatraju najlepšom srpskom ljubavnom poezijom. To vreme „beznjenice”, kao da nije nagrizalo stubove na kojima je pesnik u romantičarskom zanosu zidao četrnaest strofa svoje „labudove pesme”, kako je i sam o njoj pisao.

„Pisao ju je otkad je počeo da sastavlja stihove i rime, kako i mora da bude dok nastaje ono što traje koliko i jezik na kojem nastaje, s pobožnim pripevom ’Santa Marija dela Salute’”, kaže akademik Miro Vuksanović, prema čijem mišljenju je to „pesma nad srpskim pesmama”.

U čast 110 godina Kostićeve pesme, u ogranku SANU u Novom Sadu priređena je svečanost, na kojoj je ljubavnu kanonadu govorio dramski umetnik i pesnik Miodrag Petrović, nekadašnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta, glumac koji je među desetinama svojih uloga tumačio i lik Laze Kostića u predstavi „Među javom i med snom”.

Prošli put kada je slavljena „Santa Marija dela Salute”, bilo je to na njenu 100. godinu u Somboru. I posle Novog Sada ponovo će – za deset godina, dogovor je književnog kruga. Da li će se i u drugim gradovima setiti, pita se književnik i autor legendarnih stihova „Mostarske kiše” Pero Zubac, koji je u svojoj besedi u zdanju Platoneuma podsetio da su o Kostićevoj pesmi pisale najumnije srpske glave.

Isidora Sekulić piše 1941. da je to najsilovitija pesma ljubavne poezije. Ona govori o arhitektonici pesme, simbolima, rečima koje se sudaraju, kuljanju lave, kao da pesma gori, a kad gori, dese se i izgoretine, kaže Zubac. Miloš Crnjanski o Lazinoj pesmi pisao je kao o najlepšoj pesmi srpskog romantizma, a Todor Manojlović o najlepšoj mističnoj himni poezije... Ipak, u čuvenu antologiju Bogdana Popovića 1911. nije ušla, a pričalo se da je to zbog onih izgoretina, da mu je navodno smetao „višak muzike” u pesmi.

Sa svečanosti u ogranku SANU u Novom Sadu (Foto: ogranak SANU)

Prvo pojavljivanje ove pesme u antologijama je 1923, u knjizi Svetislava Stefanovića, u Zagrebu. Bili su prijatelji, dopisivali su se i viđali, a Laza mu je jednom prilikom u Beču 1904. rekao da, ako već pravi antologiju, uvrsti njegovu poslednju ljubavnu pesmu.

Pre „poznice”, Kostić je napisao svoju prvu pesmu Lenki – Gospođici L. D. u spomenicu. Objavljena je još 1895. u sarajevskom časopisu „Nada”. Napisao ju je u manastiru Krušedol 1892, a po tadašnjem običaju da se prilaže u spomenar osobe, ova pesma je položena u Lenkinu drvenu kutiju oslikanu ružama. Ta pesma je u bitnoj vezi sa „Santa Marija dela Salute”, ističe Pero Zubac koji je nekoliko godina istraživao i rasvetlio Lenkin život, napisavši knjigu „Lenka Dunđerska”.

„Santa Marija dela Salute” nikada ne bi bila to što jeste da nema taj refren na italijanskom jeziku, mislio je Stevan Raičković. Laza Kostić bi možda pronašao rimu i za prevod „sveta Marijo od spasa”, ali to, smatra besednik, ne bi bilo to. U pesmi zvone, citira Raleta Damjanovića, biserne perle italijanskog jezika.

Potražio je i da li je Oskar Davičo nešto napisao. Nije fer, kaže, ali se obradovao kad je našao u eseju objavljenom u „Odjeku” u Sarajevu, kasnije u knjizi „Kontekst”, kako je ta Lazina pesma „izvikana” i ima „primitivne i barbarske rime” – sa zagradom, „u te salute”.

„U tome San-ta Ma-rija... zvuk ima nešto što je tako privlačno i lepo da je meni pomoglo kad je trebalo da i sam kažem nešto o pesmi”, rekao je Zubac. Seća se da je prvi doživljaj nje imao u samostanskom vrtu pri gimnaziji na Širokom Brijegu. Slično kao profesor Mladen Leskovac koji je opisivao kako ju je prvi put čitao na klupi u hladu županijskog vrta u Somboru i – ništa nije razumeo. Kasnije je u toj biblioteci nekadašnjeg semeništa pronašao antologiju Andra Žeželja koji je prevodio Lazine termine na „razumljiv jezik”.

„Lepota pesme je u zgusnutoj energiji emocija koje su prerasle u reč, toj odistinskoj, beščulnoj, nezemaljskoj, kosmičkoj, zagrobnoj, imaginarnoj, virtualnoj ljubavi koja se oslanja na čulni dodir, a kosmičko spajanje ostvaruje se samo kroz realno u snu i u pesmi koja je prepev sna...”, kaže Pero Zubac i dodaje da je u pesmi, zapravo, sve jednostavno: Pesnik se obraća Gospi sa vizantijske ikone u venecijanskoj bazilici, sa samoprekorom što je u ranijoj svojoj pesmi „Dužde se ženi” požalio naše borove koji su posečeni i ugrađivani u temelje crkve. Traži oproštaj i kao da se Gospi ispoveda. Njoj kazuje priču o svojoj nezemaljskoj ljubavi, jer ona koju voli je u Gospinom svetu – kako ju je video, šta mu znači, kakva je ta ljubav njega na zemlji i nje na nebu. Na kraju, završava, sav u zanosu ukazuje da sluti konačno spajanje dvaju duša i tela – tamo gde svih vremena razlike ćute.


Komentari5
7c6a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Za mene najveca ljubavna pesma ikak napisana "Ti koja imas ruke neznije od mojih " od Vesne Parun.
Наташа Пантовић
"Политика" не би себи смела да дозволи да наслов и рефрен ове величенствене песме штампа ћирилицом!!! Треба га писати изворно, на италијанском језику латиницом. Да новинар или лектор имају мало ширине, никада ово не би објавили овако неуко и неспретно! Ех...
Panonski mornar
A gde je napisana?
Д. М. С.
Кажу да је песма писана у неком будимпешатнком хотелу.
Preporučujem 0
Vita
U Somboru.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja