petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:58

Majstori i frizeri ne vole kartice

Plastični novac najčešće se koristi za kupovinu hrane, mešovite robe, lekova, odeće, za plaćanje na benzinskim pumpama i restoranima ali – „keš je keš”
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 08.09.2019. u 23:30
(Фото Д. Јевремовић)

U menjačnici koja je registrovana za obavljanje poslova platnog prometa htela sam da platim račune karticom, ali su mi rekli da kartice ne primaju. Pa kako je to moguće. Otišla sam u drugu, a tamo su mi rekli da, ukoliko platim karticom, da će mi provizija biti veća. Gde je tu logika da korišćenje kartice i smanjenje gotovine u opticaju mene treba da opali po džepu. Zar treba da se vratim starom dobrom kešu i slušam ono „je l’ imate sitno”, pita jedna čitateljka.

Upotreba kartica je sve veća, ali i dalje veliki broj robe, a prevashodno usluga, ne može da se plati na taj način. Frizeri, kozmetičari i piljari često ne primaju „plastični novac”, kao ni majstori za popravke i radove u kući. Ekonomisti bi rekli mikropreduzeća neće da prime plastiku, a objašnjenje je jednostavno – ona im se ne isplati zbog troškova koji idu na teret prihvatioca kartice. Konkretno, u primeru plaćanja računa karticom, kada je provizija značajno veća, iznos troškova, koji idu na račun primaoca kartice, prevaljuju se na onog koji plaća. U protivnom, zarada menjačnice bila bi manja.

Sve su to razlozi zbog kojih upotreba gotovine ne posustaje. Tu su i navike. Neko više voli keš, a neko ne voli da mu veliki brat vodi evidenciju o tome šta, kako i gde kupuje. Ali nije upotreba gotovine svuda ista i nema veze sa razvijenošću zemlje. U Holandiji se, na primer, 27 odsto vrednosti kupovine plaća gotovinom, u Nemačkoj 55 odsto, a u Austriji čak 67 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) nema podatke koliko je kod nas upotreba gotovine, a koliko kartica.

– NBS po prirodi posla koji obavlja ne može da raspolaže podacima o korišćenju gotovine u trgovinskim radnjama, odnosno u prometu robe i usluga, s obzirom na to da te transakcije ne spadaju u pružanje platnih usluga od strane banaka i drugih pružalaca platnih usluga za razliku od kartičnih plaćanja i plaćanja čekom u trgovinama – kažu u NBS.

Kartice se najčešće koriste za kupovinu hrane, mešovite robe, lekova, odeće i slične robe u supermarketima, prodavnicama mešovite robe, specijalizovanim prodavnicama i apotekama (oko 50 odsto), zatim za plaćanje na benzinskim pumpama (14,17 odsto) i u restoranima (2,65 odsto). Ovi podaci NBS odnose se na promet upotrebom nacionalne platne kartice dinakard.

 U 2018. godini obavljeno je 205,6 miliona transakcija platnim karticama na prodajnim mestima (POS terminalima), u vrednosti od preko 365 milijardi dinara. Poređenja radi, broj transakcija platnim karticama na prodajnim mestima u 2012. godini iznosio je 81,4 miliona, dok je vrednost tih transakcija iznosila 167 milijardi dinara.

Što se tiče kupovine robe i usluga preko interneta u dinarima, u 2018. godini realizovano je 2,8 transakcija kupovine robe i usluga preko interneta u dinarima, u vrednosti od preko 9,2 milijarde dinara. Poređenja radi, u 2012. godini realizovano je bilo 158.114 transakcija kupovine robe i usluga preko interneta u dinarima, u vrednosti od 878 miliona dinara.

U prvoj polovini 2019. godine obavljeno je 116 miliona transakcija platnim karticama na fizičkim prodajnim mestima (na POS terminalima), u vrednosti od 204 milijarde dinara. Kada su u pitanju plaćanja karticama na internetu, u navedenom periodu obavljeno je na domaćim internet sajtovima 2,9 miliona transakcija ukupne vrednosti 7,8 milijardi dinara.

Da li će, sada kada su posle donošenja Zakona o međubankarskim naknadama, pali troškovi za one kod kojih se kartice provlače, biti povećana njihova upotreba?

– Imajući u vidu da među bezgotovinskim platnim instrumentima značajno mesto zauzimaju plaćanja karticama, koja direktno zavise od obima prihvatne mreže na prodajnim mestima, upravo je sa ciljem podsticanja širenja te prihvatne mreže na predlog NBS u junu 2018. godine donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Cilj zakona jeste smanjenje troškova prihvatanja platnih kartica i povećanje broja prodajnih mesta na kojima je moguće platiti karticom, i to posredstvom snižavanja, odnosno ograničavanja međubankarske naknade, koja predstavlja najznačajniju komponentu trgovačke naknade. Snižavanjem međubankarskih naknada na nivo od 0,2 odsto od iznosa transakcija za debitne kartice i 0,3 odsto od iznosa transakcije za kreditne kartice stvoreni su preduslovi da se snize i trgovačke provizije, čime prihvatanje kartica postaje znatno povoljnije za trgovce, i to pre svega za male trgovce koji do sada nisu, usled visokih troškova, prihvatali platne kartice. Ovakvim regulatornim izmenama u celosti je promenjen kartični ekosistem u našoj zemlji, odnosno fokus je sa pukog izdavanja kartica (što je do tog trenutka bio najisplativiji kartičarski posao) prebačen na izgradnju prihvatne mreže (postavljanje POS terminala) i u malim i srednjim trgovinama gde ti terminali nisu bili zastupljeni, zato što pre navedenih regulatornih izmena to nije bilo isplativo niti za banke (osim najvećih banaka), niti za srednje, a posebno ne za male trgovce, navode u centralnoj banci.

Upotreba gotovine ustavno pravo

Austrijanci razmišljaju o tome da plaćanje gotovinom proglase svojim ustavnim pravom. To je pre mesec dana predložila konzervativna Austrijska narodna stranka bivšeg kancelara Sebastiana Kurca, koji vodi kampanju za reizbor na izborima krajem septembra. „Korišćenje gotovine temeljni je uslov samostalnog života”, smatra bivši 32-godišnji kancelar, javljaju agencije.

Predlog je omogućio krajnje desnoj Slobodarskoj stranci, koja je s Kurcom vladala, da podseti da je upravo ona prva predložila ustavni amandman za zaštitu plaćanja gotovinom. Socijaldemokrati su zatražili postavljanje više bankomata na selu i ukidanje naknada za isplatu gotovine koje traže neki operateri.


Komentari16
ba940
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Татјана Јовановић
Браво за Аустријанце! Прогласити плаћање готовином уставним правом, свака част! Припадам модерној генерацији, али не подносим банковне картице, мобилно банкарство и сличне великобратовске мајмунарије. Своју плату покупим на шалтеру банке, не путем банкомата и имам рационалну теорију о томе. Готовина је мој зарађен новац, нико ми га није поклонио, према томе, трошим га како хоћу и где хоћу. Моји родитељи, бејби бумери, крсте се и не верују, док посвећено врте своје фејсбук и инстаграм налоге.
Dusan
Otpor kartici je los rad bankarskih sluzbenika,sporost, neljubaznost,neznanje propisa. Jedini siguran posao bankama je sto vise kartica a zatim i sto vise DINA kartica, koje su obavezne uz bilo koju drugu. To je ogroman prihod bankama ostvaren odrzavanjem racuna i el.bankarstva. Postavite svom salterskom sluzbeniku pitanje o PayPal-u ili drugom platnom procesoru ili ih pitajte sta je to swift, iban ili inhaber banka. Dobicete poznat odgovor, ne znam ili pitajte sefa koji vecito nekud zuri.
kole
Za gotov novac garantuje drzavna banka za plastiku garantuje banke cije je postojanje u poslednje vreme neizvesno. Jedna Grcka se ugasil-promenila vlasnika pa mi izbrisali racun bez obavestenja. U drugoj da bih namirio karticu moram licno da odem na salter.U trecoj ne mogu deci da uplatim novac dok su na putovanju a u cetvrtoj sve moze. Ta NESIGURNOST je glavni problem, dok se banke upiru da nam objasne kako je to po propisu NBS objasnjava da mnogo toga nije bas tako.
Francesco
Pa normalno je da većina domaćih "preduzetnika" beži od kreditnih kartica jer onog momenta kad ta kartica prođe kroz njihov terminal dužni su da na tu cifru plate porez državi. Ni kod jednog majstora nećete dobiti ni račun, kod frizera manje-više, u kafanama sve ređe, a svi bi da se igraju kapitalizma. Svi patriote, svi uspešni biznismeni, a na kraju i grbav i dužan i jadan ispadne onaj najpošteniji koji državi ne duguje ni dinara.
evroskeptik
Tehnologija je dostigla takav nivo da je postalo moguce potpuno ukinuti plaćanje kesom. To bi odmah resili problem sive ekonomije. Dana je u Srbiji prijavljeno 2,2 miliona radnika, a oo anketama radi 2,9 miliona. 700 hiljada radi na crno. Na birou je 550 hiljada ljudi koji primaju naknade od države, a zaista je nezaposleno 300 hiljada. Znači 250 hiljada radi,a ne samo da ne uplaćuje doprinose, vec od države uzima novac kao nezaposleno lice. Svega toga ne bi bilo da nema kesa.
Дом престарелых
sa druge strane, ukidanje gotovog novca bi značilo da ste u raljama banke, bilo koje, i da niste svoga života gospodar. Zamislite državu u kojoj nema keša, samo kartice, a baš vam tog jutra stopirali karticu iz samo njima poznatog razloga. Pa kada krene trka... Inače, u svakoj situaciji koristim karticu, gde je primaju, keš za bakšiš samo... Ali naginjem ka austrijskom shvatanju novca.
Preporučujem 1

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja