Austrijski fudbalski stadion pretvoren je u autentičnu centralnoevropsku šumu, a umetnik Klaus Litman se ovom izložbom bori protiv klimatskih promena i seče šuma. Tri stotine stabala drveća biće na travi narednih sedam nedelja u nadi da će privući i neke divlje životinje, a Litmanu je inspiracija bila distopijska slika sveta na kojoj prirodu možete gledati samo u ograđenom prostoru, kao životinje u zoološkom vrtu.
Litman je taj crtež, koji je nazvan „Beskrajna privlačnost prorode”, a koji je nacrtao Maks Pejntner, našao 1970. godine.
„Smatrao sam da je ideja koja stoji iza ovog rada jednostavno fascinantna”, rekao je Litman za Bi-Bi-Si.
Maks Pejntner i Klaus Litman
Kaže da je želeo da kupi crtež, ali da je on već bio u rukama američkog kolekcionara.
„Tada sam odlučio da taj crtež sprovedem u delo, želeo sam da ga imam ispred sebe i da ga iskusim u stvarnom životu”.
Tri decenije kasnije, instalacija koja je nazvana „Za šume – beskrajna privlačnost prirode”, otvorena je za posetioce.
Oba umetnika su radila na realizaciji ideje o prirodi koja postoji samo u veštačkom okruženju. Na stadionu fudbalskog kluba Verterze u Klagenfutu, koji može da primi oko 30 hiljada gledalaca, šuma će dočekati jesen i dobiti nove boje.
Svih 299 stabala doneto je iz rasadnika i nakon izložbe će nastaviti da žive u blizini stadiona kako bi se što manje remetila priroda.
„Nikada ranije nisam radio sa živim bićima i apsolutno sam svestan da se to ne može uporediti sa radom sa skulpturom, fotografijom ili slikom”, izjavio je Litman. „Rad se mora prilagoditi svakoj vrsti i mora se raditi sa puno pažnje i poštovanja”.
On je radio zajedno sa Enzom Eneom, pejzažnim arhitektom, koji ima puno iskustva sa radom sa drvećem u različitim okruženjima, kako bi obezbedio da šuma bude adekvatno zbrinuta.
Autor izložbe Klaus Litman
„Percepcija je zaista centralna tema u mojim projektima”, rekao je. „U projektu 'Za šume' to radim tako što uzmem nešto što nam je poznato u svakodnevnom životu i stavim ga u novi kontekst. To primorava ljude da preispitaju stvari koje ih okružuju i koje uglavnom uzimaju zdravo za govovo kao što je u ovom slučaju drveće”.
