nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Bernard Šo i ćirilica

Mnogo svetski poznatih književnika iz raznih zemalja ima svoju ulicu u Beogradu. Možda takvu počast, iz određenih razloga, zaslužuje i čuveni irski pisac Bernard Šo (1856–1950), dobitnik Nobelove nagrade 1925. godine. Iako nikad nije boravio u Srbiji, mada je 1929. godine posetio Cetinje i Dubrovnik, ovaj velikan svetske književnosti odavno je svojim literarnim delima prisutan na našim kulturnim prostorima. Jer, njegove pozorišne drame – „Pigmalion”, „Kandida”, „Đavolov učenik”, „Čovek i natčovek” i druge, a napisao ih je preko 50 tokom svog dugovekog života, godinama su prikazivane, a neke se i sada nalaze na repertoaru pojedinih pozorišnih kuća širom Srbije. Takođe, brojni naši glumci su se afirmisali upravo uspešnim ulogama u njegovim komadima. A glumica Radmila Andrić ušla je u Ginisovu knjigu rekorda za najduže neprekidno izvođenje, 39 godina, jedne predstave u istoj podeli, u pozorišnom komadu „Dragi moj lažljivče”, nastalom na osnovu bogate zbirke Šoovih ljubavnih pisama.

Interesantno je pomenuti da je Šo početnu literarnu slavu stekao sa jednim od svojih prvih dramskih dela – komedijom „Oružje i čovek” na temu romantične ljubavi za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. godine.

No za nas Srbe, posebno drago je saznanje da je ovaj slavni pisac i mislilac bio oduševljen srpskom azbukom, smatrajući je najsavršenijim pismom na svetu gde se „piše kako je izgovoreno, a čita kako je napisano”. Za razliku od njegovog engleskog jezika, u kojem se pojedina slova i mnoge reči čitaju i izgovaraju drugačije nego što su napisani. Stoga se zalagao da se komplikovani engleski alfabet reformiše i uprosti, pa je u svom testamentu zaveštao 367.000 funti, što je oko 48 miliona dinara, onome ko pojednostavi englesku abecedu po uzoru na srpsku azbuku.

Međutim, ova vredna nagrada i posle više decenija ostala je neuručena jer se još uvek nije pojavio neki „britanski Vuk Karadžić”.

Imajući sve ovo u vidu, mislimo, da bi u našem glavnom gradu trebalo, slično drugim piscima, i Bernardu Šou podariti jednu ulicu, čiji naziv bi, naravno, bio ispisan omiljenom mu ćirilicom.

Sveta Jokić,
Beograd

Komеntari18
7bfe7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zeljko misikiwe
Svaki jezik i pismo imaju svoja pravila i neku svoju unutrašnju logiku. Što se tiče Engleskog, pa mi Srbi već uveliko primenjujemo Vukov sistem na Engleski kad pišemo,na primer, jutjub umesto YouTube. Šta bi Bernard rekao na to da je živ? On svakako zaslužuje neko obeležje u Beogradu s obzirom da je prepoznao ćirilicu kao najsvaršenije pismo. Podržavam ideju Gospodina Jokića u potpunosti.
Dr. Ing. Sokol Kostic
Ovo se preklapa sa feljtonom o Bec"kom stvaranju Albanske nacije, jezika i pisma pocetkom XX veka. Blizu Politike je S"afarikova pa onda Kopitareva Gradina. To su bili Bec"lije koji su kreirali i pomocu ambicioznog srpskog ustanickog pisara nakalemili na Srbe "Vukovu" cirilicu, u stvari jednu "misionarsku" azbuku pomoc'u koje je Bec" uspeo da Srbi vis"e ne mogu bez teskoc'a da c"itaju druge c'irilice. To je samo malo starija vrsta zvec"ke za narod kao sto je bilo i "Batstvo i Jedinstvo"
Д. Мирсин Сибничанин
Тачно рече Василије, мора се кренути на све или ништа. Или ће се српски лингвисти куцнути у главу и упитати се зашто нико други у Европи и свету не решава питање свога писма у свом језику кроз избор конкурентских писама (тј. писма и параписма) и вратити и српски језик на једноазбучје, или за десетак до највише 20 година српска ћирилица ће бити само егзотика, тј. будући споменик ћирилици биће у Србији надгробни.
Драгољуб Збиљић
Василије је апсолутно у праву. Што се ћирилице тиче, ми смо ушли у "последњу осмину", јер ћируилице у српском језику, уопште гледано, данас има највише десетак прроцената. Лингвиста што се тиче, треба их ослободити кривице све док су на власти били комунисти, тј. до 1992. године. Српски лингвсити таад су направили кардиналну грешку када су у Правопису српскога језика (Матица српска, 1993) реешили питање писма у двоазбучју, као да је и даље "српскохрватски језик". Ту је крај српске азбује.
Душан
Ћирилица.. Иако, су писмо осмислили и популаризовали следбеници Ћирила и Методија, уместо, самог Ћирила и Методија, његово име означава пре свега почаст. Само име ћирилице често збуњује, људе, који нису упознати са историјом писма, пошто се не идентификује за земљу порекла, за разлику од „грчког писма“, па га неки називају и руским писмом. Значи да не буде забуне, дефинитивно, нису само Хрвати , и ортодоксни Црногорци, збуњени овим писанијем, који се лепо и просто зове , ћирилица. Неки га присва
Оштроило
Srpsko pismo nema veze ni sa Cirilom niti Metodijem niti sledbenicima. Srpsko pismo potice jos iz Vince i hiljadama godina je staro. C&M su imali zadatak od pape da Srbe usmeravaju ka Vatikanu gde su neslavno zavrsili. Treba videti pismo koje su Raseni (Etrurci) koristili u starom Rimu i to pre Grka. Uporediti to pismo sa danasnjom 'cirilicom'. Takodje, engleski nije Soov jezik. Njegov jezik, kao i keltska imena (identicna sa srpskim!) su zakonom zabranjeni 1366.g. a Irci su postali robovi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja