subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13
PROF. DR VLADIMIR POPOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA „POLITIKU”

Povećan budžet za nauku, ali i za plate istraživača

Na konkurs za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS), koji je zatvoren 2. septembra, stiglo je čak 570 prijava, zbog čega ćemo od Vlade Srbije tražiti dodatni novac
Autor: Sandra Gucijannedelja, 08.09.2019. u 10:22
(Фото Пиксабеј)

Iako se u javnosti odomaćile izjave da „država slabo ulaže u nauku”, podaci do kojih je naš list došao pokazuju sasvim drugačiji sliku u odnosu na period od pre tri, četiri godine, a posebno ako se uporedi stanje kakvo je bilo na institutima i fakultetima 2011.

Profesor dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao mašinski inženjer, navikao je da brojevi govore jače od reči: 2011. godine je izdvajanje po istraživaču bilo 48.021 dinar, a za prošlu godinu 78.143 dinara.

(Foto Ministarstvo prosvete) Profesor dr Vladimir Popović

On kaže da su se naročito poslednjih dana pojavljivali potpuno netačni podaci o direktnim materijalnim troškovima istraživanja po istraživaču. Ta sredstva, ističe, svakako nisu i dalje dovoljna, ali je činjenica da su prilično uvećana: kada poredimo 2012. i 2018, to povećanje je veće od 100 odsto.

- Često se zanemaruje i povećanje plata istraživača, koje je bilo značajno, naročito u periodu 2016?2019. Istraživač saradnik je, recimo, imao 87.506 dinara bruto platu, a sada prima više od 105.000 dinara - ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sve je to logično, kada se pogleda ukupno povećanje budžeta za nauku i tehnološki razvoj (bez infrastrukturnih ulaganja i opreme), u poslednje četiri godine, a koje iznosi 35,8 odsto. Primera radi, pokazuje nam tabele, 2015. izdvojeno je 13.869.248.000, a 2019. godine 18.833.870.000 dinara.

Iako je to posebna tema kojom ćemo se baviti narednih dana, koristimo priliku da pitamo i da li ima podatke o broju prijavljenih na konkurs za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS), koji je zatvoren 2. septembra.

- Stigao je izuzetno veliki broj prijava - 570, zbog čega ćemo od Vlade Srbije tražiti dodatni novac za PROMIS. Ovaj poziv je bio namenjen onim istraživačima koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekata u prethodnih skoro 10 godina. Broj prijava jasno pokazuje ogromnu energiju i zainteresovanost ljudi za nove projekte - ističe Popović i dodaje da su prijave ravnomerno raspoređene po oblastima i da ih ima i sa fakulteta i sa instituta.

U oktobru će biti raspisana još dva poziva: za veštačku inteligenciju (obuhvata i društveno-humanističke nauke), a drugi će biti vaučeri za dijasporu

Do 15. novembra biće završen kompletan proces recenzija i posle kreće isplata novca. Projekti se rade na dve godine, budžeti su do 200.000 evra, a ukupno će, sa povećanjem, za PROMIS biti izdvojeno osam miliona evra.

Uskoro će biti raspisana još dva poziva, otkriva za naš list državni sekretar: u oktobru za veštačku inteligenciju (obuhvata i društveno-humanističke nauke), a drugi će biti vaučeri za dijasporu. Ideja je da se dodeljuju vaučeri istraživačima u Srbiji koji će dati mini-program saradnje sa našim istraživačima u inostranstvu, kako bi se povezali da zajedno konkurišu za domaće i strane projekte.

On podseća da su ovi pozivi prvi u nizu novih pravila naučne utakmice. Reforma finansiranja je bila neophodna, jer ističe, imali smo sistem u kome niko nije do kraja zadovoljan, ni naučnici, niti država.

- Reč koja najbolje oslikava situaciju koju smo imali je - uravnilovka. To je evidentno kada se pogleda i ukupan broj radova naših istraživača u bazi Web of Science. Od 2013. do 2018. nema značajnih odstupanja, čak je rezultat u 2018. i najbolji - 5.299 radova. Ovaj rezultat je ostvaren sa oko 12.000 finansiranih istraživača, što upućuje na zaključak da imamo dosta istraživača sa malom aktivnošću, a s druge strane smo imali veliki broj prosečnih radova. Izvrsnost u istraživanjima ne može se razvijati sa postojećim modelom. Želimo da finansiramo najbolje, jer će oni onda proizvoditi i visoku citiranost i najbolje istraživače, a oni se stvaraju kroz kompetitivnost - objašnjava dr Popović.

On ukazuje na još jednu slabost koja je zahvatila jedan deo naše naučne zajednice, a zove se DUP (dopisivanje/upisivanje/potpisivanje). Većina naučnika se ponaša pošteno, dodaje, ali ima i onih koji na nepošten način stižu do velikog broja radova, što će se takođe rešiti novim modelom finansiranja.

- Naši fakulteti su osnovani da bi stvarali kadar za državu u određenim oblastima, ali i da se bave naukom. Tu se mora naći prava mera. To što određeni univerzitetski profesor ima veliki broj naučnih radova nije nikakva garancija da je on dobar predavač. Činjenica je da su nam jedni te isti profesori nosioci i naučne i nastavne aktivnosti, i saradnje sa privredom, i to su stvari koje želimo da promenimo novim zakonskim rešenjima - kaže na kraju dr Vladimir Popović.

Ula­ga­nja u na­uč­no­teh­no­lo­ške par­ko­ve

- Po­ve­ćan je ka­pa­ci­tet i broj pro­gra­ma Na­uč­no­teh­no­lo­škog par­ka u Be­o­gra­du. Vi­še od 70 teh­no­lo­ških kom­pa­ni­ja, sa pre­ko 700 in­že­nje­ra, pri­ho­do­va­lo je 46,4 mi­li­o­na evra u pe­ri­o­du od 2016. do 2018 go­di­ne. Mo­del se pre­no­si i u No­vi Sad, Niš, Ča­čak, kroz stva­ra­nje mre­že na­uč­no­teh­no­lo­ških par­ko­va.

Ula­že se i u in­fra­struk­tu­ru ? 23,9 mi­li­o­na evra za park u No­vom Sa­du, 10 mi­li­o­na za park u Ni­šu, 5,2 mi­li­o­na za iz­grad­nju i opre­ma­nje la­me­le Elek­tron­skog fa­kul­te­ta u Ni­šu. I 5,6 mi­li­o­na za 210 sta­no­va za Uni­ver­zi­tet u Kra­gu­jev­cu, kao i 14 mi­li­o­na za iz­grad­nju in­sti­tu­ta Bi­o­sens u No­vom Sa­du. I pet mi­li­o­na evra za iz­grad­nju no­ve zgra­de Fa­kul­te­ta or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. I do­dat­nih 60 mi­li­o­na di­na­ra za nje­no opre­ma­nje. Pa pet mi­li­o­na evra za iz­grad­nju Ve­ro­kio cen­tra In­sti­tu­ta za fi­zi­ku... - na­bra­ja u da­hu dr Po­po­vić.

On ka­že i da na­ših 358 in­sti­tu­ci­ja uče­stvu­je u 250 evrop­skih pro­je­ka­ta u okvi­ru Ho­ri­zont 2020 pro­gra­ma, oda­kle smo po­vu­kli 88,35 mi­li­o­na evra..


Komentari38
05b03
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ijsajder
Od Domazeta Ministarstvom nauke dominiraju inzinjeri masinstva. Moje pitanje je kakve veze ima masinstvo sa naukom, inzinjer je inzinjer a naucnik je nesto sasvim drugo.
Максим Миљковић
Исто тако, било би лепо да се поједини аутори коментара лично представе као што је то учинио државни секретар, било би занимљиво знати ко се крије иза разних уметничких имена, али сувишно је то очекивати...од тих великих научника без којих ће Србија пропасти...и великих новинара...
djuro
malo više od 3 meseca.
Vlatko
Molim državnog sekretara da nam svima objasni šta je to Verokio centar koji košta pet miliona evra. Google pretraga kaže da je to nekakva fabrika za genijalce pa me zanima malo više oko toga: kako se takvi prave, ko će da ih pravi kao i za čije pare?
odoh u svet
Popović se hvali konkursom za mlade rukovodioce a ne kaže da će Ministarstvo finansirati SAMO 30 projekata. Zamislite samo 30 od 570 prijavljenih. I na kraju će i tih 30 podeliti tatinoj i maminoj deci.
MJ
Zapravo 585 projekata. I naukom bi trebalo da se bave natprosečni studenti. To famozno povećanje sa 87500 na 105000, je bruto što znači da najmanje 4 godine imaju platu oko 63000, dok njihove kolege, koje su bile prosečni studenti ili ispod proseka imaju duplo veću platu. Ali nije samo plata problem, već to što bedni materijalni troškovi( 7000evra godišnje za eksperimentalnu gurpu od 15 ljudi) . To je ništa! Ali bar da ne daju ovakve izjave koje vređaju inteligenciju...
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja