ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Blagoslov i teret modernih tehnologija

Društvene mreže omogućavaju da budemo u vezi sa dragim osobama, ali i da nas povrede nepoznati ljudi
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 12.09.2019. u 22:55
До­ста љу­ди је пре­тр­пе­ло он­лајн на­си­ље, али те ства­ри се до­га­ђа­ју на сва­ком ме­сту где се љу­ди оку­пља­ју, би­ло да је то „Феј­сбук” или ка­фић (Фото А. Васиљевић)

Internet je postao sastavni deo naših života pre nepune tri decenije, a većina ljudi danas ne može ni da zamisli kako bi izgledao život bez mobilnih telefona i računara. I tako se suočavamo sa paradoksom – dok polovina država na planeti nema globalnu informatičku mrežu, u većini razvijenih zemalja sveta praktično je nemoguće živeti samo „oflajn”.

Obrazovanje je postalo nezamislivo bez pristupa internetu, a milioni ljudi širom planete svakog sekunda preko „mreže” plaćaju račune, obavljaju poslove, pronalaze ljubav svog života, ćaskaju sa prijateljima ili prate dete na putu od kuće do škole, kaže u razgovoru za „Politiku” Meri Čejko, profesorka na Univerzitetu Ratgers i autorka knjige „Superpovezanost”. Ona je i glavni govornik na konferenciji „Novi horizonti kulture, medija i umetnosti u digitalnom okruženju” koja danas počinje na Fakultetu dramskih umetnosti..

Govoreći o značaju tehnoloških uređaja u našim životima, ona podseća da savremeni mobilni telefoni imaju nekoliko desetina funkcija i predstavljaju kompjuter „u malom”. Ipak, prva asocijacija na mobilni telefon i dalje je „slamka spasa” jer on pruža i direktnu i simboličku zaštitu.

– Veliki broj dece i žena ponekad se pretvara da razgovara telefonom kako bi osujetili potencijalnu pretnju. Time šalju poruku da nisu sami. Kada su sami, ljudi obično šalju SMS ili zovu nekoga telefonom da bi imali osećaj da su sa nekim u kontaktu. Mobilni telefon pruža „posrednu zaštitu” koja svetu poručuje da smo povezani – objašnjava Meri Čejko.

Naša sagovornica smatra da tehnologija istovremeno predstavlja i blagoslov i teret. Omogućava nam da budemo u vezi sa dragim osobama, ali rizikujemo i da budemo povređeni od nepoznatih ljudi.

– Svaka generacija ima strah od tehnologije. Naši roditelji su se plašili da ćemo postati agresivni zbog gledanja horor filmova, njihovi su bežali iz bioskopske dvorane kada su na platnu videli lokomotivu koja tutnji, a mi danas strepimo za bezbednost naše dece na „mreži”. Logično je da neke osobe imaju strah od interneta, jer se na mreži dešavaju i ružne stvari. Dosta ljudi je pretrpelo onlajn nasilje i maltretiranje, a neki su postali i žrtve hakerskih napada.  Ali, treba da budemo svesni da se te stvari događaju na svakom mestu gde se ljudi okupljaju, bilo da je to „Fejsbuk” ili kafić. Ismevanje, udvaranje ili verbalno nasilje može da vam se dogodi i na ulici i na društvenoj mreži – kaže Čejko.

Dalibor Petrović, profesor na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autor knjige „Društvenost u doba interneta” ocenjuje da Meri Čejko pobija dominantni diskurs jer ljudi uglavnom govore o negativnim stranama tehnologije.

– Uprkos uvreženom mišljenju da internet i društvene mreže uništavaju bliskost među ljudima, studije govore da tehnologije podstiču društvenost. One nam služe kao dopuna, a ne zamena za tu bliskost. Bili smo otuđeni i pre nastanka društvenih mreža i internet je skrojen po meri naše otuđenosti. Moja istraživanja govore da se ekstrovertni ljudi isto ponašaju i na „mreži” i u realnom životu. Oni su „zavisnici” od „Fejsbuka”, „Instagrama” i „Linkdina”, svakodnevno šire mrežu svojih prijatelja i poznanika, uključuju se u polemike na „Tviteru” i aktivno komuniciraju preko „Vajbera” i „Mesindžera”. Introvertni ostaju povučeni i na mreži – kaže naš sagovornik.

Razlog zbog kojeg su društvene mreže postale toliko popularne leži u tome što smo mi socijalna bića i imamo ceo spektar potreba koje mogu da zadovolje samo drugi ljudi. Međutim, iako su ljudska bića željna bliskosti i povezanosti, život u „petoj brzini” često nas sprečava da se sa dragim osobama viđamo onoliko često koliko bi voleli, a taj jaz između želja i mogućnosti ispunjavaju upravo društvene mreže.


Komentari3
52c6f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Маторац
Цитат са краја текста: "Разлог због којег су друштвене мреже постале толико популарне лежи у томе што смо ми социјална бића и имамо цео спектар потреба које могу да задовоље само други људи." Ја бих то допунио тврдњом, можда прегрубом, да су људи истовремено и воајери и егзибиционисти. Сви морају да знају где сам био, како сам се провео, кога сам све упознао, шта сам све радио... А и ја волим да знам где си ти био, шта си радио...
Мирослав
Крајње површна и махом нетачна анализа. Стварање „нових пријатеља и познаника” (збиља??)  – уместо продуктиван рад на нечему своме, па читање, размишљање, шетање у орироди са искљученим телефоном.
Petar
Prvi internet je napravljen da neke institucije mogu komunicirati u slučaju atomskog rata. Malo poznata činjenica .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja