subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55
POSLE TRIJUMFA NAŠIH ODBOJKAŠICA NA EVROPSKOM PRVENSTVU

E, to su šampioni...

Uobičajeno je shvatanje, i njemu nema šta da se prigovori, da se do trofeja na ovako velikim takmičenjima dolazi nadahnutim igrama, ali, pokazalo se da zlato može da se osvoji i kad se igra onoliko koliko je dovoljno da se pobedi protivnik, koji je trenutno pred našim timom
Autor: Ivan Cvetkovićutorak, 10.09.2019. u 20:00
Сложно за Србију: наше одбојкашице у Анкари после тријумфа на Европском првенству​ (Фотографије EПА/Tolga Bozoglu)

I selektor Zoran Terzić i gotovo sve naše odbojkašice su, za vreme tek završenog Evropskog prvenstva, neposredno posle svake utakmice govorili da se nadaju da će na sledećoj reprezentacija Srbije da igra bolje, da će da diže formu. Tako je bilo u grupi posle susreta s Finskom (3:0), Bugarskom (3:1), Francuskom (3:1) i Grčkom (3:0), u osmini finala protiv Rumunije (3:0) i u četvrtfinalu opet protiv Bugarske (3:0).

Pobedi se, što bi se reklo, nije gledalo u zube kada su savladane Turska u borbi za prvo mesto u grupi (3:1), u polufinalu Italija (3:1) i u finalu ponovo domaćin (3:2). Dakle, kada su bili najvažniji ispiti, oni koji su rešavali da li će da se prođe dalje.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da se do ovakvih trofeja, kao što je zvanje evropskog prvaka, dolazi samo naduhnutim igrama, briljantnim partijama, besprekornim ostvarenjima... Tome, u suštini, nema šta da se prigovori, međutim...

Najbolja moguća igra je neophodna, ali ni ona nije jemac da će da se uspe, ako je ekipa prosečna ili nešto malo iznad toga. Zato takav tim, da bi uklanjao prepreke s puta, mora stalno da pruža najviše što može. U protivnom neće daleko da stigne.

Ali, kad je tim zaista šampionski, kad su igračice u svakom smislu bolje od svih ostalih, onda se na cilj stiže i ako nisu sve utakmice za udžbenike. Štaviše, one reprezentacije, koje ciljaju na najviše, i ne treba da troše sve što imaju na ono što mogu i pogledom da poseku.

Oni timovi, čiji je domet kudikamo manji od početka moraju da idu na sve ili ništa, jer samo tako mogu da se nadaju, u ovom slučaju, proboju u osminu finala ili četvrtfinale. Reprezentacija, koja je prošle godine pokorila svet, pretprošle Evropu, a pre toga bila olimpijski vicešampion, nema razloga da iz topova puca na komarce. Šta bi postigla time da, recimo, Finsku tuče bez izgubljenog poena? Pa, ušla bi u „Ginisovu knjigu rekorda”, a ako bi nastavila tako bila bi savremeni Pir.

I upravo ta ogromna neiskorišćena zaliha joj je omogućila da u polufinalu oduva Italiju iz sedla, a da u finalu i sama izdrži nezapamćen uragan, da hoda bosa po žaru, da nađe izlaz kad je ispod leda...

Tursku je samo Srbija pobedila na ovom Evropskom prvenstvu. I to ne jednom, nego dva puta! I to u vrlo važnim mečevima, jer je u onom prethodnom padala odluka ko će kao prvi da završi u grupi, a samim tim i da ima povoljniji raspored ka finalu.

Pored toga što je bio podvig da se izdrži u uzavreloj atmosferi, kako ju je opisala kapiten Maja Ognjenović, u kojoj igračice nisu mogle da čuju selektora, niti on njih, što je priznao Zoran Terzić, i što je bilo teško da se diše, a kamoli da se igra, kako je slikovito objasnila Tijana Bošković, po nepisanom pravilu je potrebno mnogo više muke da se i po drugi put savlada isti rival.

A Srbija je Tursku pobedila tri puta za manje od mesec dana na njenom tlu. Uoči šampionata na turniru u Beleku (3:2) u utakmici za prvo mesto, potom dva puta u Ankari. Dakle, protivnik je imao obilje građe da do tančina prouči igru našeg tima i mogućnosti naših odbojkašica. A za njega je radio i zakon verovatnoće. Turski selektor Italijan Gvideti je u finalu poput alhemičara mešao u postavi igračice, koje do tada nisu bile na igralištu u toj kombinaciji. Poneki put je izgledalo da se kocka, a kako da se pročita da li takav prekaljeni „kockar” blefira ili stvarno ima adute. Ko bi znao u onim trenucima da li je svojim izmenama u timu pretio praznom puškom ili je dobro nanišanio kroz snajper?

Svemu su tome odolele naše odbojkašice. I ne samo odolele, nego i pobedile. Ne može ništa da se zameri ni turskoj najvećoj uzdanici publici, koja ih je bodrila tako da se ledi krv u žilama suparnika, ali koja nije huliganska, kojoj ne može da se prigovori što toliko voli svoje da gotovo gori od te ljubavi.

Više puta su naše odbojkašice bile do grla u ledenoj vodi. Bile su i Turkinje. Više puta je izgledalo da su naše odbojkašice uzletele i da niko i ništa ne može da ih zaustavi. I Turkinje su više puta raširile krila i činilo se da ni pogledom više ne možemo da ih uhvatimo. Ali, do plena, za treptaj oka pre rivalki – 3:2 (21:25, 25:21, 25:21, 25:22, 15:13) – ipak su stigle naše.

Zašto su naše uspele? Zašto nisu kao Holanđanke u četvrtfinalu i Poljakinje u polufinalu sagorele u paklu u kojem je u vatru duvalo i sve vreme je potpirivalo 13.000 turskih navijača?

Mi imamo najkorisniju igračicu šampionata. To je, opet, Tijana Bošković. Mi imamo najboljeg dizača, a to je mozak tima, Maju Ognjenović. Ali, jedna lasta ne čini proleće, a ni dve. Srbija ima jato i svaka ptica pevačica u njemu može da bude prvi glas u nekom trenutku.

Pamtiće se servisi Bjanke Buše u petom setu kada verovatno niko ne bi stavio na naš tim ni prebijenu paru. Bilo je 9:6 za Tursku i ko bi bio toliko vidovit da vidi da će uskoro da bude 11:9 za nas?! I ko bi očekivao da će dok dlanom o dlan ponovo Turkinje da budu bliže prestolu (12:11)?!

Selektor Zoran Terzić, prekaljeni stručnjak, koji ne samo što je Srbiju uzdigao na svetski vrh, nego je, evo, doveo našu reprezentaciju do toga da ne mora da blista na svakoj utakmici, pa da posle olimpijskog srebra 2016. već tri godine uzastopno osvaja zlato, podsetio je da je tih šest poena pre servisa Bjanke Buše neko osvojio, a da je, i kad je otišla sa servis-linije, neko morao da osvoji preostale da bi se pobedilo u presudnom petom setu. Ona je imala svoje zasluge i u prethodne četiri borbe, što je bio svaki set u finalu.

Imala je Srbija i u finalu, a i pre njega, na svakoj utakmici junakinje i to ne jednu. Brankica Mihajlović je tokom celog prvenstva kao lavica lovila i lopte posle protivničkih servisa, i neumorno se borila na mreži i ruka joj ostala precizna, a oko oštro, da pogađa tamo, gde gađa. Dragocena je i ovoga puta bila Stefana Veljković... I da se ne nabraja dalje. Veliki doprinos su dale i one igračice, koje su uskakale da se asovi ne troše nepotrebno kad je za to bilo prilike na ovom turniru ili kojih ovoga puta nije bilo u timu.

Naše odbojkašice su pravi šampioni. Ne samo što igraju izvanredno, nego što su i mentalno, i psihički, i kondiciono, najjače. Što veruju u sebe i kad se čini da je beznadežno. Što stoje čvrsto na zemlji i kad imaju povod da budu visoko u oblacima. Neće svaki put da završe kao šampioni. To je, jednostavno, nemoguće. Ali, ovakve kakve su biće i tada šampioni, što će u prvoj narednoj prilici i da dokažu.

Deveta medalja s najvećih turnira

Našim odbojkašicama je ovo deveta medalja s najvećih međunarodnih takmičenja. Prva pripada Jugoslaviji – bronza na Evropskom prvenstvu u Parizu. Pre zlata u Ankari bile su najbolje na Starom kontinentu 2011. u Beogradu i 2017. u Bakuu, srebrne 2007. u Luksemburgu i bronzane 2015. u Roterdamu. Na Olimpijskim igrama su bile vicešampionke 2016. u Riju, a na svetskim šampionatima prve u Jokohami 2018. i treće 2006. u Osaki.


Komentari7
457cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Горан Јозић
Живеел златне наше одбојкашице, јунакиње и лепотице! Молимо само Терзића да избаци итз употребе жвакаћу гуму за време утакмуице. Много је ружно непрекидно жвакати за време борбе нашпих златних дама. Нека се он уздржи мало! Није њему теже него играчицама, па да мора стално да жваће...
orka
Bravo i za vas g. Cvetkovicu! Odavno jos nisam procitao bolji clanak, majstorski. Sampionski!
3 puta
la nazionale .....bravo
Z. Vasic
Bravo devojke! Ponosni smo na vas. Hvala vam za lep osecaj koji ste nam podarile. Lepe, pametne, hrabre nase velike Srpkinje.
Nenad
Kapa dole curama. Ne treba ocajavati i zbog poraza kosarkasa , ipak su nam ti momci doneli gomile radosti pre toga i jedan kiks ne treba da ih obeshrabri. Eh kad bi naduveni i nadmeni fudbaleri bili samo "promil " ne % , od odbojkasica , kosarkasa i vaterpolista gde bi im bio kraj . A placeni su previse . No ipak jos jednom ovaj put devojke same zasluzuju naklon do zemlje .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Odbojka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja