Internet je postao sastavni deo naših života pre nepune tri decenije, a većina ljudi danas ne može ni da zamisli kako bi izgledao život bez mobilnih telefona i računara. I tako se suočavamo sa paradoksom – dok polovina država na planeti nema globalnu informatičku mrežu, u većini razvijenih zemalja sveta praktično je nemoguće živeti samo „oflajn”.
Obrazovanje je postalo nezamislivo bez pristupa internetu, a milioni ljudi širom planete svakog sekunda preko „mreže” plaćaju račune, obavljaju poslove, pronalaze ljubav svog života, ćaskaju sa prijateljima ili prate dete na putu od kuće do škole, kaže u razgovoru za „Politiku” Meri Čejko, profesorka na Univerzitetu Ratgers i autorka knjige „Superpovezanost”. Ona je i glavni govornik na konferenciji „Novi horizonti kulture, medija i umetnosti u digitalnom okruženju” koja danas počinje na Fakultetu dramskih umetnosti..
Govoreći o značaju tehnoloških uređaja u našim životima, ona podseća da savremeni mobilni telefoni imaju nekoliko desetina funkcija i predstavljaju kompjuter „u malom”. Ipak, prva asocijacija na mobilni telefon i dalje je „slamka spasa” jer on pruža i direktnu i simboličku zaštitu.
– Veliki broj dece i žena ponekad se pretvara da razgovara telefonom kako bi osujetili potencijalnu pretnju. Time šalju poruku da nisu sami. Kada su sami, ljudi obično šalju SMS ili zovu nekoga telefonom da bi imali osećaj da su sa nekim u kontaktu. Mobilni telefon pruža „posrednu zaštitu” koja svetu poručuje da smo povezani – objašnjava Meri Čejko.
Naša sagovornica smatra da tehnologija istovremeno predstavlja i blagoslov i teret. Omogućava nam da budemo u vezi sa dragim osobama, ali rizikujemo i da budemo povređeni od nepoznatih ljudi.
– Svaka generacija ima strah od tehnologije. Naši roditelji su se plašili da ćemo postati agresivni zbog gledanja horor filmova, njihovi su bežali iz bioskopske dvorane kada su na platnu videli lokomotivu koja tutnji, a mi danas strepimo za bezbednost naše dece na „mreži”. Logično je da neke osobe imaju strah od interneta, jer se na mreži dešavaju i ružne stvari. Dosta ljudi je pretrpelo onlajn nasilje i maltretiranje, a neki su postali i žrtve hakerskih napada. Ali, treba da budemo svesni da se te stvari događaju na svakom mestu gde se ljudi okupljaju, bilo da je to „Fejsbuk” ili kafić. Ismevanje, udvaranje ili verbalno nasilje može da vam se dogodi i na ulici i na društvenoj mreži – kaže Čejko.
Dalibor Petrović, profesor na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autor knjige „Društvenost u doba interneta” ocenjuje da Meri Čejko pobija dominantni diskurs jer ljudi uglavnom govore o negativnim stranama tehnologije.
– Uprkos uvreženom mišljenju da internet i društvene mreže uništavaju bliskost među ljudima, studije govore da tehnologije podstiču društvenost. One nam služe kao dopuna, a ne zamena za tu bliskost. Bili smo otuđeni i pre nastanka društvenih mreža i internet je skrojen po meri naše otuđenosti. Moja istraživanja govore da se ekstrovertni ljudi isto ponašaju i na „mreži” i u realnom životu. Oni su „zavisnici” od „Fejsbuka”, „Instagrama” i „Linkdina”, svakodnevno šire mrežu svojih prijatelja i poznanika, uključuju se u polemike na „Tviteru” i aktivno komuniciraju preko „Vajbera” i „Mesindžera”. Introvertni ostaju povučeni i na mreži – kaže naš sagovornik.
Razlog zbog kojeg su društvene mreže postale toliko popularne leži u tome što smo mi socijalna bića i imamo ceo spektar potreba koje mogu da zadovolje samo drugi ljudi. Međutim, iako su ljudska bića željna bliskosti i povezanosti, život u „petoj brzini” često nas sprečava da se sa dragim osobama viđamo onoliko često koliko bi voleli, a taj jaz između želja i mogućnosti ispunjavaju upravo društvene mreže.
