nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:21

Goldštajn: Srbi dali najveći doprinos hrvatskim partizanima

Govoriti o antifašističkom pokretu u Hrvatskoj, znači uključivati sve građane, dakle ne samo Hrvate nego i veliki i iznadprosečan broj Srba, ističe hrvatski istoričar Ivo Goldštajn
ponedeljak, 09.09.2019. u 17:40
Борци VI личке дивизије пролазе кроз Земун за време одласка на Сремски фронт 23. октобра 1944. (Фото Музеј револуције народа Југославије)

PRAG - Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn je, povodom nedavne izjave predsednice Kolinde Grabar Kitarović da su Hrvati dali najveći doprinos antifašističkoj borbi u Evropi, ističe da je štetno licitirati brojkama jer nam relativizacija prošlosti oduzima budućnost.

Tačno je, kaže Goldštajn, da su Hrvati bili najzastupljeniji u antifašističkom pokretu u odnosu na druge jugoslovenske narode sa 30 odsto, a činili su nešto više od 20 procenata stanovnika tadašnje zajedničke države.

Međutim, ukazuje, da sledeći tu logiku, Srbi u Hrvatskoj su dali najveći doprinos, jer ih je bilo 28 odsto među hrvatskim partizanima, a oko 16 procenata u tamošnjem stanovništvu, naveo je on, prenosi Tanjug.

„Danas je najvažnije ne licitirati brojkama nego da shvatimo da je partizanski pokret pokušavao da stvori neke mostove između zavađenih naroda koji su bili zakrvljeni do te mere da je izgledalo da iz tog kolopleta zločina i osvetničkih akcija nema izlaza”, kaže Goldštajn u opširnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Dodao je da je relativizacija prošlosti oduzima budućnost.

„To su samodovoljne, etnocentrične države koje funkcionišu na osnovu vrednosti suprotnim evropskim. Hrvatska jeste članica Evropske Unije. Međutim, jedan deo političkog života u Hrvatskoj upravo funkcioniše po načelima koja su u suprotnosti u odnosu na evropske”, ističe Goldštajn.

On smatra žalosnim to da je jedan takav događaj, kao što je Drugi svetski rat na prostoru bivše Jugoslavije, duboko politizovan 74 godine nakon njegovog završetka.

To, kaže, ne pokazuje samo kakvi su bili partizani, o kojima se sve manje govori, i oni koji su bili na drugoj strani, već i mi danas.

„Dakle, to govori i o našoj nezrelosti, odnosno nezrelosti postjugoslavenskih država da se na pravi način suoče sa svojom stvarnom prošlošću”, ističe ovaj hrvatski istoričar.

Prema njegovim rečima, izjava Kitarićeve da je Hrvatska imala najjači antifašistički pokret, možda dobro zvuči kad je izgovori političar, ali kad, kako kaže, on kao istoričar mora to komentariše, onda naravno treba to da staviti u kontekst i malo pojasniti te stvari.

Govoriti o antifašističkom pokretu u Hrvatskoj, znači uključivati sve građane, dakle ne samo Hrvate nego i veliki i iznadprosečan broj Srba.

„Na kraju 1941. godine od sedam hiljada hrvatskih partizana otprilike, apsolutno je najviše bilo Srba - njih 5.400 i oko 800 Hrvata. Dakle, oko 80 odsto tadašnjih hrvatskih partizana su bili Srbi”, ističe Goldštajn.

Preostali od tog broja su bili drugi, pre svega Jevreji, nešto Crnogoraca i muslimana.

Prema izjavi Josipa Broza Tita iz proleća 1944., zasnovanoj na zvaničnim brojkama, u tom trenutku Narodnooslobodilačkoj vojsci ima 44 odsto Srba, 30 procenata Hrvata, 10 odsto Slovenaca, četiri procenta Crnogoraca i 2.5 odsto muslimana, kaže Goldštajn i dodaje da je to 91 procenat, dok ostatak čine pripadnici drugih nacionalnosti.

Precizira da kada je reč o Hrvatima, taj broj je natprosečan u odnosu na udeo Hrvata u tadašnjoj Jugoslaviji koji je tada bio, zavisno od toga koji popis se uzima kao relevantan, da li onaj iz 1941. ili iz 1948. godine.

„Hrvati su činili oko 22 do 26 odsto stanovnika na teritoriji tadašnje Jugoslavije, a sa 30 procenata su bili najzastupljeniji u partizanima u odnosu na druge jugoslavenske narode. U odnosu na Srbe - otprilike isto”, kaže Goldštajn.

Takođe, ističe Goldštajn, treba znati da i u tom trenutku kada Tito saopštava ove podatke, i pre i tokom celog rata, broj Srba iz Hrvatske i BiH je bio apsolutno najveći u odnosu na druge narode u ove dve republike, odnosno kasnije države, a u njima je antifašistički, partizanski pokret bio apsolutno najjači i to treba znati i jasno reći.

Upitan kakva je situacija bila kasije, Goldštajn objašnjava da se broj Hrvata u partizanima u Hrvatskoj izjednačio sa Srbima već 1942, a onda postupno, tokom 1943.

Hrvati, jasan je Goldštajn, postaju brojniji u partizanima u Hrvatskoj u odnosu na Srbe, tako da negde 1944. u partizanima u Hrvatskoj je oko 61 odsto Hrvata i 28 odsto Srba, što je, kako kaže, razumljivo, jer su Hrvati većinski narod, a Srba je tada u Hrvatskoj bilo nekih 16 odsto.

„To znači da i dalje, a to je kraj 1944. godine, Srba ima u hrvatskim partizanskim jedinicama natprosečno više nego što im je bio udeo u stanovništvu. Međutim, ukupni broj Srba koji je tada, do leta 1944. učestvovao u antifašističkoj borbi je ukupno gledano na jugoslavenskom prostoru bio manji, zato što je partizanski pokret u Srbiji bio puno puno slabiji nego li u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini”, naveo je ovaj ugledni hrvatski istoričar.

Na konstataciju da su Hrvati masovno krenuli u antifašističku borbu tek nakon pada Musolinija u septembru 1943. i kada je postalo jasno da Hitler gubi rat, Goldštajn kaže da je jedan dobar deo Hrvata 1941. dočekao osnivanje NDH sa zadovoljstvom.

Jednim delom zato što je nestala Jugoslavija koja je bila diktatura i postojala je snažna opozicija u Hrvatskoj prema onome što se događalo u toj državi, a kao drugo je naveo da su Hrvati mislili da je osnivanje NDH, zapravo, beg od rata.

Dakle, smatralo se: „nije bilo rata, a dobili smo državu”, odnosno, „prošli smo bez rata, a cela Evropa je zaglibila u tom krvavom ubilačkom ratu”, navodi Goldštajn i dodaje da se, međutim, videlo da su to računi vrlo kratkoga veka.

U međuvremenu je, ističe, počeo i ustaški teror koji je prvenstveno genocidno nasrnuo na Srbe, Jevreje i Rome, ali vrlo brzo i na Hrvate, tako da su mnogi Hrvati do 1941-42. godine imali jasnu distancu prema ustašama.

„Međutim, otići u partizane je bilo malo teže. Srbi u Hrvatskoj i BiH nisu imali alternative. Morali su da beže u šumu. Pogotovo oni koji su živeli na selima beg u partizane je praktično značio spasavanje života”, kaže Goldštajni ističe da bi voleo da se prestane sa licitiranjem brojkama, jer one nisu ključ priče nego istorijski kontekst, odnosno činjenica da je to bio jugoslavenski pokret u kojem se pokazalo da pripadnici različitih naroda imaju načina, potrebe, mogućnosti da u njemu ravnopravno učestvuju i pronađu sebe.


Komentari86
6b8d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mostarac
Goldsteinovu statistiku je teško oboriti i nitko to nije uspio. Ponajviše jer se zasniva na radovima njegovog oca kojeg nitko ne može prozvati srbomrscem. Kao ni njegovog sina. Rat je trajao 4 godine i bez masovnog uključivanja Hrvata u partizanski pokret pitanje je kako bi završilo. Dokazao je da je učešće Srba u partizanima u Hrvatskoj daleko iznad prosjeka, ali isto tako je učešće Hrvata u cjelokupnom partizanskom pokretu iznad prosjeka.
феликс1956
Оволики број коментара потврђује тезу аутора текста о незрелости народа на постјугословенским просторима. Али, ја бих навео и једну античку, римску сентенцу (мудрост): Historia magistra vitae est. За мање упућене: Историја је учитељица живота...
Исак Клајн
О хрватском антифашизму би могло да се говори само у склопу наратива о постојању антифашистичких тежњи и у осведочено фашистичким државама, као у Мађарској на пример. Ипак, иако фашистичка, Хортијева је Мађарска у поређењу с НДХ била рајско место суживота. Оно што је увек битно имати на уму је да је НДХ једини аутохтон и аутентичан производ хрватског друштва у току II светског рата и да је то извесно био најмалигнији део канцера израслог у Европи тих година. Он се тамо и данас слави и оправдава.
Slobodna
Rale, nije istina. Moji, nabrojani u tim jedinicama, cisti Srbi.
Драган П.
Други део Ралетовог коментара је копи-пејст са Википедије и односи се на Прву далматинску пролетерску ударну бригаду. Подаци о националном саставу не одговарају тој јединици и нису тачни, иако нису далеко од истине. Друго, реч је о далматинским Хрватима који су, знамо сви зашто, масовно пришли НОП-у. То је, међутим, веома мали део укупног хрватског народа, а сви знамо како су се сви остали Хрвати понашали у време 2. св. рата - у партизанима их није било у већем броју све до пред крај рата.
Preporučujem 8
Rale
Na dan formiranja, Livno 6. septembar 1942. godine, 1271 Hrvati, 152 Srbi, 92 ostali (11 Crnogorci, 34 Bošnjaci ...). Kroz brigadu je proško oko 5500 boraca, poginulo 2229. Tokom završnih borbi za oslobođenje Jugoslavije, nalazila se u Crnoj Gori, popunjena je sa oko 500 Albanaca. Crnu Goru su oslobađale dalmatinske divizije, tako se zalomilo.
Preporučujem 5
Petar
Kada se prica o II Svetskom Ratu treba uvek da se obrati paznja na činjenicu da su Nemci izgubili rat 1943. godine porazaom u Rusiji (Staljingrad). Tek posle toga Hrvati (domobrani) masovnije pristupaju Partizanima. Takodje posle konferencije u Teheranu i podele sveta na 2 sfere, Jugoslavija podpada pod komunistički/Ruski deo i samim tim saveznici okreću ledja Četnicima, pa i sam Kralj poziva Četnike da predju u Partizane, što mnogi i čine. Preostali četnici su ostavljeni sami sebi...
Jablan
43 su i četnici počeli masovnije da prelaze u partizane. Saveznici su okrenuli leđa vojsci u otadžbini iz prostog razloga, jer se nisu borili protiv Nijemaca nego protiv Partizana.
Preporučujem 3
Cvetko
@Rale. Na stranu da li je bas isto toliko autobusa trebalo za te brigade, sami ste napisali da su bile 'proleterske' i samim tim na liniji revolucionarnih direktiva. A skup u Poljskoj na kome je Kolinda velicala "hrvatski antifasizam" je izricito osudio taj antifasizam (nepozivanjem onih koji ga bastine). Uz to, poljski pokret otpora je idejno bio potpuno identican Ravnogorskom. I ratna sudbina im je takodje bila identicna. Jedina razlika sto ovih drugih sada vise nema za bilo kakve godisnjice.
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja