nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Amfilohijeva teška reč

Da li patrijarh Irinej, neskrivenom javnom podrškom, zapravo obavezuje Vučića da osluškuje odluke Sabora? Ili zaista postoje šumovi na vezama između Patrijaršijskog dvora u Beogradu i cetinjskog manastira, gde stoluje mitropolit?
Autor: Aleksandar Apostolovskiutorak, 10.09.2019. u 22:55
Драган Стојановић

Ko je očekivao da će unutrašnji dijalog o Kosovu proteći bez Amfilohijevog baritona, taj ne samo da je izgubio veru u Svevišnjeg, već treba da izbegava kladionice. Šta se drugo i moglo očekivati od moćnog mitropolita koji je ispovedio Slobu Miloševića, krstio Čedu Jovanovića, održao posmrtni govor Zoranu Đinđiću, služio opelo za Vladu Srbije i odlikovao Vojislava Šešelja?

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ponovo je pre nekoliko dana optužio vlasti u Beogradu da će „izdati Kosovo i Metohiju ako im samo nešto daju” što, kako je naveo, potvrđuje izjava predsednika Aleksandra Vučića da priznanja Kosova nema bez „kompromisnog rešenja”.

„Sram bilo njega i svakog drugog koji se odriče svoga bića, pamćenja, svetinja... Sramna je to priča”, rekao je Amfilohije, obraćajući se vernicima ispred crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Starom Rasu kod Novog Pazara.

Mitropolit se nije zadržao samo na kritici predsednika Srbije, već je opleo po svima onima koji kosovski zavet proglašavaju „mitologijom”, navodeći da je taj zavet ugrađen u istoriju i samo biće srpskog naroda.

Sumnjičeći avansno Vučića za izdaju Kosova, a nije to učinio prvi put, Amfilohije je u ranijim slučajevima ipak negirao da mu je već dva puta držao opelo na Trgu republike nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Naime, tvrdio je kako je zapravo sahranjivao tadašnjeg premijera Ivicu Dačića. Ivica je, mireći se s njim, objavio da je vaskrsao. Ne samo zbog toga što mu se umesto Amfilohija ukazao Marks, već zato što je tokom svog političkog života Dačić više puta dokazao da postoji i život posle života.

Da li će Amfilohiju to ponovo oprostiti i Vučić koji je, dok je „sahranjivan” Dačić, bio svemoćni prvi potpredsednik vlade. Tada je Amfilohije pojasnio da, kad on drži opelo grešnicima, to čini samo za njihovo dobro. Ali, kako Vučić nema naročitog osećaja za takve metafore, naročito za one u kojima Amfilohije istražuje ne samo njegovu dušu, nego i politiku, hoće li uslediti žešći obračun u kojem će ili Vučić početi da nosi mantiju ili će mitropolit navući odelo?

To, naravno, ne znači da će se Vučić zamonašiti ili da će se Amfilohije kandidovati za lidera opozicije, već da će svojom moći ubeđivanja, a nije da je nema, Vučić ponovo podsetiti patrijarha Irineja i episkope da u sekularnim zemljama duhovni pastiri ne vode državnu politiku, naročito ne onu koja treba da nas preseli na oblačke nebeske Srbije. Po pravilu, karta za put ka nebesima za Srbe bila je preskupa i plaćana je porazima na zemlji. U svom prošlom političkom životu, Vučić je dobro naučio tu lekciju!

Amfilohije ne samo da nikada nije želeo da je nauči, već je smatra jedinom ispravnom. I zato nastavlja da je širi, ogrnut dugačkim plaštom mitropolita.

Zapravo je pravo pitanje, da li Amfilohije solira ili su njegove oštre izjave deo politike Srpske pravoslavne crkve u kojoj patrijarh i većina episkopa koketiraju sa vlastima, ali uvek izaberu megafon u liku jednog od vladika koji će oponirati svetovnom rukovodstvu. Uoči velikog izbornog derbija Milošević–Koštunica 2000. godine, tadašnji vrh SPC nije krio naklonost ka Vojislavu Koštunici, ali je episkop mileševski Filaret nedvosmisleno podržao Slobodana Miloševića. Posle pobede Koštunice, Filaretove akcije u SPC su naglo pale.

Patrijarh Irinej je, posle Amfilohijevih ranijih kritičnih tonova, naglašeno stajao u odbranu Vučićeve politike prema Kosovu. Na poslednjem, majskom Saboru SPC koji je posetio predsednik Srbije, njegova svetost je novinarima rekao da ne sumnja u dobre namere Aleksandra Vučića i da se on junački bori za Kosovo. „Ja mu mu se divim kako to izdržava i molim se Bogu da mu da snage i mudrosti da svoju ulogu predsednika države odigra na najbolji i najkorisniji način”, kazao je tada poglavar srpske crkve.

Ali, posle tih reči neskrivene podrške, Sabor je ponovio stav – da ne pristaje ni na kakvu podelu Kosova i da je za SPC jedino prihvatljivo rešenje Kosovo u sastavu Srbije. U jednom od ranijih intervjua, patrijarh je rekao da se Vučić lavovski bori za Kosovo i Metohiju i to pod neviđeno neravnopravnim uslovima, ali i da Vučić vekovni, nepromenjeni stav Crkve, svoga naroda i ujedno svoje vlastite države, doživljava kao pomoć, a ne kao odmaganje i otežavanje ionako preteške situacije. Da li tako patrijarh Irinej, neskrivenom javnom podrškom, zapravo obavezuje Vučića da, ako već ujutru ne odlazi na molitve, osluškuje odluke Sabora? Ili zaista postoje šumovi na vezama između Patrijaršijskog dvora u Beogradu i cetinjskog manastira u kojem stoluje Amfilohije?

Kao jedan od potpisnika „Apela za odbranu Kosova” iza kojeg stoji Demokratska stranka Srbije i grupa intelektualaca, Amfilohije je pokazao da se ne libi da uđe u političke igre, a mladi lider DSS-a Miloš Jovanović nije mogao da poželi bučniju promociju programa od mitropolitovog eha.

Amfilohijevi protivnici prisetiće se da je upravo tokom mandata Vojislava Koštunice i Borisa Tadića Kosovo proglasilo nezavisnost, a Crna Gora otišla Milovim putem. U to vreme Amfilohije nije pokazao ni približni entuzijazam u upućivanju kletvi tadašnjim vlastima u Beogradu, niti je najavljivao Koštunici i Tadiću da imaju numerisana mesta za boravak u paklu i druženje sa đavolčićima, iako je sve bilo gotovo.

Međutim, sada Amfilohije optužuje Vučića, iako još ništa nije gotovo. U toj nelogičnosti, kriju se i motivi mitropolitovih decibela. Ima li velikodostojnik koji ne prestaje da polemiše, obavlja službu, proklinje, sahranjuje i onda sve oprosti, proročke osobine ili je reč o ličnom animozitetu koji gaji prema šefu države? Proročanstva i vođenje ovozemaljske politike ni u kom slučaju ne spadaju u opis posla jednog od najuticajnijih ljudi SPC. Ipak se često bavio obema delatnostima.

Ako mu se već javlja Vučićeva, uočljivo je da nikada nije otkrio kakav je dil sklopio sa Milom Đukanovićem u periodu kada je, Mila umesto Momira Bulatovića, podržao u borbi za vlast u Crnoj Gori. Taj dar sa neba možda je zauvek opredelio sudbinu Montenegra. Podgorički car Milo bio je, po potrebi, veliki prijatelj Amfilohijev i istovremeno prodana duša koja je priznala Kosovo. Milo je ipak prošao bolje od ostalih: Amfilohije mu je predložio da obavi reprizu svog krštenja! Za sada nema takvu ponudu za Vučića.


Komentari51
e4396
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ZORAN
Да, унапред треба указивати да је на помолу признање КиМ. Шта има лоше у томе што епископ Амфилохије унапред упозорава на оно што је сваком грађанину коме је стало до Србије јасно, да се Вучић спрема да изврши задатак који му је Запад задао. Залуд сваки протест када крчаг буде разбијен, сада се мора дићи глас против признања. Шта год ко мислио, сада се показује да уставне промене за време Коштуничине владе имају пуно смисла, јер ипак спречавају Вучића да без кршења Устава потпише признање.
Milan
Da nema Amfilohija trebalo bi ga izmisliti, jer bez takvih ljudi u ovim smutnim vremenima sve bi bilo dopusteno. Kritikovati ga i napadati je sramota. Sta je on to rekao da nije tacno? A mogao je Amfilohije da se slize sa milogorcima i bude celnik neke montenegrinske pravoslavne crkve . Citav“ demokratski” svijet bi ga podrzao u tome, ali nije . Zato Djurici, o ostali branioci vasih sefova ne brukajte se. A vlastima pred svetom dovoljno da kazu mi smo za podele i kompromis ali crkva NE DA!
срето
Да ли је влада способна? Па то је требало питати сваку владу од кда је насто косовсни роблем, а то је било давно.Поготово ону владу за чијег мандата је Косово рогласило независност, а она није учинла ништа.То је издаја које је било, видљива је.Критиковати непто што ће бити, па то проглашавти издајом, може само владика који олако потеже ,,вјечнају памјат,,. Поштујем га, али ни он није Бог, и он греши као и свако овоземаљско биће.Уосталом нека замоли небеску власт да нам спаси КиМ.
Милош Топић
Аутор је несумњиво један од најталентованијих писаца међу нашим новинарима. Кажем писаца, а не новинара, јер је то нешто друго. Пре ауторовог гостовања на ТВ Пинк пре пар година, где је био у истој емисији са г. Вучићем, очекивао сам права новинарска питања (да не кажем решетање), јер сам читао ауторове чланке чим се појаве. Доживео сам разочарање, а ово је само наставак тога. Ви сте, господине, новинар. Зашто не пишете о суштини, а то је кршење Устава Србије? Доста више са заменама теза.
Бајо Пивљанин
У овом тексту је прије свега ријеч о тешким новинарским инсинуацијама и блаћењу Онога који се јуначки бори против издаје светог Косова од стране врха власти, која би требало да бескомпромисно и свим средствима штити Устав и интегритет Србије!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja