utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01
POGLEDI

Zaboravljena dijaspora

Autor: Miloš Kovićutorak, 17.09.2019. u 18:00

Srba u matici ima sve manje, ali u rasejanju njihov broj neprekidno raste. U Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori gotovo svaka porodica ima srodnike u Kanadi, SAD, ili nekoj od zemalja Evropske unije. Na Zapadu su oni, neretko, uspešni inženjeri, poslovni ljudi, naučnici. Taj deo sveta, od koga toliko toga zavisi, oni poznaju odlično, za razliku od ubedljive većine stanovnika matice, čija se znanja o Zapadu zasniva na gledanju televizije i na turističkim paket-aranžmanima. Njihovi duhovni i materijalni resursi još su vidljiviji kada se uporede sa posustalošću i siromaštvom matice.

Srbi iz SAD su svetskoj civilizaciji dali dvojicu velikana, Nikolu Teslu i Mihaila Pupina, a hrišćanskoj crkvi i srpskom pravoslavlju trojicu svetaca – Svetog Sevastijana Džeksonskog, Svetog Mardarija lješansko-libertivilskog i Svetog Varnavu hvostanskog. U Prvom svetskom ratu, odatle su dolazili dobrovoljci koji su, zajedno sa braćom iz Srbije i Francuzima, probili Solunski front, oslobodili i ujedinili srpske zemlje. Uprkos svemu, standardne istorije srpskog naroda gotovo da i ne pominju srpsku dijasporu. Jedini izuzetak je, u određenoj meri, slavna prošlost Srba u Rusiji. I danas, u našem javnom životu, srpsko rasejanje je nevidljivo. Ministarstvo za dijasporu, osnovano 2004, u međuvremenu je ukinuto.

Ove činjenice vraćaju nas na temu mesta i uloge dijaspore u našoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U prvoj polovini 19. veka, u dobu kneza Miloša i ustavobranitelja, posle vekova turskog ropstva, dijaspora je, naime, obnovila i izgradila srpsku kulturu. Može li ova priča o uspehu da se ponovi?

Srbi su narod rasejanja. Po tome su slični Grcima, Jermenima, Jevrejima – narodima dugih sećanja, koji su upamtili vremena neslućenih uspona i dramatičnih padova, praćenih stradanjima i raseljavanjima. Srpske seobe počele su u 14. i 15. veku, sa dolaskom Turaka u Evropu i slomom srpskih srednjovekovnih država. Turski način ratovanja podrazumevao je uništavanje i proterivanje graničnog, neverničkog stanovništva. Istim sredstvima pribegavale su i austrijske i mletačke vojske. Ugarski kraljevi Srbe su na silu preseljavali u svoje zemlje. Habzburgovci su ih pozivali da napuste osmanlijske krajeve i nasele se u austrijskim. Velika seoba iz 1690. imala je stravične razmere i posledice. Tu, na krvavim granicama sukobljenih carstava, Srbi su sticali status slobodnih vojnika u službi osmanskih sultana, habzburških careva i mletačkih duždeva.

Kada je konačno došlo vreme oslobođenja, početkom 19. veka, Srbija je bila nepismena. Prelazak Dositeja Obradovića u Beograd, u kojem nikada ranije nije bio, da bi stupio u Karađorđevu službu, označio je simbolički početak povratka u maticu. Počevši od tog doba, obrazovani austrijski Srbi stizaće u Srbiju, pa i u Crnu Goru, u potrazi za službom i patriotskim ispunjenjem. Oni su bili prvi zakonodavci, pravnici, profesori, učitelji, pisci u obnovljenim srpskim državama. Počeće da gube primat u srpskoj kulturi tek onda kada budu stasale generacije „otečestvenih sinova” i „blagodejanaca” iz Srbije, koje je država stipendirala i školovala na najprestižnijim zapadnim univerzitetima. Najviši slojevi srpskog građanstva će ipak, sve do kraja 19. veka, poticati iz „prečanskih” porodica i familija starešina i herojskog, ustaničkog doba.

Srbija danas, naravno, nije nepismena. Ona, međutim, ne poznaje svoje duhovne i materijalne resurse. Srpske političke, medijske i poslovne elite kao da ne razumeju svet u kome živimo. Ekonomija i spoljna politika Srbije zasnivaju se na kreditima i naređenjima zemalja koje pokušavaju da, pošto su rasturile Jugoslaviju, rasparčaju i Srbiju, da bi na njenoj teritoriji izgradile „veliku Albaniju”. Koliko se u tome daleko otišlo ponajbolje pokazuje činjenica da se same srpske vlasti zalažu za samoubilačku ideju „razgraničenja” Srbije sa „Kosovom”, sa sobom i sopstvenom istorijom. Ključni položaji u državnim, akademskim i privrednim institucijama uporno se popunjavaju na osnovu negativne selekcije koja ne neguje pamet i rodoljublje, nego poslušnost i nesposobnost.

U takvim uslovima, u doglednoj budućnosti, dok se matica ne osvesti i državna politika ne promeni, srpska dijaspora, posebno ona koja se nalazi blizu ključnih centara globalne moći, trebalo bi da se posveti prevazilaženju podela, udruživanju, lobiranju za srpske interese i humanitarnom radu. Jasno je da ona mora da nađe način da utiče i na državne vlasti Srbije, koje su, kako se vidi, izgubile svaki kompas. Vođstvo u tome trebalo bi da pripadne najnovijem imigrantskom talasu, koji je u rasejanje otišao u poslednje tri decenije. Ključna je borba za Kosovo i Metohiju, protiv rasparčavanja Srbije, ukidanja Republike Srpske i pretvaranja Crne Gore u oruđe naših neprijatelja.

Kada za to dođe vreme, položaj Srbije mogao bi vrlo brzo da se promeni nabolje. Naša dijaspora u tome će, ako u matici bude pameti i trezvenosti, odigrati važnu, možda i presudnu ulogu.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari52
98534
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miro,Bastina-Ohio
Postovani profesore,kaougledni istoricar tvrdite da su Zavetni Srbi u Dijaspori veci Srbi od onih u Matici,koji zato trebaju da slede Dijasporin Nacionalni kod,te da se zato ne integrisu u svetski sistem vrednosti. Ali avaj ,vi ste zanemarili cinjenicu da vecinsku grupaciju u Dijaspori cine Zavetni Srbi koji su svojim talentom,obrazovanjem i vestinom pretoceni i u TESLIN NAROD i postali integrisani gradjani Sveta u svetski sistem vrednosti. Kao sto je to i nasa SPC-a. U ohaju 22/9
bb
Ja nisam,kako to neko pametno reče pobegao od Turaka,nego od “svojih”.Preko sam već punih 27 godina a ONI “moji”su još uvek “tukaj” bez ikakvih izgleda da odu.Come on!
Боба
Значи и "Рђосав" је заштићени коментатор? Добро чекамо да дијаспора заборави да шаље дознаке. Можда се ондa "Рђосави" сете да нешто промене.
Рђосав
@Rade: - Ви сте изузетак. А изузеци, као што знате, не обараiу правило. Него га само потврђуiу...
Preporučujem 2
Rade
Tacno je da ima onih koji prodaju stanove u Bg. i novac iznose, ali ima i drugacijih slucajeva, nista nije crno-belo. Ja zivim u dijaspori, kupio sam pre par godina stan u Bg. i potrosio $100000. Fakultet koji sam tamo zavrsio, skoro nista ne vredi na zapadu pa sam se ponovo vanredno skolovao. Svake godine saljem oko 5000, tako da sam za dvadest godina koliko sam u inostranstvu u Srbiju poslao/investirao oko $200000.
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora
Milovan Rafailovic
На Западу сам већ пуних 60 година и могу вам рећи даје наша дијаспора већ одиграла важну улогу. Заједно са "браћом" Хрватима и Словенцима марљиво је радила на разбијању Југославије. Кад сам им рекао дато није добро и да ће доћи до великог крвопролића, покушали су да ме избаце из Америке. Били су заклети непријатељи Југославије. Лако је бити успешан на Западу јер нису били 500 година туђи робови а касније масакрирани од колонијалних западних сила.
Goranko Ilić
Dobro ste objasnili profesoru Koviću!
Preporučujem 3
Рђосав
- браво. Било iе таквих и овде, Коштуница ("сваку Југославиiу у мутну Марицу") па и Ћосић и остали меморандисти - као да нису имали на уму да iе Југославиiа створена пре свега да обiедини Србе. И да ће рушење Југославиiе наiвише да унесрећи - Србе...
Preporučujem 23
MMM
U tekstu se opravdano ukazuje na ono što je loše u današnjem srpskom kapitalističkom društvu i što bi trebalo popravljati. Ali takva kritika nije na nivou kritike političke ekonomije koja je suštinska za antikapitalizam. Nije dovoljno apelovati samo na ljubav prema otadžbini, jer ostaje netaknuta destruktivna „neljudska mašina razvoja “, kako kapitalizam naziva nemački filozof Volfang Fric Haug.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja