četvrtak, 05.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:03

Delo o staljinističkoj represiji i strahu

„Plašim se i usta da razvežem: možda je ipak problem u državnom uređenju”, piše Solženjicin u romanu „Arhipelag GULAG”, upravo objavljenom (drugi put) kod nas
Autor: Gordana Popovićpetak, 13.09.2019. u 22:13
Млади Солжењицин у логору на Калушкој трошарини, 1946. (Фото: из књиге „Архипелаг ГУЛАГ”)

Mnoge ratove Rusija je vodila… A koliko je u svim tim ratovima bilo izdajnika? Da li je ikada bilo zapaženo da je ruskom vojniku izdajstvo ukorenjeno u duši? A sada najednom – u najpravičnijem društvenom uređenju i u najpravičnijem ratu – milioni izdajnika iz običnog naroda. Kako to da prihvatimo? Čime da objasnimo?

Možda upravo ovaj kratki odlomak iz poznatog dela Aleksandra Solženjicina „Arhipelag GULAG”, koje je sudbonosno uticalo na njegov život, najbolje dočarava i razlog zašto ga je napisao. „Plašim se i usta da razvežem: možda je ipak problem u državnom uređenju”, dodaje on, citirajući prastaru rusku poslovicu koja ovako opravdava padanje u zarobljeništvo: „Od roba išta, od groba ništa.”

Roman je upravo objavljen kod nas u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Vidaka Rajkovića (u tri knjige). Reč je o umetničkom i istorijskom delu o represiji u Sovjetskom Savezu od 1918. do 1956. godine, koje se temelji na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Inače ovo delo je na srpskom prvi put objavljeno pre nešto više od tri decenije (1988) u izdanju kuće „Rad”, što je tada ocenjeno kao događaj sezone. „Akademska knjiga” je sada koristila isti prevod, ocenjen kao visoko kvalitetan.

Solženjicin (1918–2008) ovo delo je tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968). Prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam autor odredio je taj svoj rad kao književno istraživanje, a u njemu je na dokumentovan i publicistički način izneo nebrojene činjenice staljinističke represije, potkrepljene brutalnim dokazima.

Još na samom početku autor kaže:„Oni koji dolaze na Arhipelag da upravljaju njime prošli su škole MVD (Ministarstva unutrašnjih poslova). Oni koji dolaze da ga čuvaju idu preko vojnih komesarijata. Oni koji kao vi i ja, dragi čitaoče, idu da onamo ostave kosti imaju samo jedan put, jedan jedini i obavezan – hapšenje.” A pri hapšenju tokom dana, piše Solženjicin, obavezno postoji trenutak „u kome vas bilo kradom, po kukavičkom sporazumu, bilo javno i razmetljivo, s potegnutim pištoljima, vode kroz gomilu jednako nevinih kao i vi i jednako osuđenih na zlu ljudsku kob”. A potom dolazi prva ćelija kao prva ljubav, daktilografsko odeljenje gde se vrše ispitivanja, netačni stenogrami, mrcvarenje iz noći u noć gde je sužanj podvrgnut mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine.

„Prvi dan u logoru! Ni dušmanin ga nemao! Svest se u plasama razmešta, nije sposobna da primi sve grozote. Šta će biti, šta će sa mnom biti? – svrdla ti i svrdla u mozgu… Dan bez kraja i konca. Nosiš nosiljku, guraš kolica; sa svakim kolicima dan je kraći samo pet, deset minuta, glava je samo zato i slobodna da prebira: šta će, šta će biti?”, piše Solženjicin. Ali to je samo početak, jer sledi glad, spavanje na golim daskama, bolest… „Ko ne radi – taj ne jede!”, glavna je parola ispisana, kako Solženjicin kaže, „voljenom nam crvenom bojom”. Sve ovo su ipak manje surove slike od onih u kojima caruju teror, strah, ubistva, izdaje, cinkarenje, klanje…

Zbog ovog dela Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, zatim, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Ipak, kao što su mnogi potvrdili, po povratku u Rusiju, više nije imao takav politički uticaj kakav je imao dok je živeo u izgnanstvu. Ovaj sovjetski i ruski pisac dramaturg, publicista, pesnik, društveni i politički radnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1970), tokom dve decenije je kao disident (od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) aktivno istupao protiv komunističkih ideja, protiv političkog ustrojstva SSSR-a i politike njegovih vlasti. Romanom „Jedan dan Ivana Denisoviča” uzburkao je svetsku književnu javnost, a ostaće upamćen upravo po delu „Arhipelag GULAG”, koje je sada ponovo pred našim čitaocima.

Poslednju glavu romana Solženjicin je naslovio „Zakon danas”, a sam na kraju knjige kaže da bi bilo ispravnije da ju je naslovio: zakona nema. I objašnjava: „Ista ona stara podmukla zatvorenost, ista ona stara magla nepravde lebdi u našem vazduhu, lebdi nad našim gradovima – gušća od dima iz gradskih dimnjaka. Evo, i u drugoj polovini ovog veka stoji ogromna država opasana čeličnim obručima; obruči su opet tu, a opet – zakona nema.”

Josif Brodski: Solženjicin je Homer sovjetske vlasti

Josif Brodski je svojevremeno o ovoj knjizi rekao: „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige ’Arhipelag GULAG’ ja bih nazvao genijem ’socijalističeskog realizma’. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanjaIlijade’ zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje ovog romana biti jednako prijatno kao i čitanje ’Ilijade’ danas. Ali ako ’GULAG’ ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.”


Komentari21
d4e53
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
Novcem bankara sa Zapada(namerno ne kazem zapadnih bankara,jer ti su bankari sa istoka) finansiran je najgrublji prevrat protiv Rusije i ruskog naroda, Milioni dolara i oruzja stigli su Boljsevicima koji su stvoreni i vodjeni od Hazara a Rusija se nece ovog jada i zla otarasiti jos mnogo mnogo godina.Zeleo bih da Rusi smognu snage i da iskorene iz svog naroda zlokobno seme komunizma/internacionalnog socijalizma, koje izjeda njihovu dusu i dan danas kao kancer.
zoran stokic
"Jedan dan u životu Ivana Denisoviča" štampan je u izmenjenom obliku 1962. uz izričito odobrenje Nikite Hruščova, koji ga je branio na na raspravi u Politbirou, kazao je: „Staljinista je u svakom od vas; postoji čak staljinista i u meni. Moramo ukloniti to zlo". Da li su ga uklonili?
ObicnaBaba
Jel to onaj Hruscov sto je KRIM poklonio Ukrajini. Izgleda da nedostatak razumevanja neprijateljskih namera kod vladalaca prema sopstvenom narodu kostalo je milione zivota potpuno nevinih ljudi, Gorbacovu su rasturili drzavu, a bogami i nasu. Mozda bi pretendente na vlast trebalo propitati ISTORIJU. Pitam koliko ljudi zna da je odmah posle II sv.rata CERCIL predlagao Amerikancima da bace ATOMSKU BOMBU na Moskvu(malo je bilo na Japan). Na STA vam lice oni koji ga smatraju VELIKIM,
Preporučujem 13
Tomasevna
Mnogo je godina proslo u mom zivotu,malo ostalo.Ali i danas se pitam koji je to bolesni mozak dosao na ideju da me prati i kontrolise pri svakom povratku iz skole{otac mi je tih dana ni kriv ni duzan vec bio na Golom otoku},a imala sam samo 15 godina.Jos uvek se secam tog zlokobnog lica sa velikim naocarima,a svakih nekoliko koraka sam se okretala da vidim prati li me jos.Prati me i danas dok hodam,okrecem se svakih nekoliko koraka.
Francesco
Pa samo bivša Jugoslavija je imala skoro 20 miliona izdajnika, a SSSR je imao preko 100 miliona. Međutim, za razliku od retardiranih jugoslovenskih vlasti (svi osim Tita) drug Džugašvili je u logore trpao kolebljivce i bagru sklonu plaćeništvu i stranim agenturama. Ja sam Komunista ali monarhiste koji se nisu okoristili o SFRJ (a takvih je malo) izuzetno poštujem jer su istrajali u svojoj šizofreniji.
zašto sada?
Vidim da se i mi priključujemo naručenoj hajci na Putina, svim sredstvima. Šta je i zašto Staljin radio šta je radio, zna uski krug ljudi koji su odavno mrtvi. Solženjicin se posle boravka na "slobodnom" zapadu hitno vratio u SSSR i pokajao se, a da je mogao da poništi svoje prethodno pljuvanje, poništio bi, jer njegove rane knjige taj isti zapad koristi kao oružje protiv njegove zemlje, i danas. Politiko, nije ti ovo dobar potez.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja