ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Jerkov: Progon ćirilice je genocid nad pismom

Na tribini u Budvi čulo se da je privilegija imati dva pisma i da je pitanje ćirilice u Crnoj Gori vezano za srpski nacionalni korpus
Autor: Novica Đurićnedelja, 15.09.2019. u 20:00
Учесници трибине у Будви (Фото: лична архива)

Podgorica, Budva – Književna imaginacija i tradicionalno pismo naziv je teme okruglog stola koja je u Budvi, u okviru festivala „Ćirilica”, okupila poznate pisce, književne kritičare i teoretičare književnosti – prof. dr Aleksandara Jerkova, prof. Slobodana Vladušića, Muharema Bazdulja, Marinka Vorgića i Radomira Uljarevića.

Ispred organizatora festivala Narodne biblioteke Budva i Udruženja izdavača i knjižara Crne Gore, pesnik Radomir Uljarević je rekao da organizatori ove manifestacije, kao i većina građana, dele „veliku zabrinutost za sudbinu ćiriličnog pisma jer život tog pisma obezbeđuje trajanje nasleđa na tom pismu, koje mi kao narod baštinimo”.

– Odricanje od pisma je odricanje nasleđa, a nasleđe je najviša vrednost za koju znamo. Reč je pretežno o književnom nasleđu i ta činjenica nas obavezuje da brinemo o njemu, brinući o toj književnosti – konstatovao je Uljarević.

Nema književne imaginacije koja može doseći našu stvarnost, kazao je on i pojasnio:

– Kada to kažem, mislim na slučaj zvani „visoka peć”. Naime, Crna Gora je, o tome se malo zna, u visokoj peći željezare „Boris Kidrič” spalila temelje svoje državnosti i multikulturalnosti – čitav vagon crkvenih knjiga dopremljen je i ubačen u visoku peć, ali knjige su odbile da gore i zagušile su visoku peć. Potom su paljene na klasičan način u krugu železare. Plašim se da i sada postoji spremnost da se odreknemo pisma, to jest ćirilične knjige, po onoj narodnoj „koga je zmija ujedala i guštera se boji”.

Uljarević je dodao da je odricanje od ćirilice „odricanje od autentične kulture i poricanje identiteta”.

– Odbacujući ćirilicu izgubili bismo ne samo osnovne identitetske crte već i svaki oblik samopoštovanja – ocenio je Uljarević. – Mi ni bez latinice, ni bez ćirilice nismo prispeli u društvo naroda koji se bore za očuvanje sva tri evropska pisma: latinice, grčkog alfabeta i ćirilice, kao najveće kulturne vrednosti Evrope. Kao narod smo u tom elitnom društvu zahvaljujući književnosti, zahvaljujući književnoj imaginaciji i ćiriličnom pismu.

Književnik Muharem Bazdulj je istakao da književna imaginacija nema veze s pismom jer kada zamišljamo svoju priču, pesmu, roman, ne zamišljamo pismo. To znači, kako je rekao, da u smislu književne imaginacije pismo nije primarno.

– Kada je reč o ćiriličnom pismu, raspadom Jugoslavije ljudi su počeli da ga se odriču i da se takmiče ko će pre da ga odbaci, što nije opravdano – kazao je Bazdulj i dodao: – Poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat još 1988. godine je kazao da „ćirilica nije samo srpsko pismo, već pismo svih južnih Slovena i da je zato velika sramota što se ćirilica ne neguje”. Ja bih se složio da je kulturna sramota što se ćirilica ne neguje.

Bazdulj je poručio da je „privilegija imati dva pisma”.

– Ja bih na isti način govorio za latinicu da je ona ugrožena, ali nije – poručio je Bazdulj. – Srbija se neće, i pored svega, odreći ćirilice. Ona je privilegija, bez obzira na to kako se vi identitetski određivali.

Po rečima Marinka Vorgića, pitanje ćirilice ne može biti lišeno uticaja politike.

– Pitanje ćirilice u Crnoj Gori vezano je za srpski nacionalni korpus. Ta podela se napravila tako da je stvoren privid jedne anahronizacije. Kada god sam bio u Crnoj Gori, smetalo mi je što se ćirilica uvek stavlja u kontekst nečega konzervativnog, arhaičnog, anahronog... I sve što je srpsko, kada govorimo o ovoj vrsti diskursa, uglavnom se smatralo takvim. Meni je to bilo čudno i loše sam se osećao – reči su Vorgića.

Prof. dr Aleksandar Jerkov smatra da progon ćirilice predstavlja genocid nad pismom.

– Osim te neprijatne konkretnosti, odvratne i podle u svojoj nameri, mora se razmišljati o celini te problematike. Treba reagovati, razgovarati, boriti se i preduzimati mere otpora – poručio je Jerkov. – Ovo je jedna lokalna endemska budalaština koja, međutim, nije bez ikakvog cilja. A cilj je napraviti cenzuru, oštar rez i sprečiti vas da pristupite sopstvenoj prošlosti i svojim uspomenama kao nečem intimnom i svom. To je svesno napravljena namera da, pored ostalog, rešavate pitanje između Srbije i Crne Gore, koje je jedno od najžalosnijih pitanja.

– S druge strane – nastavio je on – namera je naterati ljude da ne budu ono što jesu, već da budu nešto drugo. Reč je o nekoj vrsti bolesnog uma, koji pronalazi način da svoje političke ciljeve sprovede u delo. Ovo je zločin koji se sistematski sprovodi nad jednim domenom kulturnog identiteta – zaključio je, pored ostalog, prof. dr Aleksandar Jerkov.

Za književnika i profesora Slobodana Vladušića „politizacija pisma je moguća baš zato što pismo nije samo skup znakova i zato je književna imaginacija jako važna jer nam pruža mogućnost da čulno doživimo simboličku komponentu nekog pisma”.

– Pismo se ne menja jer neko odluči da ga promeni. Promena pisma je uvek posledica delovanja određenih sila i promena se vrši direktno, ili putem posrednika – rekao je on. – Simbolički, smisao ćirilice bi bio zalaganje za život nasuprot izumiranju.


Komentari32
11104
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Matko, прво, очигледно нема никакве везе с лингвистиком. Да има, не би му пало на пѕамет да потцењује књигу М. Ковачевића који је данас сигурно један од највећих и најразноврнијих српских лингвиста, ако не и највећи. Друго, Matko опет "ти" мени. Он тто може да ради, али се то сматра међу научницима и интелектуалцима, у најмању руку, непристојним. Треће, ово што сте казали "ni Crna Gora neće više ćirilicu!" показали сте и сами да је баш ћирилица у основи идентитета српскога народа.
Драгољуб Збиљић
Matko би стварно могао ад се уозбиљи и да ми се не обраћа на "ти" (нисмо, човече, познаници, па имајте мало културе у обраћању). То је прво. А, друго, читајте нешто, човече. Ево Вам најновије књиге чувеног лингвисте проф. др Милоша Ковачевића, па научите ад су српски језик и ћирилица неераздвојни од српског идентитетаа. Узмите нову књигу тог лингвисте "Борба за ћирилицу и српски језик" (Андрићев институт, Андрићград, 2018).
Matko
Svima, ili gotovo svima koji egzistiraju kao jedinke obraćam se sa ti (u jednini). I to ne smatram nekultutnim niti branim tebi da mene tako oslovljavaš. Hiljade loših knjiga je napisano i biće ih još. Logika je bogatstvo a ne bezvredni propagandni tekstovi. Nijedan Hrvat nije manje Hrvat čak ako piše i ćirilicom: zar ti to nije jasno? Čak i ovde, na ovom portalu, imaš nekolicinu njih koji to čine. Ostavi se crkvenih kanona iz srednjeg veka i pogledaj šta činiš: ni Crna Gora neće više ćirilicu!
Preporučujem 0
Миро Марковић
Поштована господо, слажем са свим овим све што је овде написано али се противим употреби речи "ћирилица" за србско писмо, то јест "србица". Златни печат србском краља Строимира из 830. год. је одкупњен на аукцији у Немчкој и чува се у Народном музеју у Београду. Име краља Строимира је угравирано на србици. Пошто је грчки калуђер Ћирило био рођен 828. год. лако је закључити да дете од 2 године не може да измисли и напише србско писмо. Докле ћемо да се лажемо?
Драгољуб Збиљић
Актуелна наука увек каска за правом истином. Зато јее можад Миро Марковић поптуно у праву, што се порекла ћирилице тиче. Али, то није одлучујуће важно за (о)чување српске азбуке. Зовимо је ми како хоћемо, а кључно је ад је не изгубимо, него да је у живот вратимо. А то није могуће учинити свее док српска азбука не добије и у српском правопису решење питања писма српског језика као што је то у
Preporučujem 2
Mile
Јадан је идентитет којем опстанак зависи од писма. Језик је битан, писмо је арбитрарно.
Matko
Aman Zbiljiću, uozbilji se čoveče! Kako možeš da tvrdiš da identitet Srbina zavisi od ćirilice? Ko normalan može tako nešto da izmisli?
Preporučujem 0
Драгољуб Збиљић
Можда не зависи "опстанак", али ако Срби коначно доврше започету замену свог савршеног писма туђим писмом, ти будући Срби ни идентитетски, ни културолошки неће више никада бити оно што су својом старином од хиљаду година били. Српски непријатељи који су забрањивали у свакој окупацији Србима њихову ћирилицу и наметали им уместо ње туђе писмо, много су боље знали од Вас колико је важно српско писмо за њихово трајање. Може ли неко замислити Русе који би заменили своју ћирилицу латиницом!
Preporučujem 3
Драгољуб Збиљић
Нека то "богатство двоазбучја", гдине Мике, Баздуљ пропагира неком другом народу, нпр. Енглезима, Американциам, Швеђанима и другим богатим народима. Ми Срби смо се дуго "спуштавали низ то уже", па зато имамо 90 одсто окупирано српско писмо данас у Србији због обмане да ће нас два писма у свом језику "повезивати са светом и обогаћивати". С Вама се може сложити да је Баздуљ у тој обмани био најјаснији. Свако зна зашто нам треба латиница и за које језике, али не да замењујемо своје писмо у свом јез

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja