sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:05

Bezuslovna doživotna kazna pred Ustavnim sudom

Fond za humanitarno pravo podneo inicijativu za ocenu ustavnosti izmena zakona koje isključuju mogućnost slobode za ubice, silovatelje dece i višestruke zločince
Autor: Dorotea Čarnićsreda, 11.09.2019. u 20:00
(Фото Д. Жарковић)

Za nešto manje od tri meseca, 1. decembra,  u Srbiji bi trebalo da počne primena novih zakonskih odredbi koje za najteža krivična dela propisuju kaznu doživotnog zatvora, a za neke od osuđenih ne predviđaju mogućnost da se ikad više nađu na slobodi. Usvajanje izmena i dopuna KZ-a izazvalo je mnogo polemike u javnosti, a više organizacija najavilo je da će tražiti ocenu ustavnosti odredbe koja će u nekim slučajevima najtežih zločina, počinjenih posle 1. decembra isključiti mogućnost bilo kakvog preispitivanja ili ublažavanja kazne.

Fond za humanitarno pravo (FHP) prva je i za sada jedina organizacija koja je pre nekoliko dana podnela Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ovih odredbi. FHP smatra da novouvedena odredba KZ direktno krši odredbu člana 25 Ustava RS, odnosno člana tri Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. Fond je ukazao da su ignorisani stavovi stručne javnosti koja je od početka ukazivala da je takvo rešenje suprotno zabrani mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, što predviđaju svi međunarodni akti i praksa suda u Strazburu.

FHP kao argument ističe niz rezolucija i preporuka Saveta Evrope, dokumente Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja ili kažnjavanja, odredbe Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda i propise EU.

„Iz ovih razloga, FHP smatra da je obaveza Ustavnog suda da u što kraćem roku uzme u razmatranje ovu inicijativu, te da oglasi neustavnim odredbe Zakona o izmenama i dopunama KZ koje nisu u skladu sa zahtevima iz člana tri Konvencije i koje su suprotne pravnoj sigurnosti i opštim načelima o statusu žrtve”, navode u FHP-u.

U Ustavnom sudu Srbije za „Politiku” je rečeno da je inicijativa FHP tek podneta, što znači da tek sledi formiranje ustavnosudskog predmeta. Za sada nema drugih inicijativa za ocenu osporenog zakona, kažu nam u sudu. „Ustavni sud na sve inicijative kojima se traži utvrđivanje neustavnosti bilo kog opšteg pravnog akta primenjuje postupak propisan Zakonom o Ustavnom sudu. Ishod postupka po podnetoj inicijativi se ne može znati sve do okončanja postupka pred Ustavnim sudom”, odgovoreno je za naš list u Ustavnom sudu.

Kako nam je objašnjeno, postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača. Pravo na pokretanje postupka imaju samo ovlašćeni predlagači, dok pravo na podnošenje inicijative ima svako.

Kada Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, donosi o tome rešenje. Ako nađe da nema osnova za pokretanje postupka, Ustavni sud neće prihvatiti inicijativu. Ukoliko Ustavni sud utvrdi da neki zakon nije u saglasnosti sa ustavom taj zakon prestaje da važi danom objavljivanja odluke u „Službenom glasniku”. Odluka se može odnositi kako na opšti akt u celini ili samo na pojedine odredbe.

Bezuslovna doživotna kazna predviđena je za najteže oblike ubistava, za ubice i silovatelje dece ili za silovanje sa smrtnim ishodom. Ministarstvo pravde usvojilo je predlog Fondacije „Tijana Jurić”, koja nosi ime po devojčici koja je silovana i ubijena, da se za takve zločine uvede kazna doživotnog zatvora.

Oko sto advokata, profesora, sudija, tužilaca, organizacija i udruženja potpisalo je početkom maja peticiju Beogradskog centra za ljudska prava protiv kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust, a na sporne odredbe ukazao je i Savet Evrope. Sličan je i stav Komiteta pravnika za ljudska prava „Jukom”, iznet u otvorenom pismu Ministarstvu pravde, a Advokatska komora Beograda ocenila je da izmene KZ neće uticati na smanjenje broja krivičnih dela.

Radulović: Usaglasiti ustav sa izmenama KZ

Poznati advokat Ilija Radulović smatra da kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta treba da postoji za najteže zločince i podseća da je on jedan od malobrojnih krivičara koji su se oduvek zalagali i za smrtnu kaznu.

„Za neke zločine nije dovoljna ni doživotna kazna bez uslovnog otpusta. Naravno, to treba sprovoditi pod strogim zakonskim uslovima. To je večita borba retencionista i abolicionista. Moje je mišljenje usamljeno jer ne podražava dnevno političke potrebe. Ovo je američki uticaj na naše pravosuđe, a u SAD u 38 država postoji smrtna kazna, u nekima se čak može izreći i deci od sedam godina, dok u drugim državama propagiraju lažni humanizam”, kaže za „Politiku” Ilija Radulović.


Komentari16
d0eab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko S
Jedan od problem sa povratkom na slobodu osuđenika za najteža krivična dela je mogućnost ponavljanja krivičnog dela. Ako se ograničimo na starosnu grupu stariju od godina, u SAD je oko 2 procenata ubistava bilo izvršeno od strane lica starijih od 65 godina (238 od 11472 poznatih počinilaca). Vrlo ubedjiv primer je Albert Flick (77) koji je 2014. godine pušten na slobodu zbog starosti, da bi 2018. godine u sred bela dana ubio četrdesetosmogodišnju majku pred njenim detetom sa 11 uboda nožem.
Milomir
Mozda uz dobro vladanje, starost preko 75 godina, odsluzenih bar 30 godina kazne, da se dozvoli dozivotni "kucni pritvor" u starackom domu ili nesto slicno. Sa neogranicenim pravom na posete, tako da svi koji takve pojedince zele u svojoj okolini mogu to i da ostvare.
Драган
Ја сам за комбинацију смртне казне и доживотне робије, па шта осуиђеном Бог да и то на овај начин: 1. Породицама и пријатељима жртве дао бих 60 минута да се обрачунају са злочинцем. На располагању би имали аутоматске пушке, пиштоље, секрире, маљеве, бејзбол палице, камење, моторне тестере, вешала, бренер, ножеве, ... 2. Ако осуђени преживи тих 60 минута, био би упућен на издржавање доживотне казне затвора без могућности помиловања. Најправедније и најпоштеније.
Mića Smederevac
Privatne emocije sačinjavaju pravo i pravdu.Tako bi trebalo da bude.
MItar
Prvo ovo je povrsna po meni rasprava..zasto na primer ako pacovu ne ostavis prostor za beg on ce se okrenuti i napasti te.. ako neko za neko delo zna da mu gine smrt ili dozivotna robija.. taj ce sve da uradi da ne bude uhvacen..a to znaci mozda jos par ubistava koje nije planirao..drugo KZP kazneno popravni sistem treba..sem ako je neki mentalni pormecaj a odna se zna da se ide u takvu ustanovu do izlecenja ako je moguce.. trece strah opsti iz kazne ne iz Bogopostovanja ljudskog zivota.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja