nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:52

Pupinovi uspesi u Sen Žermenu

sreda, 11.09.2019. u 11:04
(Фото Википедија)

Tačno pre sto godina, 10. septembra 1919. godine, u francuskom gradu Sen Žermenu  potpisan je drugi mirovni ugovor sila pobednica  sa jednom od poraženih strana u Prvom svetskom ratu – bivšom članicom centralnog pakta –  Austrijom. To je bio jedan od nekoliko zaključenih mirovnih sporazuma koji se vode pod zajedničkim nazivom  – Pariska mirovna konferencija (počela 18. januara 1919). Tu su se određivale granice novoustanovljenih država u Evropi i svetu, pa tako i naše takozvane Versajske Jugoslavije.

Tada je prvi put od strane velike trojke (Vudro Vilson, Dejvid Lojd Džordž, Žorž Klemanso) pozvana delegacija Kraljevine SHS (buduće Jugoslavije) da iznese svoje stavove povodom pitanja granica prema Austriji i Italiji, a i povodom pitanja plaćanja ratne odštete. Nas je čekala velika borba za utvrđivanje granica naše nove zemlje, jer nismo imali usklađene granice ni sa jednom susednom državom, osim sa Grčkom. Naša delegacija  je bila sastavljena od eminentnih stručnjaka, vrsnih diplomata i političara kao što su na primer Slobodan Jovanović, Jovan Cvijić, Ante Trumbić, Nikola Pašić, Andrija Radović, Jovan Žujević, Pavle Popović, Josip Smodlaka, general Petar Pešić, Milan Gral. Oslanjali smo se na veliku pomoć i podršku našeg velikog saveznika iz tog rata – Francusku. Ali to nije bilo dovoljno jer su teritorijalne pretenzije susednih država takođe bile velike, a neke od njih su bile i članice sila Antante to jest saveznice u ratu, kao na primer Kraljevina Italija i Rumunija. Prva je htela čitavu jadransku obalu za sebe sa kompletnom Istrom i Dalmacijom pozivajući se na Londonski ugovor iz 1915. godine zaključen sa Engleskom i Francuskom, a druga čitav Banat. Hrvati Trumbić i Smodlaka rešavali su problematiku Istre i Dalmacije, a slovenački delegati Žolger i Ribarž su kao eksperti bili zaduženi za granicu Slovenije prema Austriji. Međutim, zbog njihovih nerealnih i nepopustljivih zahteva oko teritorija pregovori se nisu pomerali sa mrtve tačke. Italijanski pregovarači Vitorio Orlando i Sonini drsko su se pozivali na zaključke Londonskog ugovora iz 1915. godine i zahtevali od Francuza i Engleza da im daju dogovoreno to jest Istru, Dalmaciju i Bled. Velika trojka popušta pred italijanskim zahtevima i nagovaraju predsednika Vilsona da potpiše zapisnik, ali tada na scenu stupa naš čuveni naučnik Mihajlo Pupin prikazujući sklonost ka diplomatiji i sposobnost vrsnog pregovarača.

U razgovoru sa predsednikom Vilsonom, i svojim podnetim ekspozeom (izveštajem) on je uspeo da utiče na predsednika Vilsona da promeni odluku i da povuče potpis  sa zapisnika. Posle tog događaja odlučeno je od strane komisija da će Bled i bledska kotlina, zatim čitava Dalmacija bez Istre, bez jednog dela slovenačkog primorja, ostrva Palagruže, Lastova i grada Zadra pripasti Kraljevini SHS. Takođe su gradovi Pula, Rijeka i Trst proglašeni za slobodne međunarodne luke.

Tako je Pupin kao prvi veliki Jugosloven dao veliki doprinos u utvrđivanju teritorijalne celovitosti te novostvorene Versajske Jugoslavije – nesuđene države južnoslovenskih naroda. Treba istaći da je imao velikih doprinosa i oko utvrđivanja granice prema Rumuniji i oko borbe za priznavanje prava Makedonaca kao naroda pridržavajući se Vilsonovog načela ravnopravnosti između velikih i malih naroda. Zbog toga bi trebalo u svim današnjim državama koje se nastale posle raspada potonje Jugoslavije (SFRJ) da se podigne po jedan spomenik ovako velikom čoveku koji se pre sto godina izborio za njihovo postojanje kao priznatih naroda u svetu.

Miomir Garašanin,
Beograd


Komentari11
de65a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dikan
Prestanite , molim vas, sa mitomanijom I lovackim pricama. Srbija je satrvena I porazena u I sv. ratu. Niko je nista nije pitao. Nije ni odlucivala u pariskim mirovnim pregovorima. Jugoslaviju , I jednu I drugu, su stvorile velike zapadne sile, kao branu Rusiji (SSSR-u). Srbiji su stavili tegove oko nogu. Kakav Pupin...
Драган П.
tja: Српска војска није ни самостално, ни на своју руку упала у Војводину, већ као део савезничке војске под командом Франше Д'Епереа, а на основу Београдског примирја потписаног 13.11.1918, дакле након капитулације А-У. Потписници су били са савезничке стране Живојин Мишић и генерал Пол Анри, а са мађарске Бела Линдер. Тачно је одређена демаркациона линија до које савезничке (и српске) трупе могу да уђу у Угарску. По томе, српска војска је ушла све до Печуја. Није ту било никаквог изненађења.
Preporučujem 2
tja
U vreme kad me je ta tema zanimala, u jednoj stranoj biblioteci prelistavao sam sva dokumenta o mirovnim ugovorima u Sen Zermenu u vezi sa Srbijom. Secam se dobro da su saveznici bili vrlo iznenadeni kad su culi da su srpska i rumunska vojska upale u Vojvodinu. Pozvali su i jednu i drugu delegaciju da objasne svoje postupke i svakoj dali za to samo 15 minuta vremena. Licno mislim da je uloga Pupina u srpskim pricama preuvelicana, znajuci da politicari ne mare mnogo za misljenja slabih.
Preporučujem 3
Sotir Gardačić
Austrija je trebala da dobije pola Slovenije i celo Zagorje, Italija drugu polovinu Slovenije i deo Dalmacije, a Mađarska Slavoniju. Ovim austrijski i mađarski revizonisti bi bili ućutkani a u Italiji Musolini nikad se ne bi pojavio. Srbija je trebala da se drži Londonskog ugovora.
tja
Ako autoru to nije veliki problem, zamolio bih ga da u jednom dodatnom komentaru ovde kaze koji je izvor ove price i izvor podataka pomenutih u njoj. Ovu pricu prvi put cujem. Cuo sam ranije nekoliko drugih usmenih prica od ljudi koji su ih culi od nekih drugih. Zvucale su patriotski ali nisu delovale uverljivo, kao sto i ljudi koji su ih pricali nisu bili uverljivi.
Нада Ласкер
Камо асреће да су Италијанима дали Блед и Далмацију, лакше би се данас дисало.
Леон Давидович
Сви ти резултати тада успешних људи поништени су деведесетих и то данас више ништа не вреди и само је тај догађај јесдна епизода из историје.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja