četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Trg republike biće završen kada se sruši „Staklenac”

Tek izgradnjom objekta kulture na mestu privremenog tržnog centra biće date prave konture centralnom gradskom prostoru, smatraju autori njegovog novog izgleda arhitekte Zorica Savičić i Zoran Dmitrović
Autor: Daliborka Mučibabićnedelja, 08.09.2019. u 21:21
(Фото Небојша Марјановић)

Posle godinu dana radova i potrošenih osam miliona evra, obnova Trga republike završena je, ali sporenja oko centralnog javnog prostora u Beogradu ne prestaju. Najčešće primedbe su da je trg pretvoren u betonsku pustinju i da organizacija saobraćaja nije dobro rešena. I autori ovakvog rešenja za Trg republike, arhitekte Zorica Savičić i Zoran Dmitrović, imaju svoje prigovore na način na koji su pojedini detalji na njemu na kraju uređeni, pre svega nivelacija i izbor zasađenog drveća. Ali, da su se oni pitali, bili bi još radikalniji i, za razliku od gradskih vlasti, napravili bi manji kompromis oko saobraćaja – potpuno bi ga zabranili za automobile i uz jednu liniju gradskog prevoza prostor u kojem bi se smeli kretati isključivo pešaci produžili bi sve do Doma vojske.

No, radovima još nije kraj. Prema rešenju Savičićeve i Dmitrovića, koje je bilo pobedničko na urbanističko-arhitektonskom konkursu iz 2015. godine, trg će biti uobličen, a rekonstrukcija završena tek kada na mestu privremenog tržnog centra „Staklenac” bude podignut objekat kulture, građevina koja će svojom regulacijom formirati pravilan pravougaoni trg.

– Tek tada će ovaj prostor koji se sada čini prevelik, nedefinisanih kontura, biti definisan kao pravi gradski trg koji ističe zdanja koja ga okružuju. Ta građevina po našem konkursnom radu predviđena je kao nova zgrada Narodnog muzeja u kojoj bi, osim dodatnih izložbenih prostora, trebalo da budu depoi, prostor za arhiviranje, prezentaciju jer zdanje Narodnog muzeja i posle renoviranja ne ispunjava najviše standarde za čuvanje građe koje imamo. Novi objekat ne bi samo dao trgu završni izgled nego je programski zamišljen kao objekat kulture tretiran na način kako se sada savremene institucije kulture odnose prema javnim prostorima – to su u nekim segmentima potpuno otvorene institucije, povezane sa okruženjem, dostupne za sve građane. Zgrade velike arhitektonske i ambijentalne vrednosti Narodni muzej i Narodno pozorište su reprezentativni ram trga, ali njihovi programi održavaju se unutra i ne komuniciraju sa trgom – objašnjava Savičićeva.

Ona i njen kolega ne misle da rekonstrukcija nije uspela, iako je pronađeno kompromisno saobraćajno rešenje da uvažavajući potrebe građana zasad tu saobraćaj treba da funkcioniše. Zadovoljni su što je njihov koncept trga kao velikog praznog prostora zadržan.

– Otvorena velika površina kao okvir za događaje u prestonici odgovara razmeri Beograda, veličini grada i broju stanovnika. To jeste veliki prostor, ali to je glavni gradski trg. On ima sasvim drugačije ambijentalne odlike od skverova, parkova, botaničke bašte ili drugih manjih gradskih trgova – ističe Savičićeva.

Oni su u projektantskoj razradi rešenja bili samo konsultanti „bez mogućnosti da donose odluke, i samo neke njihove primedbe su prihvaćene”. Posledica toga je, kaže Savičićeva, nedovoljno razrađen projekat koji je loš uvod u izvođenje. Za to ona krivi javne nabavke i Zakon o planiranju i izgradnji koji u procesu realizacije objekata posle konkursa ne prepoznaju ulogu autora. Uslovi na javnim nabavkama su takvi, kaže, da ne mogu da ih prate autorski projektantski timovi što dovodi do monopolističkih pozicija velikih firmi koje dobijaju posao.

– Problem je i to što je jedan od odlučujućih kriterijuma kod javnih nabavki najjeftinija cena, umesto da se u obzir uzme procenjena vrednost izrade projekta i da se na drugim referencama traži najbolji projektant. Kolege iz CIP-a su projektovale trg, imali su mali budžet i kratke rokove što se negativno odrazilo na razradu projekta, elemente nivelacije, detalje, izbor drveća… Izvođenje sa najjeftinijom ponudom daje najjeftinije sadnice. To su stvari na kojima ne sme da se štedi, pogotovu kod ovako značajnih investicija – naglašava Savičićeva i dodaje da je uloga autora veoma bitna i to potvrđuju izuzeci kada su u realizacije objekata posle konkursa bili uključeni autori poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta i vrtića u Novom Beogradu.

– Razvoj arhitektonske profesije u Hrvatskoj i Sloveniji zasnovan je na izgradnji brojnih objekata javne namene koje su posle konkursa projektovali autorski biroi. I kod nas je neophodna takva praksa da bismo dobili najbolje uslove za realizaciju projekata – kaže Savičićeva.

Korist za arheologiju

Korist od obnove Trga republike za autore je taj što su rekonstrukciji prethodila arheološka istraživanja.

– Insistirali smo na prepoznavanju istorijski relevantnih elemenata trga što obnovu čini važnijom ne samo sa urbanističkog, već i sa istorijskog stanovišta. Nisu postojali tačni podaci o granici varoši u šancu i o poziciji kapije koja je tamo pronađena bila ona Stambol ili Virtembergova. U sledećoj fazi obnove prema Francuskoj ulici bedemi koje očekujemo da tamo postoje treba da budu vidljivi – ističe Savičićeva.


Komentari49
6f170
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никодим
@Beogradjanin Schwabenländle Канда би волео да ти дођу Немци... А и ово ,,Schwabenländle,, се пише одвојено
Beogradjanin Schwabenländle
Duden у руке, то је све што могу оваквој цивилизованој особи рећи , и ово је само губљење времена, oder ?
Preporučujem 1
Драган
1. Срушити стакленац и све остале објекте до Дома Војске. 2. Цео тај плато уредити као Трг Републике са једном великом фонтаном. 3. Испод постојећих саобраћајница у зони Трга Републике направити тунеле са 2+2 траке 4. Постојеће улице као пешачке би неприметно спајале Трг са платоом на којем је стакленац. 5. Дом ЈНА поклонити Музеју. Војску ионако више немамо. Другим речима, Трг Републике би заузимао простор од Дома Војске до Кнез Михајлове и од Дома омладине до Народног музеја.
Beogradjanin Schwabenländle
Дом јна ? Не постоји никакав дом јна, то је било само за време окупације Србије од стране Броза и његових српских слугу. То здање је подигнуто од добровољних прилога официра југословенске краљевске војске, био је " официрски дом ".
Preporučujem 9
Срле
Једини главни трг главног града на свету без заставе
Dusan T
Jeste, staklenac je problem. Kad sam bio mlad, mislio sam da o ovoj, drugoj po duzini okupaciji Srbije, znam sasvim pouzdano dve stvari: 1) Okupacija je pocela 1941. 2) Nemci su bili najgori okupator. Kako sam sazrevao i saznavao vise o Aleksandru, poceo sam da dovodim u pitanje prvu stvar. Ovih dana sam poceo da sumnjam i u drugu. Nemci jesu sravnili centar Beograda, ali nam za to nisu trazili nikakve pare.Dobro je sto je Politika objavila imena autora ove katastrofe. A kod koga su diplomirali?
Wissenschaftler
Trg je odličan, a neki građani očigledno ne razlikuju trg od parka. Što se tiče okolnih zgrada umesto robne kuće i "staklenca" neophodno je podići zdanja u stilu srodnom muzeju i zgradi pozorišta. Nova staklena čudovišta bi taj prostor samo devastirala.
Srboljub
Odlican za stajanje i eventualno za prolazam preko njega. Inace gola, ravna povrsina bez sadrzaja. Trgovi su mesta okupljanja ali ne uvek megalomanskih hiljada ljudi vec i manjih grupa, i pojedinaca. Gde ovde zastati o zasto? Narocito mi se svidja ta "devastacija". U kom jeziku postoji ta rec? Na Srpskom se kaze unistiti, upropastiti. Na Engleskom "devastation". Ali nema jezika sa devastacijom sem srpskih pomodnih, pokondirenih tikava.
Preporučujem 1
Elena
Znači u Parisu, ne znaju šta rade sto pretvaraju betonske trgove i asfalt u trgove parkove, "Jardin".kažu previše asfalta u njihovom gradu hoće da oplemene?!?
Preporučujem 16

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja