utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Na Novom Brdu nikad nije bilo katoličke katedrale

Nemoguće je da crkva s najvećim dimenzijama na tom području bude rimokatolička, jer je u doba kada je podignuta mesto bilo pod vlašću srpskih monarha, koji to ne bi omogućili, niti bi to katolici tražili, kaže profesor Zoran M. Jovanović
Autor: Jelena Čalijapetak, 13.09.2019. u 22:50
Остаци православног храма и средњовековне тврђаве (Фото Ж. Ракочевић)

Imajući nesreću da se nalazi na teritoriji koja je već duže vreme u žiži političih interesa sa raznih strana, na Kosovu i Metohiji, srednjovekovni srpski grad Novo Brdo sve manje je svedok istorije i „učitelj sadašnjosti , a sve više predmet političkih potkusurivanja, napetosti, neuvijenog prisvajanja od Albanaca.

Nedavno su radovi na obnovi tvrđave prekinuti odlukom kosovskog zavoda za zaštitu spomenika, iako primedbe na sanaciju nije imao Unesko, preko kojeg se obnova i obavlja. Reagovalo je srpsko Ministarstvo kulture očekujući od ove međunarodne organizacije da pojača angažovanje na zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na KiM.

Prethodno se na tvrđavi zavijorila kosovska zastava, ali javnost je možda najviše ustalasala misa koju su na Novom Brdu služili prizrensko-prištinski biskup Dode Đerđi i nadbiskup barski u penziji Zef Gaši 1. avgusta ove godine.

– Taj događaj uneo je veliki nemir tamo gde ga kad je reč o „kosovskom pitanju”, barem do sada u izraženijoj meri, nije bilo – u odnose pravoslavnih i katolika. Ne bi me začudilo da je sve učinjeno i s ciljem kako bi bio preusmeren tok sve uzornijeg odnosa između Svete stolice i Republike Srbije, odnosno Srpske pravoslavne crkve, uz svojevrsno povređivanje ugleda Nadbiskupije beogradske, koja se sa svojim natpastirom Stanislavom Hočevarom godinama unazad trudi da služi opštem dobru, kaže Zoran M. Jovanović, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

– Nameće se utisak kako je spomenutim obredom i, samo uslovno rečeno, prigodnim govorom biskupa Đerđija trebalo pružiti legitimitet i nešto ranije saopštenoj informaciji g. Ramuša Haradinaja, po kojoj je SR Nemačka značajnim sredstvima trebalo da finansira projekat obnove te novobrdske crkve, koju je g. Haradinaj predstavio kao katoličku, što takođe može biti veoma indikativno. Takođe, može biti indikativno i to što, prema mojim saznanjima, ta sredstva nisu namenski data isključivo za obnovu te crkve, a još manje za finansiranje projekta prekrajanja istorije, već radi uzdizanja kulture na Kosovu i Metohiji na nivo dostojan najviših dometa savremene civilizacije – kaže Zoran M. Jovanović, dodajući kako ga je posebno dotakao govor biskupa Đerđija, koji je, kako ocenjuje, po mnogo čemu ne samo diskutabilan.

Profesor Jovanović je nedavno na fakultetu gde je zaposlen ustanovio predmet Istorija Rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji , kako kaže, zbog svih žednih istine, ali i zbog toga što je ona i u Srbiji nedovoljno poznata. Kada je reč o Novom Brdu, on se osvrnuo na tadašnje saopštenje kosovskog ministarstva kulture u kojem je navedeno da je misa služena na crkvištu gde se nalazi deo ostataka najveće crkve u Novom Brdu, katedrale, za koju se, takođe prema saopštenju ministarstva, smatra da je katolička, da su je tokom 15. veka sagradili Dubrovčani, kao i da se tu jedno vreme nalazilo čak i sedište biskupije.

– Nemoguće je da crkva s najvećim dimenzijama na tom području bude rimokatolička, jer, u doba kada je podignuta, Novo Brdo je bilo pod vlašću srpskih monarha koji, u skladu i s ondašnjim duhom epohe, to ne bi omogućili, niti bi to katolici tražili. Takođe, Dubrovčani nisu gradili katedrale u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva. Istine radi, bili su oni, tj. njihova Republika, jedan od stubova rimokatolicizma na Balkanu, s razgranatom mrežom kolonija u okviru koje su uvek imali kapelu, crkvu, gde god je to bilo izvodljivo, ali ne i biskupa. Jer, njihov natpastir je stolovao u Dubrovniku, gde je i prvostolnica Dubrovačke dijeceze! Pri tome, u arhivalijama iz 14. i 15. veka ni na jednom mestu nema spomena da je Novo Brdo bilo središte katoličke biskupije. Najviše što je moglo da bude jeste župa, tj. parohija – ističe profesor Jovanović.

S druge strane, on naglašava da je upravo služenje mise na Novom Brdu sa pratećim izjavama pod mitrom Prizrensko-prištinske biskupije dovelo do talasa omalovažavanja, čak i do izvesnog vida vređanja Katoličke crkve „među onima koji isključivo koriste ćirilicu .

– To bih mogao da pripišem i vidu reakcije, ispunjene emocijama, što bi, s određenog aspekta, i moglo da bude razumljivo. No, u takvom pristupu neretko prepoznajem i teško oprostivo neznanje, bez obzira na to što pobornici takvog pristupa istovremeno podrazumevaju veličanje vlastitog roda, pravoslavlja. Iz toga proizlazi i nepoštovanje drugog. Protiv toga sam bio oduvek. Drukčije ne bih mogao, sem da branim istinu, što ističem i zbog toga što mi je nedavno u jednom tzv. stručnom krugu zaprećeno da se dobro zna kome oltaru služim, a sve zbog toga što nisam hteo da učestvujem u odbrani nacrta doktorskog rada u kome su takoreći svi zli, sem pobornika pravoslavlja. Stoga i takvima rado ističem da nije bilo katolika ne bi bilo ni snažne srednjovekovne Srbije. Jer, u ovom slučaju, u okviru razmatranja istorije Novog Brda, da nije bilo Sasa, ni Novo Brdo ne bi bilo zlatno. Za Sasima su ubrzo sledili trgovci s obala Jadrana, takođe verni katolicizmu. Uostalom, pored doprinosa privredi, „Latini  su u srednjem veku bili uključeni i u rad srpske države – napominje profesor Jovanović.

Dve katoličke crkve

Novo Brdo je u srednjem veku imalo dve katoličke crkve, od kojih je starija bila posvećena Bogorodici, dok je druga posvećena Svetom Nikoli.

– Bilo je to u doba kada je zaista postojala i katedrala, ali Srpske pravoslavne crkve, koja je, na osnovu naučnih pretpostavki, posvećena Sv. Nikoli, što je ponekog možda i moglo da dovede u zabludu. Uostalom, u arhivalijama su obe novobrdske katoličke crkve navedene kao kapela i crkva, nikad kao katedrala – ističe Zoran M. Jovanović, autor 25 knjiga, među kojima su i one o istoriji Nadbiskupije beogradske i njenog okruženja, a nedavno ga je primio i papa Franjo, neposredno po svečanoj predaji njegovih knjiga Vatikanskoj biblioteci.

 

 

 


Komentari5
c0eaa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Заврам
Папа Франциско, Франциско, а не Фрања, за име божије! Свети отац није из Аустрије, нити из Хрватске.
др Милан Лекић
Несигурно је да је Ново Брдо у средњем веку имало две католичке цркве? Интерпретирате некритички Gaspеr Djinijа ("Дијецеза Скопје-Призрен"). И Oliver Jens Shmit (Religion und Kultur Im Albanischsprachigen Sudosteuropa, 2010. и 2013) тврди исто што и Ви, али и додаје да је „Ново Брдо пре освајања од Турака било јако католичко упориште...". То је литература у немачком Језуитском семеништу "Игнацио Лојола"у Призрену. Надам се да сте папи Језуити скренули пажњу на ту најбитнију чињеницу?
артиљерац
Српски владари из династије Немањић су толерисали подизање католичких цркава на територији Србије,Дубровчанима и Сасима,рударима.Али нити је Дубровчана нити Саса били толико да би градили катедралне цркве.А Цар Душан је у свом законику био изричит да ће смрћу казнити католичког свештеника који буде преверавао(преводио у католицизам)православне вернике.
Београђанин
Мислим да је крајње опасан тај став додворавања Католицима јер су они индиректно заслужни за пропаст средњевековне српске државе. Зар нису они освојили Цариград 1204. године након чега се Византија никада није опоравила што је олакшало Османлијама да је освоје? Исто тако, ти исти Католици су били непријатељски настројени према Србији и православном народу на Балкану. Погледајте шта су само Аустријанци, Мађари и Хрвати радили кроз повест српског народа и све ће вам бити јасно.
dunja
A što su Srbi radili Hrvatima,saznat ćete ako pročitate Rudolfa Bićanića prof.dr na pravnom fak,u Zagrebu.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja